Групна фаза Светског првенства је окончана, а први завршни турнир са 48 учесника већ је оправдао очекивања, макар када је тема ефикасност. На 48 одиграних мечева постигнут је чак 141 гол, што су у просеку 2,94 поготка по утакмици.
У новијој мундијалској историји, рачунајући шампионате са 32 или 48 репрезентација, овакав просек је рекордан за групну фазу. Надмашио је ефикасност из Бразила 2014. (просек 2,83), као и турнире у Русији 2018. и Катару 2022, када су нападачи били знатно мање ефикасни.
У САД, Мексику и Канади голови пљуште као киша. Највећи фудбалски мајстори данашњице прилично су расположени, мада узроке треба тражити и у новим околностима као што су већи број “аутсајдера” и стриктнија правила због којих се током мечева “украде” знатно мање времена.
Најбоље тек следи, али после прве рунде такмичења један играч се издвојио као неприкосновени лидер на листи стрелаца – Аргентинац Лионел Меси. Његов учинак од шест голова је још импресивнији ако се узме у обзир да није био стартер у последњем мечу групне фазе против Јордана, када му је селектор приуштио одмор пред одлучујуће битке.
Месијеви голови у групној фази нису му обезбедили само вођство у трци за “Златну копачку”, већ су га великим словима уписали у историју светских првенстава. Надмашио је некадашњег немачког нападача Мирослава Клозеа и са 18 голова постао најбољи стрелац свих времена.
Одмах иза Аргентинца вреба група изузетно опасних нападача, који су по четири пута успели да савладају противничке голмане. Ту су Килијан Мбапе и Усман Дембеле, саиграчи из репрезентације Француске, затим Бразилац Винисијус, као и Норвежанин Ерлинг Холанд.
Мбапе брани титулу најбољег стрелца са претходног Мундијала, мада је истакао да је тренутно фокусиран на успех тима, а не на индивидуална признања.
Поред Месија, историју је исписао и његов “вечити ривал” – Кристијано Роналдо. Иако се са два гола не налази у самом врху листе, португалски фудбалер је постао први играч у историји који је био стрелац на шест различитих светских првенстава, што представља невероватан подвиг и доказ изузетне дуговечности.
Конкуренција је изузетно јака, што показује и дугачка листа играча са три и два постигнута гола.
По три пута су се међу стрелце уписали Немац Дениз Ундав, Швајцарац Манзамби, Сенегалац Садио Сар, Канађанин Џонатан Дејвид, Мароканац Исмаел Саибари, Бразилац Матеус Куња, Холанђанин Брајан Броби, Елајџа Џаст са Новог Зеланда, Јоан Виса из Демократске Републике Конго и Енглез Хари Кејн, сада већ најбољи енглески голгетер у историји Мундијала.
Са по два поготка прате их Холанђани Крисенсио Самервил и Коди Гакпо, Шпанац Микел Ојарзабал, Јапанци Ајасе Уеда и Даичи Камада, Уругвајац Макси Араухо, Сенегалац Пап Геј, Иранац Рамин Резајан, Швајцарац Рубен Варгас, Португалац Кристијано Роналдо, Канађанин Кајл Ларин, Швеђани Јасин Ајари и Ентони Еланга, Немац Кај Хаверц, репрезентативац Босне и Херцеговине Алдин Махмић, Колумбијац Данијел Муњоз, Никола Пепе из Обале Слоноваче и Мексиканац Хулијан Кињонес.
Сада следи оно право – нокаут фаза, где нема поправног и где ће притисак на најбољим светским нападачима бити на максимуму. Сваки гол је злата вредан, буквално.
Сви желе титулу светског првака, a можда се неко амбициозан усуди да нападне Французa Жистa Фонтенa и његов дуго недодирљив рекорд од 13 голова на Мундијалу 1958. у Шведској.