Kupci polovnih automobila na našim prostorima žive u konstantnom strahu od kilometraže. Ako na satu stoji mala brojka, svi u startu sumnjaju da je vraćana. Ako je brojka velika, kupci od automobila beže kao đavo od krsta. Između ta dva straha nastao je razrađen biznis prodavaca koji koriste neinformisanost vozača,
Poznati španski mehaničar Anhel Gaitan odlučio da uradi nešto što se kosi sa svim nepisanim pravilima tržišta. Kupio je polovnjak koji je prešao više od 820.000 kilometara i namenio ga svakodnevnoj vožnji. Očekivano, glavni junak ove priče je Mercedes E-klase sa dizel motorom iz 2010. godine, nekadašnji taksi, koji je Gaitan kupio na aukciji sa tačno 823.872 kilometra na satu. Za većinu prosečnih vozača to je broj koji označava sigurnu smrt vozila i odlazak na otpad. Međutim, španski stručnjak je ovaj automobil iskoristio kako bi dokazao tezu koju zastupa godinama – kilometraža ne definiše stvarno stanje vozila, piše španski Chasis Cero.
Mercedes sa 823.872 kilometra na satu
Mercedes Benz E Class foto Mercedes Benz
Njegova logika je jednostavna. Ako je automobil uspeo da izdrži više od 800.000 kilometara u surovim uslovima svakodnevne taksi vožnje, to je najbolji dokaz da mu je mehanička osnova izuzetno čvrsta. Uz redovno i pravilno održavanje, takav motor može da nastavi da gazi kilometre bez ikakvih problema.
Po dolasku u radionicu, Mercedes je podignut na dizalicu u stanju u kakvom je kupljen, bez pranja i ulepšavanja. Ispod haube nije bilo nikakvih katastrofalnih iznenađenja. Primećena je nakupljena prljavština, manje curenje ulja na poklopcu ventila i istrošeni nosači motora, što je potpuno očekivano za tu kilometražu. Gaitanov plan nije bio skupocena restauracija, već osnovno osvežavanje originalnim delovima kako bi automobil bio potpuno pouzdan.
Jasna računica: Koliko zapravo košta vraćanje u život?
Koliko zapravo košta vraćanje u život? Gaitan je u svom videu priložio i finansijsku matematiku. Sam automobil sa svim troškovima aukcije i transporta koštao je oko 5.000 evra. Originalni rezervni delovi za servisiranje – dihtunzi, filteri, kočnice i nosači – stajali su oko 2.600 evra po kataloškim cenama, dok je rad radionice procenjen na oko 1.000 evra.
DPF filter i kritika tehničkih pregleda
Konačna računica pokazuje da se za ukupno 8.600 do 10.000 evra dobija prostrana, udobna i mehanički besprekorna E-klasa, spremna za stotine hiljada novih kilometara. To je iznos za koji je danas na tržištu polovnjaka teško kupiti ozbiljan automobil te klase u pristojnom stanju.
Ipak, pregled nije prošao bez mana. Mehaničar je primetio da je filter za čestice (DPF) najverovatnije ispražnjen ili modifikovan. Gaitan je naglasio da automobil mora biti u potpunosti legalan za vožnju i da će taj problem rešiti u saradnji sa aukcijskom kućom. Ovaj detalj iskoristio je i za oštru kritiku sistema tehničkih pregleda. Naglasio je da mnoge inspekcije uopšte ne primećuju uklonjene DPF filtere jer se tokom pregleda ne skidaju donje zaštitne plastike motora, čime se nelegalna vozila olako puštaju u saobraćaj.
Glavna poruka ove priče prevazilazi jedan konkretan Mercedes. Dobro dizajniran i redovno održavan automobil ne mora da završi karijeru kada pređe 200.000 ili 300.000 kilometara. Strah od velike kilometraže primarno odgovara nakupcima i prodavcima polovnih vozila, dok tehničko znanje i preventivno održavanje imaju daleko veću težinu od godine proizvodnje ili broja na instrument tabli.
Mercedes sa više od 800.000 kilometara sada služi kao zamensko vozilo u Gaitanovoj radionici, gde se već nalazi nekoliko automobila sa sličnim brojčanim rekordima. To je najbolji dokaz da se najisplativija kupovina ponekad nalazi tamo gde se većina vozača ne usuđuje ni da pogleda.