MLADI, pametni, nasmejani i već ozbiljno zagledani u budućnost. Četvoro srednjoškolaca, na ponos njihovih najmilijih, vratili su se sa dalekog Balija sa medaljama, ali i sa mnogo većim “trofejom” – iskustvom koje će pamtiti celog života. Marko, Ana, Katarina i Lana, podelili su sa “Novostima” svoje impresije i snove, po tradiciji, baš kao i njihovi vršnjaci iz cele Srbije koji su se od početka ove godine okitili sa više od 100 odličja.
Foto: N. Skenderija, Privatna arhiva
Ova “četvorka” je deo tima Regionalnog centra za mlade talente “Nikola Tesla” koji je na Svetskoj olimpijadi održivog razvoja i zaštite životne sredine i Svetskom prvenstvu istraživačkih radova društvenih nauka, u konkurenciji 140 učenika iz 17 zemalja, osvojili čak pet medalja i prvo mesto za poster prezentaciju.
Za njih Bali nije bio samo daleka i egzotična destinacija. Bio je mesto na kojem su svoje ideje, istraživanja i znanje merili sa najboljim mladim istraživačima iz sveta. I pokazali šta znaju.
Marko Langović, učenik VI beogradske gimnazije, osvojio je zlatnu medalju za rad o proceni podložnosti klizištima i problemima urbanog planiranja u Mirijevu i Malom Mokrom Lugu.Tema je, kaže, nastala iz ličnog iskustva.
– Moja Osnovna škola “Pavle Savić” je na klizištu. Sećam se da smo, kada sam bio treći-četvrti razred, dobili zabranu da igramo fudbal jer su se pojavile pukotine u dvorištu. To mi je bila neka motivacija – priča Marko. – Koristio sam GIS analizu kako bi utvrdio područja najvećeg rizika od klizišta, a zatim ih uporedio sa urbanističkim planovima. Radio sam u softverskom programu koji se uči tek na Geografskom fakultetu i RGF-u. Naučio sam preko “Jutjuba” i uradio analizu.
Njegova ideja nije bila samo da pokaže gde je problem, već i šta može da se uradi. Za plitka klizišta, poput jednog u blizini Višnjičke banje, predlaže pošumljavanje, dok na mestima gde problem predstavlja natopljeno tlo i podzemne vode vidi rešenje u boljim drenažnim sistemima.
Ana Savićević, učenica Osme beogradske gimnazije, osvojila je srebrnu medalju za rad o ozelenjavanju gradskih krovova. I njena ideja nastala je iz okruženja u kojem živi – Novog Beograda, grada ravnih krovova i betona.
– Predlog je da se na krovove stavi sloj mahovine kako bi se ozelenili, pročistili vazduh i vratio biodiverzitet u gradove – navodi Ana. – Zašto baš mahovina? Mahovine prave kao tepih, izdržljive su i otporne. Kod biljaka je održavanje mnogo teže, a koren može da probije krov zgrade.
Vanilice, bananice…
A KADA su se ugasila svetla takmičarskih sala, ostalo je vreme za druženje. Mladi iz Srbije na Bali nisu došli praznih ruku – poneli su vanilice, medena srca, bananice, razglednice i priveske kako bi vršnjacima iz drugih zemalja predstavili Srbiju. Najviše su se, kažu, družili sa učesnicima iz Slovenije.
Njena drugarica iz klupe Katarina Jovanov, osvojila je bronzu za projekat posvećen jednom od najvažnijih prirodnih resursa Srbije – Dunavu. Istraživanje bavi se uklanjanjem mikroplastike i teških metala iz vode i zaštitom kečige, ribe koja se hrani pri dnu reke i posebno je izložena zagađenju.
– Suština mog rada je očuvanje, odnosno prečišćavanje rečnog toka Dunava od mikroplastike, zagađenja i teških metala – objašnjava ona. – Zajedno sa mentorom razvijamo tri rešenja – od specijalne hrane za kečige, preko plutajućih bioremedijacionih platformi, do neobične robot-ribe koja bi mogla da pomaže u prečišćavanju vode. Robot-riba se bazira na modelu ribe lave. Prilagodili smo njene bodlje tako da privlače jone teških metala, a kroz njene škrge je postavljen filter. Kada unosi vodu kroz sebe, ona je filtrira.
Svoju medalju sa Balija kući je donela i Lana Štulić, učenica Gimnazije “Ruđer Bošković”, koja je osvojila bronzu za rad iz psihologije. Istraživala je razlike u doživljaju slike o sebi kod srednjoškolaca u zavisnosti od pola. Bavila se svojim vršnjacima, tinejdžerima i kako oni doživljavaju sebe.
– Rezultati ankete u školama pokazali su da dečaci imaju pozitivniju sliku o sebi, što povezuje sa kulturološkim očekivanjima koja se razlikuju za dečake i devojčice – otkriva lana. – Devojčice se mnogo više oslanjaju na to šta će drugi da kažu, gledaju sebe kroz ogledalo drugih ljudi. Dečaci su više takmičarski nastrojeni u svojoj društvenoj grupi i manje posmatraju druge ljude.
U našoj ekipi bila je i Teodora Ignjatović, učenica gimnazije iz Zaječara, koja je dobila nagradu za najbolju poster prezentacija. Ništa manje uspešni nije bio ni Tomica Đurđević, učenik Valjevske gimnazije, osvojivši srebro na Svetskoj olimpijadi održivog razvoja i zaštite životne sredine.
Ove medalje su samo nastavak jedne neverovatne godine.Polaznici Centra “Nikola Tesla” ove godine su broj medalja osvojenih na međunarodnim takmičenjima zaokružili na čak 65. Marko je osvojio dve medalje iz geografije, Ana šest iz fizike, matematike, hemije, biologije i zaštite životne sredine, a Katarina čak sedam iz različitih prirodnih nauka. Iza tih brojeva, međutim, stoje mladi ljudi koji još uvek imaju školske obaveze, druženja, planove i snove. I koji, sudeći po svemu što su nam ispričali, ne nameravaju da stanu. Jer za njih, kako nam rekoše, medalja nije kraj – već podstrek za sledeće istraživanje.
Za uspeh i podršku zahvaljuju Regionalnom centru za mlade talente “Nikola Tesla”, Nikoli Srzentiću, sponzorima i Fondaciji “Vilard”.
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
