Medalja

To što si uradio Milutincu svedoči o tebi da si već veliki fudbaler, ali ne da si veliki čovek… A nekad se samo to računa, sine”.

Čuvena replika iz našeg popularnog filma, u kojoj se legendarni lekar i fudbalski radnik Andrejka, na poluvremenu utakmice obraća, ispostaviće se kasnije, takođe legendarnom fudbaleru Tirketu, u slučaju našeg Marka mogla bi da se napiše potpuno drugačije.

“Veliki sportista i još veći čovek – Marko Dragosavljević.”

Većini od nas, u to smo gotovo sigurni, Markovo ime i prezime do juče nije značilo mnogo. Mnogima, biće da nije značilo – ništa. Zapamtimo dobro našeg Marka, svi do jednog – srpski reprezentativac, kajakaš, čovek! Osvojio je Marko nedavno na Svetskom kupu u Montrealu, tamo na severnoameričkom kontinentu, baš u vreme kada su sve oči sveta bile uprte u fudbal i fudbalere, dve medalje u svom kajaku i to kakve – šampionske, zlatne – u jednosedu i u dvosedu, u tandemu sa Žarkom Jakovljevićem. Osvojio je Marko i treću – najsjajniju – za ljudskost i plemenitost, zato što je jedan od osvojenih trofeja poklonio tamošnjoj srpskoj Crkvi Svete Trojice!

– Plemeniti gest da se našem hramu pokloni osvojeno odličje predstavlja svedočanstvo da istinski uspeh ne počiva jedino na sportskim dostignućima, već i na blagodarnosti Bogu i svesti da svaki dobri dar dolazi od Gospoda – poručio je otac Vladimir Vranić, sa čijim je blagoslovom naš tim odlazio na trke.

Zapisao je onomad Gete da je sve što je plemenito, samo po sebi tihe prirode. U slučaju našeg Marka nije i ne sme da bude tiho. Naprotiv, na sav glas, za Marka mora da se čuje – Marko Dragosavljević, veliki šampion i još veći čovek!

A, sve dok zlatna medalja ostaje trajna uspomena na, kako reče sveštenik Vranić, blagosloveni susret i vidljiv znak duhovne povezanosti i zajedništva srpskog naroda, ostaje nam da se, ako ništa, prisetimo prelepog citata velikog Dučića:

“Plemenite stvari ne stare nego samo promene izgled, često čak i na lepše”.