Више од три деценије после акције “Медачки џеп”, још се трага за девет особа. Операција је изведена на подручју села Дивосело, Читлук и Почитељ, јужно од Госпића. Потомци страдалих поручују да је њихова обавеза да чувају сећање на најближе и места из којих су потекли. У Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос страдалима у Медачком џепу.
Стеван Вујновић је имао једанаест година када је у акцији “Медачки џеп” изгубио оца и стрица. Никола и Бранко – два су имена која га више од три деценије враћају у Дивосело. Данас уређује породичну окућницу чувајући оно што му је остало – успомену на најближе и траг о томе одакле су потекли.
“Тешко се осећам, како због погибије мојих, тако и због тога што смо очишћени са тих простора – ту смо имали живот. Мој прадеда је имао дванаесторо деце, наши људи су ишли у Америку, радили, да зараде и уложе у Лику. Свака кућа имала је по десеторо, дванаесторо деце. И то је све нестало, због страдања у Другом светском рату, а сад се десило и ово последње страдање”, прича Вујновић.
Ни после 33 године нису познате судбине свих несталих у акцији “Медачки џеп”. Трага се за још девет особа. Председник Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац није оптимистичан да ће се пронаћи посмртни остаци страдалих.
“Можда ћемо и пронаћи још нешто у тим спиљама, јамама, јер пуно их је на Велебиту. Међутим, ако је тело физички уништено, спаљено, онда ту нема ништа. Зна се да су живе жене бацане у пламен и да су гореле”, прича Штрбац.
За злочине почињене у акцији “Медачки џеп” Тужилаштво Хашког трибунала оптужило је тројицу хрватских генерала: Рахима Адемија, Јанка Бобетка и Мирка Норца, док је истрага против Петра Стипетића обустављена. Случај је потом препуштен хрватском правосуђу.
Све чињенице познате, али нема адекватних казни
Породице страдалих у тој операцији нису задовољне исходом суђења, каже председница Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза” Драгана Ђукић.
“Поред тога што су све чињенице о монструозности познате, и даље имамо неодговарајуће судске процесе, где су починиоци добили неодговарајуће казне. Норац је ослобођен, оптужен Бобетко, који је већ био умро… Тако да је то страшно и за породице, а најстрашније је за породице ових девет који се још увек воде као нестали и који још увек живе у бојазни, неизвесности, за које је акција још увек у току”, каже Ђукићева.
Акција Хрватске војске трајала је од 9. до 17. септембра 1993. године на подручју Медачког џепа код Госпића, у тадашњој Републици Српској Крајини.
Према подацима Документационо-информационог центра “Веритас”, страдало је 87 Срба, укључујући цивиле и заробљене војнике.