NEMAČKI novinar Mihael Martens je uhvatio autore ove priče u izmišljanju činjenica i izvora, pričao sa desetinama ljudi u Sarajevu i ljudima iz Haškog tribunala… I niko za turiste-snajperiste nikad nije čuo.
printscreen/youtube/raport
Poslednjih nedelja poznati nemački novinar i dopisnik uglednog “Frankfurter algemajne cajtunga” (FAZ) Mihael Martens je upravo u FAZ-u razorio priču o navodnom “Sarajevo safariju” kao bajku za odrasle.
Martens je hvatao glavne “scenariste” ovog izmišljenog događaja – pisca Ecija Gavacenija i takozvanog novinara Domagoja Margetića – u izmišljanju činjenica i izvora, pričao sa desetinama ljudi u Sarajevu i ljudima iz Haškog tribunala… I niko za turiste-snajperiste nikad nije čuo.
Priča o navodnom “Sarajevskom safariju”, u kojem su bogati stranci navodno tokom rata 90-tih godina plaćali velike sume novca da bi ubijali civile iz zabave zasnovana je na informacijama iz izuzetno sumnjivih izvora i ne čudi što skoro četiri godine kasnije nije podignuta optužnica povodom tog slučaja jer nema pravno prihvatljivih dokaza, navodi se u Martensovom tekstu koji je 25. juna objavljen u FAZ-u.
Martens je rekao da je Margetić u knjizi naveo da je Vučić bio vodič za strane snajperiste jer je govorio engleski.
– Turistički vodič za masovne ubice. Špigel jeste napisao da to Margetić tvrdi, ali postoji opšti ton ili duh teksta. Način na koji je tekst napisan može kod čitaoca stvoriti utisak da je nešto verovatno tačno čak i kada se ne tvrdi direktno. Dakle, Špigel je naknadno morao da ispuni obavezu profesionalne pažnje – izjavio je Martens.
Na pitanje da li je na kraju uspeo da shvati zašto ljudi poput Gavacenija i Margetića rade to što rade, Martens je odgovorio:
– Kada je reč o Margetiću, pričao sam sa pet ili šest hrvatskih kolega i autora. Među njima su Miljenko Jergović, Boris Rašeta, Ivica Đikić, Morana Kasapović… Pitao sam ih da li Margetića treba ozbiljno shvatiti. I svi su rekli slično – da je teoretičar zavere koji je odavno napustio ozbiljno novinarstvo, ako se njime ikada i bavio. Bilo je i onih koji su tvrdili da je povezan sa obaveštajnim službama. Te navode nisam koristio jer ne mogu da ih dokažem, a zapravo nisu ni potrebni jer je ono što Margetić govori u svojim video-snimcima i knjigama apsurdno po sebi. Dovoljno je citirati ga.
Mihael Martens je tako istražujući “Sarajevo Safari“ dokazao da za taj veštački napravljen fenomen ne postoje materijalni dokazi niti svedoci koji bi potvrdili postojanje organizovanog lova na ljude. Ovaj opasni urbani mit poslužio je njegovim autorima za građenje narativa uperenog protiv određenih država i ličnosti, a sasvim je jasno ko im je bio cilj.
(Kurir)