Европа Дан победе над фашизмом дочекује у тренутку великих геополитичких тензија, рата у Украјини и рекордног раста издвајања за наоружање, док се широм континента поново воде расправе о значењу антифашизма и историјског ревизионизма.
Историчар Предраг Марковић истакао је да је антифашизам један од темеља модерне Европе, али да је у делу источне Европе после пада комунизма дошло до релативизације те идеје.
“Српски народ је дао, у односу на свој број, на крају рата највећи проценат антифашиста“, рекао је Марковић, додајући да је огромна већина припадника партизанског покрета била српске националности.
Оцењује да Србија не би смела да доводи у питање значај победе из 1945. године.
“Свако ко релативизује нашу последњу велику војну победу у рату, то је 9. мај 1945, треба да објасни како се разликује од Томпсона“, навео је Марковић.
Према његовим речима, историјски ревизионизам највише је присутан у источној Европи, али многе европске државе и даље снажно негују антифашистичко наслеђе.
“Свако ко има три пала борца велича те борце, а ми смо понекад склони да их занемаримо“, рекао је Марковић.
Говорећи о савременим политичким поделама у Европи, Марковић каже да се крајња десница данас често крије иза умеренијих политичких формулација и назива.
“Да су победили нацисти, ми бисмо сада разговарали на немачком“, оценио је Марковић, говорећи о плановима нацистичке Немачке за Србију током Другог светског рата.
“Невероватна трагедија да Руси и Украјинци ратују међусобно”
Посебно се осврнуо на рат Русије и Украјине, који је, како каже, додатно закомпликовао разумевање појма антифашизма.
Подсећа да су Руси, Белоруси и Украјинци поднели огромне жртве током Другог светског рата.
“Оптуживати Украјинце да су фашисти је заиста грех, јер Украјинци су дали седам, осам милиона жртава у борби против фашиста“, навео је Марковић.
Истиче да је трагично што данас ратују народи који су некада били савезници у борби против нацизма.
Невероватна је трагедија да два народа (Руси и Украјинци) која су се толико заједно борила у највећој светској борби, сада ратују између себе“, оценио је Марковић.
Убрзано наоружавање Европе
Говорећи о Европској унији, Марковић подсећа да је идеја уједињене Европе настала како Немачка и Француска више никада не би ратовале.
“Тај скромни захтев је потпуно остварен. Немачка и Француска никад неће водити рат“, рекао је Марковић.
Осврћући се на убрзано наоружавање Европе, Марковић каже да савремени ратови показују да се природа сукоба драстично променила.
“Јефтини дронови сада играју већу улогу у рату него скупи тенкови, бродови и авиони“, навео је Марковић.
Балансирање Србије у односу на велике силе
Истиче и да Србија покушава да очува политику балансирања односа са великим силама, али да је то све теже у савременим геополитичким околностима.
“Покушавамо да имамо најбоље могуће односе и са Русијом и са Кином и са Европском унијом и са Америком. Али то је све теже“, оценио је Марковић.
Говорећи о односу према антифашизму у Србији, Марковић каже да је део јавности данас збуњен различитим интерпретацијама историје.
“Не треба да имитирамо Хрвате“, поручио је Марковић, коментаришући расправе о наслеђу Другог светског рата.
На крају разговора нагласио је да Србија не би смела да заборави да је у Другом светском рату била на страни победника.
“Ми смо победници“, поручио је Марковић, додајући да српска историја није само “списак жртава и јада“, већ и „прича о победи“.