Договор председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа и руског председника Владимира Путина о пласману руског дизела на америчко и светско тржиште не значи да ће гориво ускоро појефтинити, нити да ће притисци на глобално снабдевање бити отклоњени.
Иако су берзе у почетку реаговале благим падом цена нафте, нови безбедносни ризици на Блиском истоку поново су подстакли њихов раст, док Међународна агенција за енергетику упозорава на озбиљне притиске на тржишту дизела и потребу за ослобађањем стратешких резерви.
Енергетски аналитичар Жељко Марковић сматра да договор Вашингтона и Москве треба посматрати и у контексту унутрашњих политичких прилика у САД, али и ограничених могућности Русије да повећа испоруке због последица рата у Украјини и оштећења енергетске инфраструктуре.
“Чини ми се да је више рекламни потез него да ће то стварно моћи нешто да уради”, оценио је Марковић, указујући на то да су количине које се најављују релативно мале у односу на потребе великих тржишта.
Ограничене количине дизела не могу да реше глобалне проблеме
Према најављеним плановима, прва испорука руског дизела требало би да износи 300.000 тона, након чега би уследиле количине од 500.000 тона, милион тона, а потенцијално и до три милиона тона, уколико Русија буде у могућности да их обезбеди.
Међутим, Марковић наглашава да је кључно питање да ли Москва заиста располаже додатним количинама горива које би могла да извезе. Од почетка рата у Украјини руска енергетска инфраструктура изложена је нападима, а оштећени рафинеријски капацитети нису у потпуности обновљени. Русија је раније чак ограничавала извоз дизела због потреба сопственог тржишта.
“Ако гледамо те количине, 300.000 тона је око 14 сати америчке потрошње. Петсто хиљада тона је отприлике за један дан потрошње дизела у Америци. То су доста мале количине”, објаснио је Марковић.
Он сматра да би додатне испоруке ипак могле да донесу извесно смиривање цена, али не и значајнији преокрет, посебно ако се не ради о новим количинама на светском тржишту, већ о преусмеравању постојећих испорука ка америчким купцима.
Проблем додатно отежавају дешавања на Блиском истоку, одакле долазе значајне количине нафте и нафтних деривата, укључујући оне које пролазе кроз Ормуски мореуз. Истовремено, смањени капацитети за прераду нафте отежавају снабдевање дизелом, због чега је тржиште посебно осетљиво на нове поремећаје.
У таквим околностима, ослобађање стратешких резерви представља привремену меру за ублажавање притисака, али не и трајно решење.
“И те залихе које се ослобађају нису бесконачне. Врло су ограничене. Тражи се управо та реакција да би се колико-толико држала цена под контролом”, упозорио је Марковић.
Он додаје да раст цена енергената има последице далеко шире од трошкова горива, јер поскупљује производњу, транспорт и пољопривреду, што се на крају прелива и на цене робе широке потрошње. Због тога државе, поред коришћења резерви и смањења пореза и акциза, морају дугорочно да раде на енергетској ефикасности и смањењу зависности од увоза.
НИС остаје кључан за сигурност снабдевања Србије
Када је реч о Србији, Марковић оцењује да тренутно нема разлога за већу забринутост због снабдевања горивом, јер рафинерија НИС-а ради, а домаће тржиште је стабилно. Ипак, упозорава да би евентуални престанак рада рафинерије услед санкција могао да створи озбиљне проблеме у релативно кратком року.
Према његовим речима, Србија би у таквом сценарију могла да се ослони на постојеће резерве и увоз током месец или два, али би након тога снабдевање постало знатно неизвесније.
“Сада је питање само да НИС мора да ради, мора да прерађује нафту и производи дизел. Мислим да код нас ситуација није толико критична. Далеко смо још од несташица”, рекао је Марковић.
Он је подсетио да је Србија већ ослобађала део резерви, укључујући око 5.000 тона дизела, што је, иако релативно мала количина у односу на месечну потрошњу, допринело одржавању стабилности тржишта.
Ипак, питање НИС-а и даље у великој мери зависи од односа Москве и Вашингтона, као и од одлука америчких власти о санкцијама. Марковић указује да је после договора Трампа и Путина дошло до привремене суспензије одређених санкција које се односе на руски дизел, али да санкције према Русији у целини, као и оне које се односе на НИС, нису тиме укинуте.
“Генерално гледано, договор за НИС зависи од великих сила. Нисмо ми ту толико моћни да нешто можемо да урадимо. Како се Руси и Американци договоре, тако ће бити”, оценио је Марковић.
Према његовим речима, побољшање односа двеју сила могло би позитивно да утиче и на решавање проблема НИС-а и да Србији отвори повољније могућности. С друге стране, додатно заоштравање односа могло би да повећа притисак и отежа проналажење решења.
Због тога је, како истиче, у овом тренутку тешко предвидети да ли ће договор Вашингтона и Москве донети конкретно олакшање Србији.
Док се чекају нове одлуке о санкцијама и будућности НИС-а, стабилност домаћег снабдевања остаје тесно повезана са радом рафинерије. Управо зато ће наредни потези великих сила, поред кретања цена нафте и дизела на светском тржишту, бити од пресудног значаја за енергетску сигурност Србије.