Dok ovih dana požari bukte širom zemlje, borba vatrogasaca traži ogromnu žrtvu – kako njih na terenu, tako i porodica koje sa strepnjom čekaju svaki njihov povratak. Kolika je zapravo cena tog poziva i gde prestaje dužnost, a počinje bratska solidarnost, zabeležila je ekipa RTS-a.
Dok je na strmim liticama Stolova gasio požar, Marko nije znao da njegove kolege u Kraljevu gase vatru na njegovoj kući.
“Kad smo malo došli sebi od dima, prišao mi je kolega i rekao: ‘Marko, sve je u redu, deca su ti dobro“, ističe vatrogasac Marko Topličanin.
Krov su zapalile elektroinstalacije i obližnja bandera.
“Okruženi vatrom, ali i prijateljima… Čekali smo da se sve završi. Kada dođe vatrogasac, on je u tom momentu i Bog, i doktor, i brat“, napominje Marta, Markova supruga.
“Vatrogasac ako ti ne dođe, kuća ti gori… Pa kako se oseća, ne znam“, kaže komšija Dragan Đusić.
Po silasku s planine, u svom dvorištu zatekao je komšije i kolege kako već raščišćavaju šut.
Zahvalnost komšijama i kolegama koji su pomogli.
“Mi smo jedna velika porodica koja uvek pomaže. Bićemo tu da maksimalno pomognemo kolegama da se vrate u svoje živote“, naglašava Dejan Seizović, Načelnik Sektora za vanredne situacije Raškog upravnog okruga.
Dužnost i spasavanje drugih za ove ljude nemaju alternativu, čak ni kada je u pitanju sopstveni dom.
Kurir.rs/RTS