Iz Sarajeva je najavljena protestna nota Hrvatskoj zbog ponovne priče o potrebi formiranja trećeg, hrvatskog entiteta u BiH, koja se smatra nefunkcionalnom državom u sadašnjem obliku. O tome se pričalo na dvodnevnom skupu održanom proteklog vikenda u Zagrebu.
Najveću pažnju dvodnevnog Tradfesta izazvao je panel pod nazivom “BiH: neuspela država i nužnost trećeg hrvatskog entiteta”. Ivan Pepić sa Fakulteta odbrane i bezbednosti “Dr Franjo Tuđman” predstavio je predlog teritorijalne reorganizacije BiH, prema kojem bi tu državu trebalo podeliti na Republiku Srpsku, “hrvatsku republiku”, “bošnjačko-muslimansku republiku”, kao i Brčko distrikt.
Na prikazanoj karti posebno je istaknuta tzv. “Croat Republic”, koja bi obuhvatala zapadnu Hercegovinu i mostarsko područje, uz izdvojene teritorije u centralnoj BiH i Posavini. Pepić smatra da bi takvo rešenje, po uzoru na Belgiju, moglo da obezbedi ravnopravnost konstitutivnih naroda.
Ima problema
Karijerni diplomata Zoran Milivojević objašnjava za Kurir da tema trećeg entiteta nije ni nova niti strana u međusobnim odnosima između Hrvatske i BiH.
Zoran Milivojević Foto: Kurir Televizija
– Ta tema je prisutna u Hrvatskoj u raznim političkim strukturama, a ovaj slučaj samo pokazuje da je stvar aktuelna i da sasvim sigurno i dalje postoji interes da se ta tema reši. U Hrvatskoj, uključujući i aktuelnu vlast, nisu do kraja zadovoljni statusom hrvatskog naroda u BiH. Naročito se o tome oglašavao predsednik Zoran Milanović. Ta stvar nije skrajnuta i postoji kao otvoreno pitanje između dve države. To pokazuje i činjenicu da BiH zaista ima problema u funkcionisanju čak i na nivou federacije. To se vidi recimo vezano za neke strateške projekte gde se muslimanski i hrvatski interesi ne podudaraju. Prema tome, ako se otvori tema Dejtona, sigurno da se ta priča ne bi završavala samo oko statusa BiH i Republike Srpske, nego bi to obuhvatilo celinu BiH – napominje Milivojević.
On upozorava da sve ove okolnosti i moguće posledice jesu dokaz da izvorni Dejtonski sporazum treba čuvati po svaku cenu.
– Samo je izvorni Dejton garancija mira i stabilnosti u regionu. A što se tiče BiH, bilo bi najbolje da se suverenitet BiH vrati konstitutivnim narodima, dakle Srbima, Bošnjacima i Hrvatima, da oni odlučuju o svojoj sudbini – zaključuje Milivojević.
Kamen spoticanja
Istoričar Ognjen Karanović ocenjuje za Kurir da je Dejtonski sporazum odavno potkopan i to čak više sa Zapada nego od njihove ispostave u Zagrebu.
Ognjen Karanović Foto: Youtube printscreen/Kosovo online
– Potrebno je vratiti se na slovo Dejtonskog mirovnog sporazuma i onda će BiH imati neku šansu, možda će i njeni narodi konačno pronaći mehanizame za zaštitu osnovnih kolektivnih prava svake konstitutivne zajednice. No, pošto se to neće dogoditi, samim tim BiH je neodrživa država i glavni problem u njoj je želja bošnjačkih nacionalnih elita da dobiju sto posto vlasti na sto posto teritorije BiH. To je kamen spoticanja, njihovo uporno insistiranje da cela BiH bude isključivo muslimanska verska i bošnjačka nacionalna država gde bi srpski i hrvatski narod bili svedeni na status zanemarljive manjine, koja bi vremenom nestala. Dok postoji Republika Srpska tako nešto nije moguće. Svakako, da u tom kontekstu hrvatski narod u BiH ima pravo na svoj entitet, a Bošnjaci imaju pravo na svoju nacionalnu državu, ali na bošnjačkoj etničkoj teritoriji, a svi znaju gde je ona. Ove mape iz Zagreba su nerealne, ali da su dokaz da BiH neće opstati, to svakako – smatra Karanović.
Kurir Politika
