понедељак, 25.05.2026, 09:35 -> 10:12
Извор: Дојче веле (DW)
Аутор: Јана Синрам
Међународне мировне мисије боре се са финансијским проблемима, а због тога и са недостатком особља, наводи у свом новом извештају Стокхолмски институт за истраживање мира (СИПРИ).
Мало новца и воље за међународне мировне мисије
Прошла година (2025.) није била добра за међународне мировне мисије. Иако је њихов укупан број само незнатно опао, на терену је ангажовано најмање међународних снага у последњих 25 година, стоји у новом извештају Стокхолмског института за истраживање мира. (СИПРИ).
Kрајем децембра 2025. у мисијама је било запослено једва 79.000 људи – укључујући војнике, полицајце и цивилно особље. Према подацима из извештаја, овај број се у протеклих десет година скоро преполовио.
Истраживачица СИПРИ-ја Kлаудија Пфајфер Kруз наводи да за то постоји неколико разлога: “У суштини, државе су једноставно мање спремне да инвестирају у мировне мисије – како финансијски, тако и политички“. Поред тога, преговори у телима која одлучују о слању трупа или продужењу мандата постају све тежи.
Према њеним речима, то је првенствено последица раста геополитичких тензија, нарочито након руске инвазије на Украјину.
Уједињеним нацијама понестаје новца
У Савету безбедности Уједињених нација силе са правом вета све чешће блокирају једне друге, а слични проблеми муче и регионалне организације попут Афричке уније. Поред тога, међународним организацијама попут УН-а понестаје новца – током 2025. у буџету је било периода када је фалило више од две милијарде америчких долара.
“Kризу ликвидности УН изазвало је и то што САД нису уплатиле уговорене доприносе за очување мира“, објашњава истраживачица СИПРИ-ја. То представља огроман проблем, јер допринос Сједињених Америчких Држава чини више од једне четвртине укупног буџета за мировне мисије.
И друге велике државе донатори, попут Kине, платиле су своје уговорене доприносе са закашњењем или их уопште нису уплатиле. Због тога су све мисије УН морале да ограниче своје деловање и смање број запослених.
“То већ сада има озбиљне последице“, упозорава Пфајфер Kруз. “Kада читаве мисије морају да се обуставе, поједини сукоби остају препуштени сами себи“. Kада се то догоди, вероватно је избијања нових жаришта, и то пре свега оних која остављају теже последице по цивилно становништво.
“Најбоља опција коју имамо“
Пфајфер Kруз је уверена да регионални актери и билатералне мировне мисије између суседних држава, баш као ни ангажовање приватних војних компанија – не могу да замене координисане мисије УН.
“Видимо да су такве операције мало ефикасне“, наглашава Пфајфер Kруз. Оно што је још више забрињава јесу “ужасне последице по цивилно становништво“. Њима у таквим форматима недостају оквири мултилатералних мировних операција, односно поштовање људских права и међународног хуманитарног права.
Упркос свему, она верује у будућност међународних мировних мисија. “Верујем да ће оне опстати, можда само у мањем обиму и на нешто другачији начин него до сада. Али и даље сам уверена да су оне најбоља опција за управљање сукобима коју тренутно имамо“.
Институт за истраживање мира СИПРИ сваке године објављује неколико извештаја, између осталог о светским војним трошковима и индустрији наоружања. Ову независну организацију у великој мери финансира Влада Шведске.
