JEDAN od najvećih otkupljivača i izvoznika maline u Srbiji, koji je na početku berbe prvi objavio cenovnik, ponudio je proizvođačima i doplatu za već predato voće. Za malinare koji sarađuju sa ovom kompanijom konačna cena sa porezom iznosiće 450 dinara po kilogramu.
Foto: Paul Dronsfield / Alamy / Profimedia
Kilogram sveže maline u ovoj kompaniji proizvođačima je plaćan nešto više od 400 dinara, odnosno 407 dinara za malinu prve klase sa uračunatim PDV-om i prevozom do hladnjače. Za sorte vilamet, fertodi i miker sada će biti doplaćeno do 43 dinara po kilogramu, dok za ostale sorte i klase doplata nije predviđena.
– U tom slučaju, za malinare koji sarađuju sa ovim otkupljivačem i koji su voće predali u hladnjači konačna cena sa porezom iznosiće 450 dinara po kilogramu – navodi Politika.
Ovogodišnja sezona bila je znatno bolja od prošlogodišnje. Otkupljeno je između 30 i 40 odsto više maline, dok je čak 95 do 97 odsto roda plasirano u izvoz. Vremenske prilike išle su naruku proizvođačima, a stručnjaci ocenjuju da je situacija bila povoljnija nego u prethodnoj sezoni.
Prema oceni predstavnika otkupljivača, proizvođači, hladnjačari i udruženja trebalo bi zajednički da se uključe u kontrolu proizvodnje i otkupa, kao i prometa pesticida, jer tržište ne poznaje granice Evropske unije. Poslednjih godina posebno je pojačan nadzor uvoza voća, pa tako i maline, na ostatke pesticida, prisustvo virusa i druge parametre bezbednosti.
I pored zahteva proizvođača za većom cenom, u otkupljivačkom sektoru smatraju da je ovogodišnja cena podsticajna ukoliko se sagledaju trenutno stanje na svetskom tržištu, ponuda drugih država i prosečni prinosi.
– To je neko kompromisno rešenje, jer znamo šta se događalo ranijih godina kada je cena bila nerealno visoka. U međuvremenu je malina iz drugih država uspela da zameni srpsku u supermarketima u Evropi, ali mnoge kupce smo i zadržali. Važno je da supermarketi dalje insistiraju da u ponudi imaju malinu, ali su u asortimanu i srpska, čileanska i ukrajinska – navodi se u tekstu.
Na domaćem tržištu posluje oko 1.200 registrovanih i neregistrovanih hladnjača, kao i dvadesetak velikih izvoznika. Sagovornici Politike ocenjuju da od stranih kupaca već postoji pritisak da se cena snizi, ali da je razlika između domaće i ponude konkurencije ove godine ostala prihvatljiva.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da će od naredne godine otkupljivači morati sa svakim proizvođačem da potpišu ugovor, čime će obaveze obe strane biti precizno utvrđene.
– Definisane su obaveze, što je korisno za obe strane, objavljen je i pravilnik i najavljeno da će se insistirati na poštovanju novih propisa – rekao je Glamočić.
On je naglasio i da su prvi rezultati provere površina pod malinom pokazali koliko se stvarni podaci razlikuju od prijavljenih.
– To je pitanje kredibiliteta celog sistema subvencija. Kada država izdvaja novac poreskih obveznika, moramo tačno znati kome taj novac ide i za šta. Prve provere pokazuju da na pojedinim gazdinstvima postoje neslaganja između prijavljenog i stvarnog stanja – izjavio je ministar.
Kako je objasnio, oni koji su prekršili propise biće sankcionisani, ali namera države nije da kažnjava proizvođače zbog svake administrativne greške.
– Greška može da se ispravi i proizvođaču treba omogućiti da to učini. Ali, ako se utvrdi da je nešto svesno prijavljeno, a na terenu ne postoji, država mora da reaguje. Svaki dinar koji dobije neko ko na njega nema pravo nedostaje proizvođaču koji zaista radi i proizvodi – poručio je Glamočić.
Provera će, kako je najavljeno, biti proširena i na druge sektore, što je jedan od razloga zbog kojih nova Strategija poljoprivrede predviđa reformu Registra poljoprivrednih gazdinstava i efikasnije usmeravanje javnih sredstava.
(Politika)