MALI PROTIV BLOKADERA: Dve godine ste blokirali škole i fakultete zbog vaših političkih ciljeva

KAKO izgleda stvarni život građana?

Da li je bolji život za sve, samo neizostavno predizborno obećanje? – jedno je od pitanja koje je otvorila nova predizborna Insajder debata u kojoj su gosti bili: Siniša Mali – lista “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija”, prof. dr Vladimir Obradović – lista “Evropska Srbija – Marinika Tepić, Zdravko Ponoš”, Miljan Salata, “Studentska lista – Studenti pobeđuju” i Uglješa Marković, lista “Ivica Dačić – Faktor stabilnosti”.

Kaže da se danas živi bolje nego za vreme Dejana Šoškića i Dragana Đilasa.

– Ako pogledate sve parametre… Prosečna zarada u julu je bila 1034 evra, 11,3 odsto veća nominalno od jula prošle godine, a 9,2 odsto realno. U njihovo vreme plata je bila 330 evra – kazao je Mali.

Isti primer je naveo kroz to koliko su iznosile penzije i minimalna zarada.

– Minimalna zarada u ovom trenutku u potpunosti poklapa minimalnu potrošačku korpu, u njihovo vreme nije ni 2/3 – kazao je Mali.

Ističe da on lično živi kao i uvek.

– Trudim se, meni je posao najvažniji na svetu. Ali neću ja da budem tema, niti želim da budem tema. Ono o čemu želim ovde da razgovaram jeste ono što je građanima važno i zato mi je važno da njima prvenstveno iznesem sve ove podatke – kazao je on.

Kad su u pitanju pokušaji političkih tirada Miljana Salate, Mali je rekao da su blokaderi najveći licemeri.

– Dve godine ste blokirali škole i fakultete zbog vaših političkih ciljeva. Zbog toga su verovatno mladi ljudi i odlazili – kazao je Mali.

Ukazao je na situaciju u svetu. Pita blokadere šta bi uradili sa penzijama.

Poneo je grafikon kao dokaz toga kako je Šoškić uništio dinar.

Kaže da blokaderska lista najavljuje smanjivanje plata i penzija, uz pad kursa.

U raspravi je zatim pomenuto poskupljenje pojedinih proizvoda, na šta je Mali rekao da se ne može uzeti jedan artikal kao merilo celokupnog standarda.

— Kada posmatrate životni standard, gledate prosečnu platu i prosečnu potrošačku korpu. Gledate minimalnu zaradu i minimalnu potrošačku korpu. Šta god želite da pogledate, mnogo je bolje nego što je bilo ranije.

— Da li sam rekao da je idealno? Nikada to nisam rekao. Uvek možemo bolje i radimo na tome. Ali nama i plate i penzije i minimalna zarada rastu daleko više nego što raste stopa inflacije.

Mali je potom naveo:

— Od 2020. godine plate su realno porasle za 69 odsto.

Na primedbu da stalno koristi procente, Mali je odgovorio:

— Pitate me za ekonomiju. Ekonomija je egzaktna nauka, gledate brojke i cifre.

Mali upozorio penzionere i nastavio pritisak na „Studentsku listu“

— Penzije prate plate. Stoga, „Studentska lista“, pošto joj najstariji sugrađani očigledno nisu u fokusu, smanjiće vam i penzije. Plus će te penzije da vam pojede i pad kursa koji će da napravi Šoškić, plus inflacija koju će da dovedu i tako dalje — rekao je Siniša Mali.

Na to je usledila primedba da je ranije bilo obećano da neće biti smanjenja penzija, a da su one ipak bile smanjene po dolasku tadašnje vlasti.

Voditeljka je pokušala da preda reč Uglješi Markoviću:

— Gospodine Markoviću, vaša lista zalaže se za socijalnu državu, za državu u kojoj će ljudi privređivati od svog rada i pristojno živeti. Šta bi bio pristojan život?

Marković je najpre reagovao na podatke koji su prethodno izneti u debati.

— Kada iznosite određene podatke, važno je da se sve stavi u kontekst. Kada kažete da je između dva popisa pola miliona ljudi manje, nije to samo zato što ljudi odlaze iz Srbije. Nažalost, imamo i mortalitet veći od nataliteta. To je drugi problem koji je problem svih nas.

On se zatim osvrnuo i na podatke o javnom dugu:

— Kada pričamo o tome koliki je bio javni dug 2012. godine, a koliki je danas, važno je reći i koliko je porastao BDP i koliki je danas udeo javnog duga u BDP-u.

Govoreći o ranijem smanjenju plata i penzija, Marković je rekao:

— Važno je reći da je tada probijen mastrihtski kriterijum od 60 odsto i da se ušlo u teške fiskalne mere. Ali zahvaljujući tim merama danas govorimo o povećanju plata i penzija.

Govoreći o politici SPS-a, rekao je da ta stranka ima dva stuba politike — patriotski i socijalni.

— Kada govorimo o socijalnom, mi jesmo za društvo koje je nekada postojalo, ali ne želimo da idealizujemo prošlost. Bilo je besplatno zdravstvo, besplatno obrazovanje.

Dodao je da je državni zdravstveni sistem pokazao značaj tokom pandemije koronavirusa.

Marković je zatim govorio o ekonomskom modelu koji podrazumeva velika državna ulaganja i kapitalne projekte.

Mali uzvratio „Studentskoj listi“ o penzijama, PIO fondu i oporezivanju stanova

Predstavnik „Studentske liste“ govorio je o profesionalizaciji PIO fonda i progresivnom oporezivanju ljudi sa većim brojem stanova.

Mali mu je odgovorio:

— Prilično nije jasno kako funkcioniše penzioni sistem ako pogledate penzioni sistem u doba Dejana Šoškića, koji je tada vodio ekonomsku politiku.

— Zbog neodgovorne monetarne politike, dvocifrene inflacije i puštanja kursa dinara da pada, ostali ste bez 300.000 radnika koji su ostali bez posla u vreme mandata Dejana Šoškića.

— To je dovelo do toga da je 50 odsto, ne petina kao što ste danas rekli, nego 50 odsto PIO fonda bilo uplaćivano iz budžeta, zato što je stopa nezaposlenosti u Srbiji bila 25,9 odsto.

— Tako da je sve povezano. Sada, zbog toga što imate veći broj zaposlenih, veći broj otvorenih fabrika, odgovornu ekonomsku politiku, stabilan devizni kurs, dolaze investitori i zapošljavaju ljude, puni se PIO fond. I zato je PIO fond danas stabilan.

Mali je zatim ponovo otvorio pitanje Dejana Šoškića:

— U julu ove godine taj Dejan Šoškić kaže da su plate u Srbiji visoke. Ako se zalažete za to da penzije prate plate, a on kaže da plate treba da se smanje, samim tim smanjiće se i penzije.

— Da ne govorim o tome da, ako kurs ode na 200 dinara za evro, sve penzije koje postoje izgubiće na vrednosti.

Na odgovor da Salata ne mora da odgovara u ime Šoškića, Mali je uzvratio:

— Ne morate da odgovarate u ime Šoškića, odgovorite u ime Salate koji je deo njegove blokaderske liste.

Mali je zatim odgovorio i na priču o ekonomiji znanja:

— Znate li koliki je udeo industrije znanja danas u BDP-u Srbije? Sa 4,2 odsto podignut je na 8,8 odsto.

— Ako vam je BDP 100 milijardi evra, to je industrija vredna skoro devet milijardi evra. To je industrija koja je sa 350 miliona evra izvoza 2012. godine sada došla na više od pet milijardi evra izvoza.

— To je industrija koja trenutno zapošljava 160.000 ljudi. To je industrija gde je u poslednjih pet godina otvoreno sedam naučno-tehnoloških parkova.

— Srbija je otvorila Institut za veštačku inteligenciju. Srbija je 39. od 195 zemalja koje su ocenjene kao najspremnije za upotrebu veštačke inteligencije.

Mali je potom rekao:

— Kada govorite o industriji znanja, potpuno je licemerno da oni koji su blokirali fakultete, studente i univerzitete sada pričaju o industriji znanja.

— Plate u Srbiji nisu više niske. Plate u Srbiji su bile niske 2012. godine.

Na kraju se vratio na predlog „Studentske liste“ o progresivnom oporezivanju stanova:

— Samo da razumete šta je gospodin Salata rekao. Ako imate veći broj stanova, ako ste radili mukotrpno i kupili dva ili tri stana za svoju decu, da im ostavite nešto za budućnost, gospodin Salata i njegova lista će da vas oporezuju.

— Samo su im porezi, povećanje poreza, progresivno oporezivanje. A ništa kako bi povećali plate, kako bi povećali penzije. Ja ih i dalje nisam čuo.

Mali odgovorio na priču o platama lekara i medicinskih sestara

Predstavnik „Studentske liste“ govorio je o povećanju plata nastavnicima, lekarima i medicinskim sestrama, kao i o položaju penzionera i cenama lekova.

Siniša Mali mu je odgovorio:

— Pitali smo i zato smo reagovali, samo niste u toku. Ima nekih stvari koje slede jedna za drugom. Uvek nam je prioritet bio životni standard građana Srbije.

— Kada je bila visoka cena namirnica u prodavnicama, reagovali smo. Tada su nam se smejali i rekli da će posle mera cene ponovo porasti, ali nisu.

— Kada smo videli cene lekova, reagovali smo. Kada smo videli cene goriva, odmah smo reagovali.

— Opet imamo iznošenje podataka koji nisu tačni. U ovom trenutku inflacija za poslednjih 12 meseci je preko četiri odsto.

Mali je zatim direktno odgovorio na najavu viših plata u zdravstvu:

— Kolika je u vreme Dejana Šoškića bila plata doktora i plata medicinske sestre? A vi ste licemerni. Sada ćete odjednom da podignete plate. Što ih niste podigli dok ste bili na vlasti?

Mali izneo podatke o lečenju dece od retkih bolesti

Mali je odgovorio na tvrdnje o izdvajanjima građana za zdravstvo i lekove.

— Kako je demagogija ako ste 2012. godine imali nula dece koja su se lečila od retkih bolesti u Srbiji, gospodine Obradoviću i gospodine Salata, a sada ih imate preko hiljadu?

— Ako ste u to vreme, vi koji ste vodili monetarnu i fiskalnu politiku, imali 130 miliona dinara za lečenje retkih bolesti, sada imate 53,3 milijarde dinara.

— To je egzaktan podatak. Toliko ste licemerni, a upravo vam to govori koliko se država promenila.

Mali o Expu

Predstavnik „Studentske liste“ kritikovao je troškove Nacionalnog stadiona i EXPO-a, tvrdeći da su projekti preplaćeni.

Mali mu je odgovorio:

— EXPO je naša najveća šansa ikada. Zato što ulažemo novac ne samo u infrastrukturu, ulažemo novac u brend Srbije. Imaćemo preko 140 zemalja koje će biti prisutne, Srbija će biti centar sveta naredne godine.

— Od bilateralnih odnosa, unapređenja tih odnosa, od predstavljanja Srbije na pravi način — to nam otvara vrata za još ubrzaniji rast i razvoj.

Mali je zatim otvorio pitanje finansiranja obećanja o većim platama i penzijama:

— Pitate moje sagovornike odakle veće plate, veće penzije? Niko nema to da vam kaže.

— Neće gospodin Obradović da vam kaže da to što bi podigao plate na 250.000 dinara košta 60 milijardi dinara godišnje.

Potom je odgovorio i na kritike Nacionalnog stadiona:

— Gospodin Salata kaže da nam je problem jedan stadion. Inače, da znate, poštovani građani Srbije, čovek je dizajnirao i dva stadiona u Hrvatskoj. Hrvatska može da gradi stadione, tamo nije blokirao izgradnju stadiona, ali ovde, što je dobro za Srbiju, njemu je loše.

Na tvrdnju da su stadion i EXPO preplaćeni, Mali je uzvratio:

— Ako imate dokaz da je neko nešto preplatio, molim vas, podnesite to nadležnim organima.

Zatim je ponovo insistirao na ekonomskom programu:

— Voditeljka vas je vrlo prosto pitala kako ćete da obezbedite veće plate i veće penzije. Tako što nećete da gradite jedan stadion? To nije ekonomski razvoj, to nije ekonomski program.

— Ekonomski program se zasniva na izvorima rasta. EXPO je za nas veliki izvor rasta, kao što su to i veliki infrastrukturni projekti.

Mali je dodao da privatni kapital u investicijama u Srbiji, prema njegovim rečima, već dominira:

— Privatni kapital u investicijama u Srbiji već dominira i to tri puta više nego država.

Mali odgovorio na napade zbog javnog duga i EXPO-a

Tokom rasprave o EXPO-u i velikim infrastrukturnim projektima, Vladimir Obradović ponovo je otvorio pitanje troškova i javnog duga.

Mali je, govoreći o EXPO-u, naveo da je projekat prošao potrebne procedure za dobijanje međunarodnog priznanja i istakao procene ekonomskih efekata.

— Govorimo o projektima koji menjaju Srbiju. Da biste dobili takozvani Recognition File, morate da podnesete podatke i analize. Procena je 360.000 novih radnih mesta, a na svaki uloženi dinar vraća se 1,9 dinara — rekao je Mali.

Rasprava se potom vratila na javni dug.

— Grešite kada javni dug gledate kao izdvojenu veličinu. Mi, kada se zadužujemo, investiramo taj novac u infrastrukturne projekte koji stvaraju vrednost i podižu BDP.

— Kada su Dragan Đilas i Dejan Šoškić otišli, udeo javnog duga u BDP-u bio je 52,5 odsto. Sada je 43,7 odsto.

— To znači da BDP raste brže nego javni dug. Odnosno, da se novac dobro ulaže — poručio je Mali.

Mali presekao poređenje javnog duga sa kućnim budžetom

Tokom rasprave javni dug Srbije upoređen je sa zaduženjem prosečnog domaćinstva, uz računicu koliko bi nominalni dug „otpao“ na jednu porodicu.

Mali je na to reagovao:

— Pitanje vam je potpuno besmisleno, nema nikakve veze jedno sa drugim. Vi ste uzeli javni dug i podelili ga sa brojem domaćinstava u Srbiji.

— Ako već hoćete tako da sabirate, onda gledajte BDP po glavi stanovnika. Bio je 4.800 evra 2012. godine, sada je 15.000 evra. To sabirajte. Sabirajte ono što normalan svet sabira, a ne babe i žabe, kruške i jabuke.

Mali je zatim objasnio da javni dug vraća država kroz ekonomsku aktivnost i prihode, a ne tako što se svakom domaćinstvu „ispostavi račun“.

— Država vraća javni dug. Država je preuzela obavezu zato što je neko glasao da ona ulaže u investicije.

— Mi smo izašli na izbore i vrlo transparentno rekli građanima Srbije šta ćemo da radimo: „Srbija 2025“, „Srbija 2027“. Javno smo rekli i penzije i sve projekte.

Mali je potom reagovao i na tvrdnju da se Srbija zadužuje po kamatama od sedam odsto:

— Kada smo se zadužili po sedam odsto? Dajte mi jedan primer u poslednjih deset godina. Nemojte da lažete ljude.

On je naglasio da se država ne zadužuje za tekuću potrošnju, već za investicije:

— Suština je da zaduživanje ne ide za tekuću potrošnju. Ide za investicije. Investicije treba da donesu veću, dodatnu vrednost.

— Bazen i žurka nisu investicija. Autoput jeste investicija jer donosi industrijske parkove. Nacionalni stadion jeste biznis koji treba da donese turiste, hotelijerstvo, ugostiteljstvo i druge prihode.