MALI: Ćulibrk nije otkrio rupu u budžetu, otkrio je rupu u sopstvenoj računici

POTPREDSEDNIK Vlade i ministar finansija Siniša Mali odgovorio je bivšem glavnom uredniku NIN-a Milanu Ćulibrku.

– Milan Ćulibrk je javnosti saopštio da Srbija ima „najveći minus u istoriji”. To nije otkriće. To je greška u računu.

Održivost javnih finansija ne ocenjuje se poređenjem dinarskih iznosa iz različitih godina, već deficitom u odnosu na BDP. Ove godine iznosi 3,5% BDP-a.
U periodu od 2009. do 2012. godine, koji Ćulibrk pamti vrlo selektivno, deficit je prelazio 4% i išao do preko 6% BDP-a, dok su kapitalne investicije bile jedva 3% BDP-a. Tada je minus bio veći od svih ulaganja države zajedno, a zaduživali smo se za plate i penzije. To je bio sunovrat javnih finansija.
Danas država ulaže oko 780 milijardi dinara, odnosno 7% BDP-a, dvostruko više od deficita. Prosek kapitalnih ulaganja u poslednjoj deceniji je 5,5% BDP-a.
Neka uzme tabelu koju toliko voli i uradi jedno oduzimanje. Bez kapitalnih rashoda budžet Srbije bio bi u snažnom suficitu. Plate, penzije i sve redovne obaveze plaćamo iz tekućih prihoda. Minus nastaje zato što istovremeno gradimo pruge, autoputeve, energetiku, bolnice i škole. A upravo to povećava proizvodni potencijal zemlje, čije najveće efekte tek treba da vidimo u godinama pred nama.
Izbrisati 7% BDP-a investicija iz analize nije novinarstvo. To je statistički trik napravljen zbog senzacionalističkog naslova. Da smo ostali na nivou kapitalnih rashoda od 3% BDP, iz vremena vaše ekonomske politike, imali bismo budžetski suficit uz stagnaciju tekuće i buduće privredne aktivnosti. Dakle, bez razvoja.
Dalje, ništa nije skriveno. U rebalansu piše na prvoj strani Zakona, koliko iznosi deficit. Piše i da su rekordna kapitalna ulaganja nastavljena.
Tvrdnja da veći prihodi znače loše planiranje je dosetka, a ne analiza. Budžet nije proročanstvo, već projekcija zasnovana na podacima dostupnim u trenutku izrade. Fiskalni savet je u oceni Zakona o budžetu za 2026. godinu konstatovao da su prihodi budžeta planirani kredibilno i realistično, u skladu sa makroekonomskim okvirom. To nisu ocene samo ove godine, nego poslednjih 10 godina.
Da podsetim, Fiskalni savet, uostalom, ima mandat da ocenjuje održivost javnih finansija, dok ekonomske prioritete utvrđuje Vlada, koja za njih odgovara Skupštini i građanima. Oprezno projektovanje prihoda u vreme globalnih neizvesnosti je odgovorno upravljanje i stvaranje rezervi, a to poručuje MMF.
I na kraju, brojka koju Ćulibrk nije spomenuo: javni dug Srbije ostaje ispod 45% BDP-a (44,2%BDP) i nastavlja da pada. Dug Evropske unije je 82,9% BDP-a, evrozone 89,4%, BDP-a, mastrihtska granica 60%. Srbija je na polovini evropskog proseka, uz investicije od 7% BDP-a. U Evropi danas to nije pravilo, nego izuzetak. Isto to potvrđuju MMF, investitori i rejting agencije: S&P ocenjuje Srbiju investicionim rejtingom BBB- sa stabilnim izgledima, dok je Fitch potvrdio BB+ sa pozitivnim izgledima.
Ni milijarda evra za građane nije „pronađena”. Prihodi, rashodi i izvori finansiranja prikazani su u rebalansu budžeta. Mere su jednokratne, vremenski ograničene i ne stvaraju trajnu budžetsku obavezu.
Ćulibrk nije otkrio rupu u budžetu, otkrio je rupu u sopstvenoj računici – izjavio je ministar Mali.