Naša pevačica Svetlana Tomić, u javnosti poznatija kao Mala Cana, pre nešto više od 40 dana ostala je bez supruga muzičara Andrije Bajića, koji je bio 41 godinu stariji od nje. Nakon njegove smrti pevačica prolazi kroz izuzetno težak period, a sada je putem Instagrama otvoreno govorila o ljubavi prema pokojnom suprugu, planovima za budućnost, ali i odluci da se njegovog prezimena neće odreći.
Mala Cana je u emotivnoj objavi istakla da će nastaviti da se bavi muzikom, upravo onako kako je Andrija želeo, ali i da će čuvati sve što joj je ostavio.
– Srećo moja, živote moj. Nastaviću tamo gde si stao, boriću se za pravdu, istinu, kako si me učio, i da pomognem svakom, kao što si i ti radio, nastaviću s pevanjem jer si mi ti to rekao i želeo, sve što si mi rekao ću uraditi onako kako si ti želeo. Deo mene je otišao s tobom, a druga polovina si ti koji ćeš živeti u meni i kroz mene. Prenosiću narodnu muziku onako kako si mi rekao, čuvaću sve što si mi ostavio. Znam da ćeš uvek biti uz mene i čuvati me od svakog zla, kao i što si me čuvao, i biti ponosan na mene. Hvala ti za predivne godine provedene sa tobom, za svu ljubav, poštovanje, podršku, lepu reč… – napisala je ona.
Podsetila je i na odnos koji su imali, navodeći da im često nisu bile potrebne reči da bi pokazali koliko jedno drugom znače.
– Čak i kad bi došli u neku raspravicu, nikad nismo ćutali, već ni par minuta ne bi prošlo, uhvatio bi me za ruku ili ja tebe, zagrlio i ćutali bismo… Nama reči nisu bile potrebne, niti reč izvini, dovoljno je bilo pogled i čvrst zagrljaj, kojim smo govorili jedno drugom: “Ne dam te nikom”, bili smo jedno drugom sve, disali kao jedno, zato znam i verujem u boga milostivog da si ti tu kraj mene, uz mene, da ćeš živeti kroz mene dok sam ja živa, a kad dođe moje vreme, da ćemo ponovo biti zajedno i da ćeš me čekati – napisala je Mala Cana.
Posebno je naglasila da će njegovo prezime nositi do kraja života.
– Nosiću prezime Bajić dok sam živa – poručila je.
” height=”30″ src=”http://www.republika.rs/layout/img/arrow.svg?v=1″ width=”30″>
– Volim te, živote moj, i uvek ću te voleti, čovek jednom oseti i doživi ovo što smo mi imali ili nikad, ti si to osetio samo sa mnom i ja sa tobom. Ponosna sam jer sam supruga jednog velikana, ambasadora srpske narodne muzike Andrije Bajića, što nosim tvoje prezime Bajić i što ću ga nositi dok sam živa. Počivaj u miru, zlato moje, i bog ti podario carstvo nebesko i mir tvojoj duši – dodala je pevačica.
Nedavno je održan i četrdesetodnevni pomen pokojnom Andriji, a Mala Cana je tada govorila o teškim okolnostima kroz koje prolazi, kao i o odnosu s njegovom porodicom.
– Živeću kako je bog rekao. Neću dozvoliti da se zaboravi ono što je Andrija želeo. Tražio je od mene da nikada ne prestanem da pevam, da živim njegovu muziku i srpsku muziku. Živeću kako znam i umem, kao što smo i živeli – skromno. On je moj muž. On je moje prezime i on je moj život. Meni je danas pozlilo, jedna žena mi je pomogla. Mislim da je čak uzela i moj broj telefona. Zagrlila me je i nisam to očekivala. Bilo je mnogo emocija, zahvalnosti i saosećanja, ali je meni sve to jako teško palo i jednostavno mi je pozlilo. Ipak, došla sam na vreme. Zašto me nisu sačekali, zaista ne znam. Zna Andrija, zna moj pokojni muž koliko sam želela da sve bude kako treba – otkrila je Cana.
PROČITAJTE JOŠ: PRVA ISPOVEST MALE CANE NAKON SAHRANE ANDRIJE BAJIĆA: Obelodanila DOKAZE kojima će UNIŠTITI njegove ćerke – “OTAC IM OVO NE BI OPROSTIO”
Pevačica je tada ispričala i da je sačuvala snimke razgovora sa suprugom iz perioda kada je bio bolestan.
– Kada je bio bolestan, tražio je da mu kupim telefon i karticu, za koju niko nije znao. Telefonom sam razgovarala s njim koliko smo mogli s obzirom na njegovo zdravstveno stanje. Snimala sam i naše razgovore, sačuvala sam ih. Juče sam uzela telefon samo da čujem njegov glas. Sačuvala sam njegov glas i u njegovom najtežem trenutku, kada je jedva govorio. Htela sam da sačuvam njegove reči i ono kako je zamišljao da će mu život izgledati.
Mala Cana nam je otkrila i da nakon Andrijine smrti nema kontakt s njegovom porodicom, a kao jedan od najtežih trenutaka navela je događaj koji se, prema njenim rečima, dogodio svega nekoliko dana nakon jednog razgovora s njegovim ćerkama.
– On je bio bolestan, ja sam ga vodila na lečenje. On je imao ćerke, koje su sve znale, ali ih nije zanimalo. Sećam se da smo sedeli u Pančevu, u kafiću, i tada su mi govorili: “Mi tebi nikad ne možemo da se odužimo za sve što si radila za našu decu”, a onda je sve puklo. Dva dana kasnije doživela sam napad u dvorištu. Bilo je vređanja, maltretiranja i udaranja. To se vodi kao nasilje u porodici. Pokušale su da me odvoje i izbace iz sobe. Mene, njegovu suprugu. Od tada bi trebalo da se zapitaju šta su uradile.