Magija! Stihovi “Mostarskih kiša” odjekuju na 40 jezika: Najprevođenija srpska ljubavna pesma stigla na šest kontinenata

Na svojim putovanjima volim da ljude iz dalekih civilizacija obogaćujem (i iznenađujem) srpskom poezijom. Kolegama književnicima, novinarima i prevodiocima često recitujem „Mostarske kiše“, jednu od najlepših ljubavnih pesama na našem jeziku. Nailazim na izvanredan prijem: „Kiše“ su čista emocija, podjednako dotiču ljude u Kirgiziji i na Sejšelima.

Zato sam pokrenuo projekat da se ova pesma prevede na što više jezika, da dotakne i obogati što više naroda i kultura širom planete. Čim sam je pročitao na nekoliko mesta, usledio je ogroman uspeh i lavina prevođenja na šest kontinenata. „Mostarske kiše“ su tako i zvanično postale najprevođenija srpska ljubavna pesma, koju su već pročitale desetine miliona ljudi na četrdeset jezika.

Prevod na malajski

U Ambasadi Malezije u Beogradu održano je veče posvećeno prevodima „Mostarskih kiša“ povodom 60 godina od objavljivanja i 80 godina od rođenja pesnika u saradnji sa Adligatovim Klubom prijateljstva Srbije i Malezije.

Predstavili smo prvi prevod na malajski, čime je ova pesma postala jedno od retkih književnih dela sa ovih prostora dostupnih na tom jeziku. Pesma je sada prvi put prevedena i na grenlandski, arapski, albanski, hebrejski, bosančicu, indijske jezike hindi i marati, kineski, grčki, indonežanski, portugalski, romski, sejšelski kreolski, ukrajinski, svahili, kirgiski, kao i afričke jezike bambara, pular, volof i igbo. Ranije je prevedena na češki, bugarski, engleski, francuski, italijanski, mađarski, makedonski, nemački, poljski, rumunski, ruski, slovački, slovenački, španski, švedski i rusinski.

Na večeri u Ambasadi Malezije na Dedinju Zubac je govorio o spontanom nastanku pesme 1965. godine i njenoj iznenadnoj popularnosti, kao i o tome da je u Sovjetskom Savezu postala veliki hit, objavljen u skoro dvadeset miliona primeraka. Bilo je reči i o tome kako je planetarni uspeh „Kiša“ zasenio njegova druga, možda i vrednija dela, ali i kako ga je ova pesma zaštitila u vremenima političkih progona.

Pesma je pred mnogobrojnom publikom pročitana na kineskom, arapskom, albanskom, francuskom i malajskom. „To što ste slušali nije poezija, to je čista ljubav!“, bio je moj jedini komentar pred publikom, pošto sam imao čast da lično vodim ovaj deo programa.

Usledila su video-uključenja iz sveta. Pesmu je na tri važna afrička jezika koja ukupno razume više od 35 miliona ljudi preveo Vito Ture, član parlamenta Senegala, i učinio je prvom srpskom pesmom prevedenom na te jezike. To su volof, jezik koji razume oko 16 miliona ljudi u Senegalu, Gambiji i Maliju, pular, jezik iz nigersko-kongoanske porodice sa oko pet miliona govornika, i bambara, jezik sa 15 miliona govornika širom Senegala, Burkine Faso, Obale Slonovače, Nigera i Mauritanije. Snimci senegalskog člana parlamenta kako u afričkoj savani čita „Mostarske kiše“, s golišavom decom koja se kupaju u barama, oduševili su prisutne.

Oduševljen emocijom

U program se zatim uključilo Njegovo kraljevsko visočanstvo Eze Ifeanji Eke Udumeze Treći od Lokponte iz Nigerije. Ovaj vladar naroda Igbo, jednog od najznačajnijih i najvećih naroda u Nigeriji i uopšte Africi, nedavno je sa svojom svitom posetio Adligat, gde je imao priliku da se upozna s radom Pere Zupca. Oduševljen emocijom koju pesma nosi, odlučio je da je lično prevede na svoj maternji jezik, a zatim ju je pročitao za predstavljanje u Ambasadi Malezije.

Magija „Mostarskih kiša“ stigla je i do Indije. Na jezike hindi i marati pesmu je prevela putopisac i novinarka agencije Asošijejted pres iz Nju Delhija Nupur Džambekar.

„Pa ipak, od svih prevoda izdvaja se malajski. To je maternji jezik 77 miliona ljudi, dok ga više od 210 miliona koristi kao drugi jezik. Prijatno me je iznenadila posvećenost Ambasade Malezije i gospođe Karmalije Budijati Če Embi unapređenju kulturnih, ali i sveukupnih odnosa sa Srbijom, njihovo razumevanje i ljubav prema našoj zemlji i književnosti, ali i posvećenost poslu koji obavljaju. Zaslužuju duboko poštovanje i zahvalnost“, izjavio je Pero Zubac.

Kao član osnivač Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat, Zubac je Muzeju knjige i putovanja i Muzeju srpske književnosti poklonio ličnu biblioteku sa umetničkim delima, kao i jedini primerak rukom napisanih „Mostarskih kiša“.

Umetnički program u Ambasadi Malezije ulepšala je kulturna trupa Čendravasi (Rajske ptice), koja već dve decenije igra važnu ulogu u promociji maležanskog kulturnog nasleđa. Veče je proteklo uz tradicionalne plesove i igru, a prisutnima je podeljena i prigodna publikacija u ograničenom tiražu s „Kišama“ na srpskom, engleskom i malajskom jeziku.