Иза тих медаља стоје године рада, одрицања и тешких тренинга, и партнерство између двојице веслача и њиховог тренера Николе Стојића. Управо су Мачковић и Стојић у Јутарњем програму РТС-а сумирали утиске након сезоне у којој су освајали одличје на сваком такмичењу на којем су се појавили.
Мачковић истиче да су он и његов колега Пименов успели да одрже ритам након жестоког распореда ове сезоне.
“Медитеранске игре су биле последње такмичење. После Светског првенства смо већ били мало издувани, да кажемо. Ипак нам је био главни фокус на Светском првенству. Али је било много лепо искуство и то бити са другим спортистима из Србије и из осталих медитеранских држава. И такмичење је било доста солидно. Нико нам није поклонио злато. Морали смо да се боримо да узмемо то злато. Лепо је било искуство, приближно слично као на Олимпијским играма”, почео је Мачковић у Јутарњем програму РТС-а.
Мачковић и Пименов су на недавном Светском првенству остали иза “златног” тандема Холандије за нешто више од две секунде, а тренер Стојић истиче да његовом тиму није било лако да издржи висок ритам после бројних напора.
“Ми јесмо размишљали, знали смо да ће ту бити, у том делу трке, трећих 500 метара, најкритичније са Холанђанима. Они су се спремали за ово такмичење. Они јесу ту направили неки, да кажемо, како ми веслачи кажемо, напад. И ту су мало појачали. Али после 3 недеље од Европског првенства и, да кажемо, два шпица у три недеље у форми, јако је било тешко да се издржи. И ово је било стварно феноменално што су успели да издрже и са својим мишићима, и психолошки, и енергетски, целу сезону, где смо на сваком такмичењу освојили медаљу, што се није десило у историји српског веслања. Стално су били на врхунцу и на сваким тркама су веслали своје најбоље што могу у том тренутку”, објаснио је Стојић.
Мачковић је објаснио и због чега су он и Пименов тако добар тандем и како се разумеју током трке без изговорених речи.
“Научили смо на почетку. Од почетка имамо много добар однос са Николајем откада је дошао у Србију.
И онда, он је годину дана, годину и по, веслао скиф. Ја сам имао другог партнера, Милоша. И када нам се указала ова прилика у дублу, да кажемо, колико-толико смо случајно сели у чамац. Али чим смо сели у чамац, ја сам осетио да је то нешто специјално, да Николај има огроман потенцијал. И некако је то кренуло од почетка. Иако, од 2024. у Паризу на Олимпијским играма, можда нам је баш то фалило, да постигнемо неки већи резултат, да се мало више разумемо. Имали смо мало другачији профил тркања. А сад смо успели то да ускладимо. И супер је, стварно уживамо у овом. Ја уживам са њим да веслам, он не може да каже другачије. Сигурно и он ужива да весла са мном”, истакао је Мачковић.
О циљевима за наредну сезону, тренер Стојић зна шта треба побољшати.
“Морамо следеће године тих трећих 500 метара да поправимо и да ту пробамо да се задржимо, да останемо испред екипе Холандије. То нам је циљ и имамо изазов за следећу годину, која је веома битна, јер је квалификациона година за Олимпијске игре. Ми не желимо само да се квалификујемо тамо, желимо да идемо као фаворити у Лос Анђелес. Оно што смо и сада били. И кад смо дошли на ово такмичење, први и други смо били Холанђани, и ми смо били рангирани као први и други. И желимо тако да остане и даље”, истиче Стојић.
Мачковић такође истиче да су спремни на напоран рад уочи Олимпијских игара 2028. године.
“То нам је главни циљ. Ове године смо, и прошле године смо нешто побеђивали пар пута. Ове године смо мало више пута попели, били смо на средини постоља. И стварно није тако лош осећај. Много је лепше победити него бити други и трећи. Некако смо мало се навикли на тај осећај, тако да пробаћемо опет да поновимо то. Неће нико да нам да ништа, мораћемо много да радимо за то, али смо спремни, корак по корак, дан по дан. Треба, наравно, мало још да напредујемо, али смо спремни за рад”, закључио је Мачковић.