Zašto ljudi plaču od sreće: Nauka iza suza radosnica

Iako se instinktivno povezuju sa tugom, suze su i najverniji pratioci najlepših trenutaka. One povezuju vrhunac radosti sa biološkom potrebom tela da preživi sopstveno ushićenje.

Suze se obično vide kao isključiv znak tuge ili bola, ali ljudska priroda redovno demantuje ovo pravilo. Venčanja, rođenja deteta, neočekivani uspesi, susreti nakon dugih razdvajanja ili čak iznenadni gest ljubaznosti – svi ovi trenuci često kulminiraju onim što se u narodu naziva “suze radosnice”.

Iako na prvi pogled deluju kontradiktorno, suze radosnice pružaju fascinantan uvid u to kako ljudski mozak rukuje intenzivnim emocijama i održava unutrašnju ravnotežu kada ushićenje preplavi.

Mozak ne pravi razliku između jačine osećanja

Kada emocije preplave, unutrašnji sistem organizma ne postavlja pitanje da li je povod lep ili tragičan. On reaguje isključivo na intenzitet nadražaja koji dobija iz okruženja.

– Plakanje je složen biološki odgovor na emocionalno preopterećenje – i ne pravi razliku između dobrih i loših osećanja – kaže Mišel Spir, profesorka anatomije na Univerzitetu u Bristolu u Ujedinjenom Kraljevstvu.

– Bilo da su izazvane tugom ili ushićenjem, suze su često rezultat pokušaja našeg mozga da obradi više nego što može da u tom trenutku – objašnjava profesorka Spir.

Amigdala – emocionalno zvono za uzbunu

Nauka kaže da iza svake suze stoji precizan rad neurona. Ključnu ulogu igra limbički sistem, deo mozga zadužen za obradu osećanja i pamćenja, a aktiviraju i pozitivne i negativne emocije. Unutar ovog sistema je amigdala – grupa neurona u obliku badema, koja deluje kao neka vrsta unutrašnjeg stražara.

– Amigdala funkcioniše kao emocionalno zvono za uzbunu koje detektuje svako uzbuđenje i signalizira telu da reaguje. Kada je jako stimulisana, amigdala aktivira druge oblasti mozga, uključujući hipotalamus, koji kontroliše nevoljne fizičke funkcije poput otkucaja srca, disanja i proizvodnje suza – precizira profesorka Spir.

Još jedna ključna struktura je prednji cingularni korteks, koji igra ulogu u regulaciji emocija, donošenju odluka i empatiji.

– On pomaže u koordinaciji reakcije mozga na emocionalne sukobe, kao što je istovremeno doživljavanje radosti i tuge. Ovi preklapajući putevi objašnjavaju zašto iznenadni talas sreće i dalje može da izazove reakciju koja se obično povezuje sa patnjom – navodi profesorka Spir.

Suze kao dugme za “resetovanje” organizma

Zašto bi telo trošilo energiju na plakanje dok smo srećni? Odgovor leži u potrazi za ravnotežom. Naime, naučnici smatraju da su suze radosnice zapravo oblik emocionalne homeostaze: prirodan način da se telo vrati u ravnotežu nakon naglog emocionalnog skoka. Intenzivnu sreću prati nalet adrenalina, a plakanje služi kao kočnica.

– Plakanje aktivira parasimpatički nervni sistem, koji usporava rad srca i opušta telo nakon naleta adrenalina usled intenzivnog osećaja. Drugim rečima, suze nam pomažu da se smirimo – ukazuje Mišel Spir.

Prema njenim rečima, ova ideja “resetovanja” nije jedinstvena samo za sreću – plakanje kao odgovor na stres ili traumu služi sličnoj svrsi.

– Ono što je zapanjujuće kod suza radosnica jeste kako one ilustruju napor tela da uravnoteži suprotstavljene sile: olakšanje nakon straha, zahvalnost nakon teškoća ili ponos nakon duge borbe – ističe profesorka Spir.

Suze radosnice nikada nisu samo to

Psihologija sugeriše da su suze radosnice retko proizvod čiste radosti – one su najčešće mešavina različitih stanja.

– Na primer, roditelj koji gleda dete na maturi može da oseća ponos, ali u isto vreme i nostalgiju i melanholiju zbog prolaznosti vremena. Ili, dugo očekivani ponovni susret – može da izazove radost i bol zbog odsustva – navodi profesorka Spir.

Psiholozi ovo nazivaju “dvostrukom valencijom” – emocionalnim stanjem koje sadrži i pozitivne i negativne elemente.

– Ove emocionalne mešavine angažuju i sisteme pamćenja, posebno hipokampus, koji obrađuje i vraća ličnu istoriju. Zato radostan trenutak može neočekivano da dovede do knedle u grlu, jer aktivira sećanja na prethodni gubitak, borbu ili čežnju koja je prethodila tom srećnom trenutku – piše u časopisu “The Conversation” profesorka Mišel Spir.

Ljudi su jedina bića koja plaču iz emocija

Zanimljivo je da su ljudi jedina bića koja liju emocionalne suze – barem je tako nauci poznato. Dok mnogi sisari proizvode refleksne suze kako bi podmazali oko, samo ljudi plaču kao odgovor na emocije.

– Ovo se verovatno evolucijski razvilo kao oblik neverbalne komunikacije, posebno u ranim društvenim grupama. Suze signaliziraju ranjivost, autentičnost i emocionalnu dubinu. Plač tokom radosnih trenutaka pokazuje drugima da se upravo dogodilo nešto duboko značajno. Na ovaj način, suze radosnice jačaju društvene veze, podstiču empatiju i stvaraju zajedničke trenutke katarze – ističe profesorka Spir.

S tim u vezi, istraživanje iz 2016. godine u “PubMed“, pokazuje da su ljudi skloniji da ponude pomoć i podršku nekome ko plače, bez obzira na to da li su u pitanju suze tuge ili radosti. Drugim rečima, suze su univerzalan signal ljudske povezanosti.

Zašto sreća nikada nije jednostavna

Na kraju, odgovor na pitanje zašto plačemo kada smo srećni krije se u samoj težini značenja tog trenutka – sreća nije jednostavna emocija.

– Često je isprepletena sa sećanjem, olakšanjem, strahopoštovanjem i samom težinom značenja. Suze su način na koji mozak obrađuje ovu složenost, obeležava trenutak koji je važan, čak i kada je radostan. Daleko od toga da su kontradikcija, suze radosnice nas podsećaju da je emocionalni život bogat, složen – i pre svega duboko ljudski – zaključuje profesorka Mišel Spir.

Kako se nositi sa tugom posle smrti, razvoda, selidbe, bolesti i otkaza

Kako ljubav utiče na mozak i oblikuje ljudsko ponašanje