“ODLIČNA VEST!” Šta znači Mercov predlog da države Zapadnog Balkana dobiju status posmatrača u EU: Ovo su 3 KLJUČNA BENEFITA ZA SRBIJU

Pismo Fridriha Merca, kancelara Nemačke evropskim zvaničnicima u kome je, između ostalog, predložio da zemlje Zapadnog Balkana dobiju status posmatrača u svim relevantnim institucijama EU je odlična vest jer će, pre svega, ekonomski integrisati region, vratiti mu evropski optimizam i doneti višestruke benefite, ocenjuju analitičari za “Blic”.

Merc je u pismu koje je “Blic” ekskluzivno preneo, naveo da državama Zapadnog Balkana i Moldaviji treba omogućiti pristup jedinstvenom tržištu EU i “bliže veze sa evropskim institucijama u svakodnevnom procesu donošenja odluka”.

Ako se ima u vidu da se ove nedelje pojavio i non-pejper sa sličnom inicijativom koji je potpisalo pet država članica (Austrija, Češka, Italija, Slovačka i Slovenija) deluje da duvaju “novi evropski vetrovi” ka našem regionu?

“Odlična vest da Nemačka pokreće ovu priču”

Strahinja Subotić, programski menadžer Centra za evropske politike, kaže za “Blic” da je odlična vest što Nemačka “pokreće ovu priču koja podrazumeva stvaranje većih mogućnosti za bližu integraciju država Zapadnog Balkana sa EU i potom ostvarivanje članstva”.

– Nemačka je tu i tamo pokazivala sklonost ka toj ideji, ali nikada nisu bili baš ovoliko glasni. Ideja jeste da se omogući učešće, ali ne na način koji bi podrazumevao kršenje ugovornih obaveza same EU. Dakle, oni ne mogu da dozvole pravo glasa nečlanicama. Međutim, moguće je pozivati treće strane odnosno države kandidate da učestvuju na sastancima u vidu poziva koji podrazumeva razmenu mišljenja. Po adresiranju te tačke dnevnog reda u telima Saveta ti kandidati bi se povukli sa sastanka i članice bi mogli da diskutuju o nekim drugim temama koje se ne tiču tog kandidata i mogle bi da glasaju i donose odluke – navodi Subotić za “Blic”.

Tri ključna benefita od statusa posmatrača

Kako kaže, to je jako značajno ako bi se dogodilo ne samo u pogledu Evropskog saveta nego i Evropskog parlamenta, pa i komiteta koji predstavlja sponu između Evropske komisije i Saveta EU i dodaje da bi benefiti bili višestruki:

1. Građani bi mogli da vide da je EU ta koja želi nove članice i da je spremna da pruži ruku saradnje kandidatima na način na koji to nikada pre nije rađeno
2. Da se podstaknu reforme jer, ako je uslovljeno sa reformama, očekuje se da bi to moglo da stvori pozitivniju klimu za implementaciju reformi, a države bi dobile mogućnost da zastupaju svoje interese u institucijama EU i po ostvarivanju članstva
3. To bi podstaklo države da rade na postepenoj izgradnji svojih administrativnih kapaciteta i da do trenutka ostvarivanja članstva budu maltene spremne da preuzmu sve obaveze koje nosi članstvo sa sobom uključujući i mogućnost da efektivno zagovaraju svoje interese u svim institucijama EU.

Podseća da je Centar za evropske politike bio prvi koji je “predložio da institucije EU otvore svoja vrata državama i kandidatima i da to otvaranje treba da ide u skladu sa reformama”.

– Što je država više reformskih koraka ispunila ona treba da ima taj institucionalni podsticaj da bi ispunila korake, a da zauzvrat zna da će dobiti mogućnost da učestvuje u radu pojedinih tela u EU. Zajedno sa finansijskim podsticajima iz Plana rasta to bi trebalo da pošalje poruku da je EU i te kako spremna za nova proširenja i da podstakne političke elite da implementiraju reforme. Mi smo to pričali još od 2021. godine i ovo vidimo da je možda najglasniji odjek naše inicijative ni manje ni više nego od strane Nemačke – zaključuje Subotić.

“Cilj da se države Zapadnog Balkana najpre ekonomski integrišu u EU”

Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije ocenjuje za “Blic” da je cilj Mercovog pisma da se države Zapadnog Balkana, najpre, “ekonomski integrišu u EU, bez prava glasa”.

– Na taj način crpili bismo sve prednosti jedinstvenog tržišta EU, ali ne bismo imali političku težinu. U svakom slučaju i to bi nam značilo. Nama znači i da ne plaćamo roming i to što smo u SEPA sistemu. Svakako status posmatrača u EU može da nam olakša život i stvori osećaj da nismo isključeni iz EU – navodi Zečević.

Vučić i Rama tražili i šengenski prostor

Kako kaže, Mercov predlog ne slaže se u potpunosti sa nedavnom inicijativom predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Albanije Edija Rame.

– Vučić i Rama tražili su ubrzanu integraciju u jedinstveno tržište i šengenski prostor, ali Merc u svom pismu ne pominje šengenski prostor. Pristup jedinstvenom tržištu za zemlje Zapadnog Balkana se na određeni način postepeno već sprovodi kroz Plan rasta. Ipak, po ovom predlogu to bi bilo znatno brže – analizira Zečević.

Po njemu i dalje ne dostaje satisfakcija punopravnog članstva u EU.

– Nedostaje osećaj da će moj poslanik biti poslanik u Evropskom parlamentu ili moj ministar biti član Evropske komisije. Ako smo deo jedinstvenog tržišta logično je da budemo i politički integrisani. Dakle, ovo može da predstavlja korak ka punopravnom članstvu u EU, ali ne mora da znači. Moguće je i da će Zapadni Balkan čekati još dugo da se politički integriše u EU. Ekonomski odnosi ne moraju da budu presudni u tom pogledu – ocenjuje Zečević.

Kako kaže, predlog Merca je posledica i želje da se ubrza ulazak Ukrajine u EU.

– Ako ponudite Ukrajini status pridruženog člana EU postavlja se pitanje o kakvim kriterijumima se radi kada države Zapadnog Balkana već 30 godina se nalaze na evropskom putu i nemaju takav status. Gde je tu logika? Zbog toga je Merc morao da ponudi nešto i našem regionu – zaključuje Zečević.

Vučić: Da li je supstanca sasvim zadovoljavajuća za nas, svakako da ne

O predlogu se juče oglasio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

– Predlog nemačkog kancelara zasnovan je na tome što oni smatraju da Ukrajini duguju zahvalnost za ove četiri i po godine, jer oni smatraju da je Ukrajina time branila Evropu, i da time žele Ukrajini da daju status pridruženog člana, a svi ostali, kako god, neki pripremno članstvo da dobijemo mogućnost prisustva svemu tome – kazao je Vučić na RTS-u.

Dodao je da misli da je ono što je napisao sa Edijem Ramom važno, a to je da se otvore granice, da dobijemo jedinstveno tržište.

– Zato smatram da je poruka kancelara Merca, u jednom smislu dobra, a to je zato što je počelo konačno da se razmišlja na drugačiji način, da se izađe iz onog boksa uobičajenog, birokratskog, i to je dobra stvar. A da li je sadržaj, da li je supstanca sasvim zadovoljavajuća za nas, svakako da ne, ali verujem da ovo može da bude jedan drugačiji početak – rekao je Vučić.

Na pitanje da li misli da je šansa Srbije da brže uđe u EU po tom ukrajinskom modelu, odgovorio je da ne misli da će se na nas primenjivati ukrajinski model.

– Zbog toga što u odnos prema Ukrajini i sankcije Rusiji u kontekstu Srbije, Ukrajinu doživljavaju kao zemlju prema kojoj osećaju odgovornost i zahvalnost, jer su, kako oni kažu, branili Evropu. Srbija nije, po njima, branila Evropu, jer je Srbija bila zemlja jedina koja nije uvela sankcije Rusiji, tako da ne – rekao je Vučić i dodao da misli da će Ukrajina da dobije širi prostor nego druge zemlje, a da “ćemo mi ostali svi polako”.