Naučnici ostali zatečeni otkrićem u dubinama Atlantika: Kod Brazila pronašli 31 novu morsku vrstu nalik vanzemaljcima (FOTO/VIDEO)

Međunarodni tim istraživača vratio se sa dvonedeljne ekspedicije kod obale Brazila sa neverovatnim otkrićem – naučnici su dokumentovali čak 31 novu morsku vrstu koje žive u dubinama južnog Atlantskog okeana. Među njima su neobične lignje, prozirne meduze, čudnovate ribe i organizmi koji svojim izgledom podsećaju na bića iz nekog drugog sveta.

Istraživanje je bilo usmereno na takozvani srednji sloj okeana – područje koje se nalazi između površine mora i morskog dna, na dubinama od oko 180 do 1.000 metara. Iako je to jedno od najvećih staništa na Zemlji i dom ogromnog broja organizama, ovaj deo okeana i dalje je među najmanje istraženim ekosistemima zbog ekstremnog pritiska i teških uslova za proučavanje.

Ekspediciju je predvodio Schmidt Ocean Institute, čiji je istraživački brod Falkor bio opremljen najmodernijom tehnologijom. Naučnici su koristili daljinski upravljanu podmornicu SuBastian, sisteme za virtuelnu realnost, specijalne mikroskope i nove metode snimanja koje omogućavaju proučavanje životinja u njihovom prirodnom okruženju.

Jedan od najzanimljivijih pronalazaka

Jedan od najzanimljivijih pronalazaka bila je sifonofora – kolonijalni morski beskičmenjak srodan otrovnoj portugalskoj lađici. Ova životinja snimljena je na dubini od 350 metara pomoću sistema DeepPIV, tehnologije koja pomoću lasera i optike omogućava pravljenje preciznih 3D modela providnih organizama i proučavanje njihovog kretanja u vodi.

Istraživači navode da ova sifonofora ranije nije bila opisana u nauci i da bi mogla predstavljati potpuno novu vrstu. Analizom snimaka i podataka prikupljenih tokom ekspedicije naučnici smatraju da bi mogla pripadati čak i do sada nepoznatom rodu ili porodici.

Nova vrsta – svileni crv

Među otkrivenim organizmima nalazi se i nova vrsta iz roda Tomopteris, poznatog kao svileni crv. Ovi neobični morski organizmi čitav život provode u vodenom stubu, od područja blizu površine pa sve do dubina većih od 4.000 metara. Naučnici su posebno zainteresovani za njihovu neobičnu sposobnost bioluminiscencije – stvaranja jarko žute svetlosti.

Tokom ekspedicije snimljena je i mlada staklena lignja na dubini od 779 metara. Naučnici su je fotografisali pomoću novog sistema kamera koji omogućava snimanje životinja iz tri ugla istovremeno. Ova tehnologija pomaže istraživačima da zabeleže detalje anatomije, boje i položaja tela pre nego što se promene nakon izvlačenja životinje iz vode.

Posebnu pažnju privukla je i larva dubokomorske ribe snimljena na dubini od 966 metara. Dr Marselo Melo sa Okeanografskog instituta Univerziteta u Sao Paulu proučava evoluciju i taksonomiju dubokomorskih riba, a njegov zadatak biće da poveže ovu mladu formu sa odraslom jedinkom u koju će se životinja razviti.

Zabeležena hobotnica koja jede meduzu

Naučnici su tokom istraživanja zabeležili i ženku hobotnice vrste Haliphron atlanticus kako jede meduzu na dubini od 800 metara. Ova velika pelagična hobotnica čitav život provodi na otvorenom okeanu. Ženke mogu da narastu do četiri metra i dostignu težinu od čak 75 kilograma, dok su mužjaci znatno manji i narastu do oko 30 centimetara.

Otkrivena je i nova vrsta rebraste meduze sa režnjevima, koju je identifikovao dr Dugal Lindzi iz Japanske agencije za istraživanje mora i Zemlje (JAMSTEC). Za razliku od drugih rebrastih meduza koje koriste duge lepljive pipke za hvatanje plena, ove vrste imaju velike mišićave režnjeve koji se pružaju ispred njihovih usta i služe za hvatanje hrane.

“Neverovatne životinje koje tek počinjemo da razumemo”

Napredne tehnologije korišćene tokom ekspedicije omogućile su naučnicima da neke nove vrste identifikuju direktno na brodu, bez čekanja na detaljne analize nakon povratka na kopno.

“Najveće stanište na Zemlji, srednji sloj okeana, ispunjeno je neverovatnim životinjama koje tek počinjemo da razumemo”, rekla je Karen Osborn, glavna naučnica ekspedicije.

Ona je dodala da je fascinira raznolikost načina na koje su se ova bića prilagodila životu u ekstremnim uslovima dubokog okeana.

Jedan od istraživača, Manu Prakaš sa Univerziteta Stanford, istakao je da nove tehnologije omogućavaju potpuno novi način proučavanja ovih organizama.

“Ovo otvara nova vrata za istraživanje dubokomorske fiziologije, povezujući strukturu ćelija sa funkcijama organizma. Sada možemo da posmatramo žive unutrašnje procese kod organizama prilagođenih ogromnom pritisku i tami”, rekao je on.

Istraživači su snimili i vrstu meduze Solmissus, poznatu kao “meduza tanjir”, koja lovi rebraste meduze. Za razliku od većine meduza koje pipke vuku iza tela, Solmissus ih pruža ispred sebe kako bi uhvatila plen.

Naučnici smatraju da ove želatinozne životinje imaju važnu ulogu u ravnoteži dubokomorskih ekosistema, jer regulišu brojnost drugih organizama u takozvanim sumračnim i ponoćnim zonama okeana.

Ova ekspedicija pokazala je koliko je duboki okean još uvek nepoznat svet i koliko novih otkrića tek čeka istraživače ispod površine mora.

(Popsci)