Najnoviji MAT: BDP raste, ali industrija u stagnaciji, EU kvote i Nemačka kriza nam “guše” fabrike

Najnoviji oktobarski podaci renomiranog ekonomskog časopisa “Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT) za prvih osam meseci ove godine donose ohrabrujuće, ali i neke opominjuće signale jer dok realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije beleži stabilan međugodišnji rast od oko 3,6 odsto, ispod površine zbirnih procenata kriju se i problemi iz evrozone, koji mogu da budu teg bržeg razvoja.

Glavno pogonsko gorivo srpskog ekonomskog motora u dosadašnjem delu godine nisu bile fabrike, već, sektor trgovine, praćen “ostalim uslugama“ i stabilnim prilivom od neto poreza, koji je glavna poluga privrednog rasta.

Podaci Evrostata potvrđuju da je Srbija u samom evropskom vrhu kada je reč o realnom rastu prometa u trgovini na malo, što znači da građani troše više,jer je porasla kupovna moć i tržišta rada na kojem realne neto zarade beleže skok od čak 9,2 odsto.

Paralelno sa domaćom potrošnjom, srpska privreda je pokazala i izuzetnu žilavost na spoljnom terenu. Robni izvoz je u prvih osam meseci porastao za 8,8 odsto u odnosu na isti period lane. Ono što posebno pozitivno ocenjuju ekonomski analitičari je podatak da je pokrivenost uvoza izvozom skočila na 82,3 odsto ,sa prošlogodišnjih 79,1 odsto.

Ovaj izvozni juriš predvode auto-industrija, pre svega proizvodnja motornih vozila, i plasman kapitalnih i intermedijarnih proizvoda, što ukazuje na to da investicije iz prethodnih godina daju proizvodni doprinos.

Ipak, ne cvetaju ruže u bazičnoj industrija. Kumulativni rast industrijske proizvodnje od svega 0,1 odsto za osam meseci praktično znači stagnaciju. Sam avgust je doneo minus od 0,5 odsto u poređenju sa istim mesecom prošle godine, ogolivši sve slabosti prerađivačkog sektora.

“Industrijska proizvodnja je u avgustu 2026. pokazala, blagu stagnaciju, ukupno je bila za 0,5 odsto manja nego prošle godine, pri čemu je rast zabeležen u rudarstvu i energetici.Kumulativno, od januara do avgusta industrijska proizvodnja imala je simboličan rast od 0,1 odsto uz snažne eksterne pritiske (sankcije, protekcionizam EU, kriza evrozone) koji sputavaju jači zamah domaće proizvodnje. Posmatrano po sektorima, u avgustu je međugodišnji rast ostvaren u Rudarstvu (6,7%) i u sektoru Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (0,8%), dok je u Prerađivačkoj industriji ostvaren pad proizvodnje od -1,8%“, stoji u oktobarskom broju MAT-a.

Kada je reč o dugoročnijim kretanjima, naglašava se da su letnji meseci vratili industriju u stanje mirovanja.

“Redukcija proizvodnje tokom jula i avgusta vratila je dugoročni trend-ciklus na kolosek stagnacije, tj. u period u kome nema značajnijeg rasta ni pada. Uvid u sektorsku dinamiku dugoročnog trenda proizvodnje ukazuje da se aktivnost Prerađivačkog sektora od početka godine kreće na nivou koji je za oko 2% niži od prošlogodišnjeg proseka, dok je kod druga dva sektora primetan tekući rast (s tim da je vrednost dugoročnog trenda u sektoru Snabdevanje električnom energijom, gasom u avgustu prvi put ove godine premašila prošlogodišnji prosek” zaključuje se u analizi.

U analizi MAT-a stoji da problem za ovakvu situaciju nije unutar naših granica već u pogoršanju eksternih uslova. Recesija i strukturna kriza u evrozoni, pre svega u Nemačkoj koja je naš ključni ekonomski partner, direktno uzimaju danak. Smanjena tražnja za našim komponentama na Zapadu, kombinovana sa sve izraženijim protekcionizmom Evropske unije, vezala je ruke domaćim prerađivačima. Ipak, rudarstvo i energetika drže glavu iznad vode i sprečavaju dublji pad ukupnog indeksa.

-Posmatrano po sektorima, u avgustu je međugodišnji rast ostvaren u rudarstvu,6,7% i u sektoru snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija,0,8%, dok je u prerađivačkoj industriji ostvaren pad proizvodnje od -1,8%. Redukcija proizvodnje tokom jula i avgusta vratila je dugoročni trend-ciklus na kolosek stagnacije, tj. u period u kome nema značajnijeg rasta ni pada. Uvid u sektorsku dinamiku dugoročnog trenda proizvodnje ukazuje da se aktivnost prerađivačkog sektora od početka godine kreće na nivou koji je za oko 2% niži od prošlogodišnjeg proseka, dok je kod druga dva sektora primetan tekući rast ,s tim da je vrednost dugoročnog trenda u sektoru snabdevanje električnom energijom, gasom u avgustu prvi put ove godine premašila prošlogodišnji prosek iako problem sa poslovanjem Rafinerije nafte u Pančevu nije rešen. Ona i dalje otežano radi, ali su njene performanse u avgustu bile znatno bolje te je izostao njen negativan efekat na ovaj sektor. S druge strane, proizvodnja osnovnih metala u Železari Smederevo suočena je sa pooštrenim protekcionističkim merama EU koje značajno otežavaju i proizvodnju u železari. Naime,od 1. jula 2026. godine EU je prepolovila iznos bescarinskih kvota,umesto dosadašnjih oko 820.000 tona, na oko 410.000 tona godišnje, što je približno petina proizvodnje Železare, uz istovremeno udvostručavanje carine -navodi MAT.

Ipak, na polju makroekonomske stabilnosti, Srbija beleži rezultat kojim retko koja zemlja u Evropi može da se pohvali. Međugodišnja inflacija se drži na stabilnih 2,2 odsto, što nas svrstava među najuspešnije na Starom kontinentu. Statistika kaže da je u posmatranom momentu svega 7 od 27 zemalja članica EU imalo nižu inflaciju od Srbije. To su Švedska, Estonija, Češka, Mađarska, Malta, Danska i Finska, dok je njena najveća stopa u avgustu zabeležena u Rumuniji 6,3 odsto, Litvaniji 5,6 , Kipru 5,2 i Bugarskoj pet odsto. I pored toga ekonomisti MAT-a pozivaju na oprez jer dok opšta inflacija miruje, takozvana bazna (koja isključuje volatile cene hrane i energije) je relativno visoka.

Ako je suditi po MAT-ovim analizama privredna slika Srbije za osam meseci zaslužuje prelaznu, pa čak i solidnu ocenu. Međutim, lekcija iz ovog perioda, da potrošnja puni budžet, je uglavnom na kratke staze. Samo stabilna proizvodnja i jak izvoz jedini garantuju ekonomski suverenitet u vremenima koja dolaze, koja neće biti laka na globalnom nivou.

BONUS VIDEO: