Укупно 12 експлозија затресло је руски теретни брод “Лејди Марија”, пошто га је напао рој дронова које су украјински војници лансирали из једне од тајних база на либијској територији, јављају медији у Триполију.
На снимцима који су, одмах затим, објављени, види се серија детонација праћена пожаром на палуби брода који је, наводно, из Алжира превозио војну опрему ка Русији. Након тога, брод је последњи пут виђен како, пре три дана, плови ка Сирији.
Акцију су извели украјински војни стручњаци и официри, који већ две године воде операције из база у Мисрати (Ваздухопловна академија), Завији (близу нафтног комплекса Мелитах) и седишта 111. бригаде у Триполију. Украјинци, под заштитом шефа владе у Триполију Абделхамида Дбеибе из тих база лове руску “флоту у сенци” и покушавају да пресеку логистичке мреже руске војне групе „Афрички корпус” (бивши Вагнер) која подржава супарничког либијског лидера, генерала Калифу Хафтара на истоку земље.
У Мисрати су, пре неколико седмица, усликана два авиона Г-2 “галеб”, југословенска школска авиона које је Гадафијева Либија купила још пре педесетак година.
Руси долазе
Русија је, суочена са тим нападима, логистику са мора преселила на небо, па су северноафричке земље, у претходних годину дана, регистровале више од 75 летова транспортних авиона, којима се снабдевају припадници “Афричког корпуса” у Малију, Буркини Фасо и Нигеру.
Кључне базе ове операције, како се чини, налазе се у Либији, у којима су Руси претходних месеци допремили гомилу логистичке опреме и покренули обимне инфраструктурне радове.
Власти у Триполију тврде да се Руси налазе у базама Ел Куфра, Ел Кадим, Ел Кардабија, Брак ел Шати, Матен ел Сара и Таманхинт, где се налазе борбени авиони Миг-29, али и противваздушни одбрамбени системи.
Суштину руског интереса за Либију представља чињеница да је Москва, упркос недавном договору са новим сиријским властима да и даље користи базе у Сирији, одлучила да операције пребаци на север Африке, знатно ближе местима на којима има јасно дефинисане интересе.
Неке од ових база, попут оне у Матен ел Сари недалеко од границе са Чадом и Суданом, напуштене су још током побуне против режима Моамера ел Гадафија 2011. године.
Неколико чланица Европске уније је, после доласка руских појачања, оценило да Москва покушава да онемогући уједињење ривалских либијских фракција, које, и без мешања Русије, већ пуних 15 година не успевају да реше ни једно питање важно за будућност државе.
Уједињене нације су, стога, издејствовале нови, ко зна који по реду споразум влада са истока и запада државе, којим би, уколико ствари поново не крену по злу, избори имали да буду одржани у наредне две године. Споразум су подржали Дбеиба и самозвани фелдмаршал Калифа Хафтар, али је озбиљне резерве изразио верски лидер шеик ел Садик ел Гарјани, доводећи у питање низ одредби овог договора.
Нејасно је и у којој мери овакав политички расплет подржавају безбројне локалне милиције, чији политички афинитети махом зависе од тренутних прилика, прилива новца и односа снага лидера две владе.
Управо због нерешених односа међу фракцијама, у последњих недељу дана дроновима су нападнута складишта горива на ободима Триполија, чиме је додатно погоршано ионако килаво снабдевање енергентима у држави која је у Гадафијево време тржишту испоручивала три милиона барела дневно.
Власти несташицу горива објашњавају крађом, корупцијом, шверцом али и непрекидним нападима дронова, које у скоро правилним терминима лансирају непознате групе или организације.
Либија, бескрајна политичка криза
Политичка криза у Либији, која се повремено претвара у отворене сукобе, готово без престанка траје још од свргавања режима Моамера ел Гадафија 2011. године. Међународна заједница је наду за излаз из ћорсокака тражила у председничким изборима, који је требало да се одрже крајем 2021, али је та иницијатива неславно пропала због насиља, политичког натезања и нејасних правила.
Изостанак воље за политичким решењем кризе Либију је претворио у полигон за испробавање новог оружја и натезање великих сила, укључујући САД, Русију, Турску, Италију, Француску и неколико арапских држава.
Либијци су, у суштини, прилично скептични у вези с тим могу ли слободни и поштени избори уопште бити одржани у држави којом доминирају локалне, махом наоружане фракције, корупција и отворена непријатељства.
Серија покушаја да се у држави одрже било какви избори окончана је неуспесима и нападима на изданке будућих изборних институција.
Пред Либијом се данас налази неизвестан пут изградње било каквих институција и праведне расподеле богатства која би, чему се оптимисти надају, овог пута била заснована на владавини права пре него на идеологији.
Годинама, а нарочито од краја 2021, као први корак ка стабилизацији најављивани су слободни избори, и то пошто је 650.000 Либијаца потписало петицију којом се тражи замрзавање активности свих привремених институција и стварање услова за одржавање избора.
Њих су протеклих година покушали да издејствују и шефови америчких и турских обавештајних служби, Уједињене нације, као и изасланици египатских власти, али сва настојања да се локални лидери наговоре на било какву сарадњу у том смеру показала су се узалудним.