“NIS STE PRODALI ISPOD CENE” Siniša Mali u debati sa Nikezićem: “Danas je plata 1.034 evra, a u vaše vreme 337”

Nova predizborna „Debata“ na N1 okupila je večeras za istim stolom ministra finansija u tehničkom mandatu Sinišu Malog, narodnog poslanika Dušana Nikezića i direktora “Srbijagas” Dušana Bajatovića. Oni su govorili o ekonomskim i političkim pitanjima.

Dušan Bajatović najpre je istakao da se proces oko NIS-a i mogućeg dogovora sa MOL-om nastavlja, ali da konačan ishod zavisi od usaglašavanja interesa Srbije, mađarske strane i Rusije.

Bajatović o NIS-u

„Srbija je napravila dogovor sa MOL-om, razgovarali smo i sa Gaspromom, ali u tom procesu imate tri strane. Dok ne poređate interese sve tri strane, teško da takav ugovor može da se završi“, rekao je Bajatović.

On je ocenio da je NIS bio dobra i uspešno vođena kompanija i da je, prema njegovom mišljenju, nepravedno dospeo na listu sankcija.

Bajatović je podsetio da je u kompaniju reinvestirano oko 3,6 milijardi evra, pre svega u rafineriju, i odbacio tvrdnje da je preko NIS-a finansiran rat u Ukrajini.

Govoreći o mogućoj promeni vlasničke strukture, rekao je da je za Srbiju najvažnije da NIS nastavi da radi i da ne dođe do poremećaja u snabdevanju. Na kraju je poručio da Srbija, po njegovom mišljenju, ne sme da odustane od toga da NIS nastavi da funkcioniše i ocenio da je država do sada uspela da izbegne probleme u snabdevanju i ozbiljnije cenovne udare.

„NIS ste prodali ispod cene, a njihov plan je smanjenje plata i slabljenje dinara“

Na pitanje voditelja šta je plan B Srbije ukoliko energetska bezbednost nastavi da zavisi od odluka koje se donose van zemlje, Siniša Mali odmah je odgovornost vratio na period prodaje NIS-a i prozvao Dušana Nikezića.

„To da energetska bezbednost zavisi od drugih van zemlje treba pitati gospodina Nikezića, koji je učestvovao u prodaji NIS-a 2008. godine. Za 400 miliona evra prodat je potpuno ispod cene ruskoj strani“, rekao je Mali.

On je zatim rekao da se posebno radovao debati o ekonomiji, jer smatra da je upravo to jedna od najvažnijih tema za građane Srbije.

„Da razgovaramo o povećanju plata, povećanju penzija, novim investicijama i novim radnim mestima“, rekao je Mali.

Međutim, odmah je otvorio pitanje odsustva predstavnika Studentske liste.

„Nažalost, kao što vidite studentska lista nije nikoga poslala“, rekao je.

Mali je potom izneo tvrdnju da razlog njihovog odsustva nije to što nemaju ekonomski program, već upravo suprotno – da ne žele da javno govore o njemu.

Pozvao se na ranije gostovanje Dejana Šoškića na istoj televiziji, predstavljajući ga kao kandidata za predsednika Vlade Studentske liste i čoveka koji je, zajedno sa Nikezićem, prema Malijevim rečima, učestvovao u kreiranju ekonomske politike do 2012. godine.

„On je na ovoj televiziji rekao da je njihov plan, ukoliko dođu na vlast, smanjenje plata, jer su njima plate suviše visoke u Srbiji. S druge strane, krah dinara, da dinar ponovo gubi vrednost prema evru kao do 2012. godine“, rekao je Mali.

Voditelj Vojislav Stevanović pokušao je da prekine ovu polemiku, navodeći da nije korektno govoriti o onima koji nisu u studiju i koji ne mogu da odgovore.

Mali je na to burno reagovao.

„Deset godina ste vi lično davali na ovoj televiziji napade na Aleksandra Vučića, govorili najgore laži o njemu, njegovoj porodici, o Jovanjici, zvučnom topu, ‘Sarajevo safariju’, i nikada se niste setili da kažete: gde je ta stolica prazna i zašto čovek ne može da odgovori na sve to“, rekao je Mali.

Na kraju je ponovio tvrdnju da bi ekonomske mere koje, prema njegovim rečima, planira Studentska lista išle direktno na štetu građana.

„Sve što planiraju da urade nakon 25. oktobra ide na štetu građana Srbije, a ne u korist građana Srbije. I obaranje kursa koje planiraju i smanjenje plata“, poručio je Mali.

Mali: „Akcize ostaju niže dok traje neizvesnost, građani neće plaćati cenu rata“

Siniša Mali rekao je da će država zadržati snižene akcize na gorivo sve dok traje neizvesnost na svetskom tržištu energenata.

„Dokle god traje neizvesnost, koja nije izazvana s naše strane nego ratom u Persijskom zalivu, držaćemo akcize na niskom nivou i smanjivaćemo ih kako građani Srbije ne bi trpeli posledice rata između Irana i SAD“, rekao je Mali.

On je poručio da je to nastavak politike koju je država primenjivala i tokom prethodnih kriza, kada je intervenisala kako bi ublažila rast troškova za građane.

Mali je podsetio i na ranije mere kojima su ograničavane ili smanjivane cene pojedinih prehrambenih proizvoda.

Tokom njegovog izlaganja Nikezić je upao u reč tvrdnjom da je dizel u Severnoj Makedoniji oko 50 dinara jeftiniji nego u Srbiji, navodeći cenu od 187 dinara za litar naspram, kako je rekao, 237 dinara u Srbiji.

Mali je uzvratio da takva poređenja ne mogu da se izvode izolovano i istakao nivo investicija u Srbiji.

„Investira se kao nikada više. Ne možete tako da upoređujete“, rekao je Mali.

Nikezić je zatim otvorio i pitanje cena hrane i odnosa cena i zarada, tvrdeći da su cene hrane u Srbiji na nivou evropskog proseka, dok su plate znatno niže.

Rasprava se tada dodatno zaoštrila, uz međusobna upadanja u reč, nakon čega je voditelj pokušao da vrati debatu u predviđeni format i spreči da sagovornici govore istovremeno.

Mali uzvratio Nikeziću: „Vi ste prodali NIS Rusima za 400 miliona, a sada nama držite lekcije“

Siniša Mali odgovorio je Dušanu Nikeziću optužbom da je upravo vlast u kojoj je Nikezić učestvovao prodala NIS ruskoj strani i da je zbog toga, kako je rekao, licemerno da danas kritikuje državu zbog vlasničke strukture kompanije.

„Poštovani građani Srbije, neviđeno je licemerje gospodina Nikezića. Osoba koja je prodala Naftnu industriju Srbije ruskoj strani sada spočitava nama zašto nešto nismo uradili. A zašto ste vi, gospodine Nikeziću, to uopšte prodali?“, rekao je Mali.

„Danas je plata 1.034 evra, a u vaše vreme 337 – četvrtina ljudi nije imala posao“

Rasprava Siniše Malog i Dušana Nikezića nastavila se oko životnog standarda, plata i siromaštva, a Mali je ponovo napravio poređenje sa periodom kada su ekonomsku politiku vodili Nikezić i Dejan Šoškić.

„Prosečna zarada danas je 1.034 evra, za razliku od oko 330 evra u doba Šoškića i Nikezića“, rekao je Mali.

On je naglasio da nije važan samo nominalni rast zarada, već i realni rast nakon uračunate inflacije.

„U nominalnom iznosu porasla je 11,2 odsto, ali realno 9,3 odsto. To je realan porast“, rekao je Mali.

Na pitanje zbog čega, uprkos rastu zarada, deo građana i dalje smatra da živi u siromaštvu, Mali je odgovorio da taj podatak ne osporava.

„Ja ne poričem podatak koji ste izneli. Bilo je samo mnogo, mnogo gore u vreme njihove ekonomske politike“, rekao je.

Ponovio je da su povećanje plata i penzija, kao i otvaranje novih radnih mesta, ključne mere u borbi protiv siromaštva.

„Četvrtina ljudi u doba Šoškića i Nikezića nije imala posao. Oni koji su imali posao bili su srećni sa prosečnom zaradom od 337 evra. Danas je prosečna plata 1.034 evra, uz stopu nezaposlenosti od 7,2 odsto“, rekao je Mali.

„Plate i radna mesta su glavna snaga u borbi protiv siromaštva“, dodao je.

„Za vaše vreme svaki četvrti građanin Srbije bio je bez posla“

Dušan Nikezić je, nadovezujući se na Bajatovićev podatak da je Srbija na oko 47 odsto evropskog proseka, rekao da to znači da građani Srbije žive više nego duplo lošije od proseka EU.

Siniša Mali odmah je reagovao i vratio raspravu na period kada su, kako je rekao, ekonomsku politiku vodili Nikezić i Dejan Šoškić.

„Ja ne mogu da ćutim na ovo. Minimalna zarada bila je 15.700 dinara u vreme Nikezića i Šoškića. U tom trenutku nije mogla da pokrije ni dve trećine minimalne potrošačke korpe“, rekao je Mali.

On je zatim otvorio pitanje nezaposlenosti.

„Za vreme Dušana Nikezića i Dejana Šoškića stopa nezaposlenosti bila je 25,9 odsto. Svaki četvrti u Srbiji bio je bez posla“, rekao je Mali.

Nikezić je potom naveo podatke prema kojima 31 odsto građana i dalje subjektivno oseća siromaštvo, dok je potrošnja po stanovniku, prema njegovim rečima, na 57 odsto proseka Evropske unije.

Mali je odgovorio da nikada nije tvrdio da je situacija idealna.

„Ja nikada nisam rekao da je ovde sada cveće i drveće. Rekao sam samo da je danas bolje nego što je nekada bilo“, poručio je.

Zatim je detaljno izneo podatke za koje tvrdi da pokazuju rast kupovne moći.

Prema njegovim rečima, 2012. godine minimalna zarada pokrivala je svega 61,5 odsto minimalne potrošačke korpe.

„Ni dve trećine minimalne potrošačke korpe nije pokrivala minimalna zarada. Danas je pokrivenost 111,7 odsto, dakle minimalna potrošačka korpa je u potpunosti pokrivena, a sledeće godine idemo na 118 odsto“, rekao je Mali.

Dodao je da prosečna zarada danas pokriva prosečnu potrošačku korpu, što je naveo kao još jedan pokazatelj rasta kupovne moći.

Mali se potom pozvao i na Eurostat, tvrdeći da je Srbija po kupovnoj moći minimalne zarade ispred šest država Evropske unije.

„Bruto minimalna zarada je 733 evra, a po kupovnoj moći oko 1.064 jedinice. Ispred smo Mađarske, Bugarske, Estonije, Letonije, Češke i Slovačke“, rekao je.

Na kraju je ponovio da ne tvrdi da je životni standard idealan, već da je politika vlasti da plate, minimalac i penzije nastave da rastu i to, kako je naglasio, u realnom iznosu.

Bajatović ušao u klinč sa Nikezićem: „Ne može jedan podatak da se izvuče bez cele slike“

Dušan Bajatović uključio se u raspravu nakon prepirke o cenama goriva, platama i životnom standardu, poručivši da se ekonomski pokazatelji ne mogu tumačiti izdvojeno.

On je najpre kroz šalu rekao da je „stavio i kravatu za svečani dolazak na N1“, a zatim se vratio na cenu dizela i ekonomske pokazatelje.

U raspravi sa Nikezićem rekao je da ovaj, po njegovom mišljenju, često barata brojkama na način koji ne daje kompletnu sliku.

„Ti stalno koristiš neke stvari sa matematikom koja nije u redu“, rekao je Bajatović Nikeziću.

Kao primer naveo je razliku između nominalnog BDP-a po glavi stanovnika i BDP-a po paritetu kupovne moći.

„Ako je 15.000 evra po glavi stanovnika nominalno, a 34.000 po kupovnoj moći, nešto nije u redu da se gleda samo jedna cifra“, rekao je.

Bajatović je zatim tvrdio da je Srbija ranije bila na nivou od oko 35 do 37 odsto evropskog proseka, dok je danas, prema njegovim rečima, na oko 47 odsto.

„Ako neko već iznosi podatke, ne možemo da uzmemo samo jedan podatak koji želimo da ljudi čuju, a da ga ne poredimo sa drugim stvarima“, rekao je.

Dodao je da je srpska ekonomija povećala svoju otpornost i najavio da će kasnije govoriti i o oligopolima i drugim problemima na tržištu.

Govoreći o akcizama, Bajatović je rekao da država mora da vodi računa i o punjenju budžeta i o investicijama, jer je upravo država jedan od najvećih investitora.

„Ne možemo da ugasimo državu. Država je najveći investitor“, rekao je.

On je zaključio da je Vlada u trenutku krize, kako bi sprečila ozbiljnije cenovne udare i poremećaje, odlučila da smanji akcize, iako to istovremeno znači manje prihode u budžetu.