LEDENA VODA NIJE SPAS OD VRUĆINE! Dr Milićević objasnio zašto klima i hladna voda mogu biti opasni

Toplotni talas koji je zahvatio Evropu ne zaobilazi ni Srbiju, a meteorolozi upozoravaju da nas očekuju izuzetno visoke temperature. Dok pojedine evropske zemlje, kao što su Španija i Francuska, uvode vanredne mere zbog ekstremnih vrućina, lekari apeluju na građane da budu oprezni i da ne potcenjuju opasnosti koje nosi nagla promena temperature.

O tome kako vrućine utiču na organizam, ko je najugroženiji i koje greške najčešće pravimo tokom letnjih dana, za Kurir televiziju je govorio drSaša Milićević. 

Nagle promene temperature mogu biti veoma opasne

Kako objašnjava dr Milićević, organizmu je potrebno vreme da se prilagodi vremenskim uslovima, zbog čega nagli prelazi iz toplog u hladno okruženje mogu predstavljati ozbiljan stres.

– Svi smo mi pomalo meteoropate, bez obzira na to da li to neko priznaje ili ne. Organizmu je potrebno vreme da se adaptira. Kada je napolju toplo, naš organizam se prilagođava i štiti nas od tih promena. Ako naglo pređemo u sredinu gde je hladno, ponovo nastaje proces adaptacije i jedna blaga vrsta šoka. Organizam zbog hladnoće počinje da sužava krvne sudove, naročito kada je razlika u temperaturi ekstremna – rekao je dr Milićević.

On upozorava da posebno treba biti oprezan sa klima-uređajima.

– Da li je to automobil u kojem je neko iz najbolje namere spustio klimu na veoma nisku temperaturu ili prostorija rashlađena na 17 stepeni, nije ni važno. Problem nastaje kada iz hladnog izađemo na vrelinu, pa se ponovo vratimo u hladno. Pogotovo kada su u pitanju deca i bebe. Dolazi do suženja krvnih sudova, takozvane vazokonstrikcije, i organizam trpi dodatni stres – objasnio je on.

Govoreći o sve češćim incidentima na kupalištima tokom letnjih meseci, doktor ističe da naglo ulaženje u hladnu vodu može imati ozbiljne posledice.

– Skok u hladnu vodu takođe može da bude opasan jer mogu da se suze krvni sudovi srca ili mozga, pa da nastane srčani ili moždani udar. Ljude često zavara osećaj da mogu sve. Posebno mladi ljudi dugo borave na suncu, a onda požele da skoče u hladnu vodu. Upravo taj temperaturni šok nekada može da bude fatalan. Neko može da se udavi zbog grča ili nekog drugog razloga, ali veoma često problem nastaje upravo zbog naglog sužavanja krvnih sudova i disajnih puteva. Ljudi koji imaju astmu nekada teže dišu kada uđu u hladnu vodu, a osobe sa srčanim problemima mogu da osete ozbiljne tegobe. Zato treba biti veoma oprezan – upozorio je dr Milićević.

Dr Milićević upozorava i na naviku koju mnogi imaju čim uđu u kuću sa visokih spoljašnjih temperatura – ispijanje ledene vode.

– Nije dobro naglo popiti hladnu vodu, zato što je to stres i za jednjak i za želudac. Organizam se praktično zbuni kada odjednom unesemo nešto veoma hladno. Ponovo dolazi do vazokonstrikcije i mogu da se jave različite tegobe. Najbolje je uzimati napitke umerenije temperature. Ljudi će reći da im ne pada na pamet da piju čaj kada je napolju 40 stepeni, ali čaj veoma dobro gasi žeđ. Sve što je previše hladno, naročito kada tek uđemo sa velike vrućine, može da bude štetno. Deca posebno vole da uzmu nešto direktno iz frižidera, ali problem nije samo grlo. Hladni napici mogu da izazovu probleme i sa želucem – objasnio je dr Milićević. 

Za kraj, doktor savetuje da se izbegavaju velike temperaturne razlike i da se organizmu da vremena da se prilagodi.

– Nikako ne treba praviti velike temperaturne skokove. Prve dve čaše vode nakon dolaska sa vrućine trebalo bi da budu umerene temperature, a tek kasnije može da se popije i nešto hladnije. Najvažnije je da organizmu damo vremena da se prilagodi i da ne izlažemo telo nepotrebnim šokovima – zaključio je dr Saša Milićević.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs