Znači li ikome danas ime Duško Erceg? Po čemu bismo ga, eventualno, trebali pamtiti? Budite bez brige, ako je odgovor negativan, i ovaj mu je novinar ime tek uz pomoć opcije „zovi prijatelja“ nakon nekoliko decenija ponovo „tek onomad čuo“.
Ovako počinje autorski tekst novinara Senada Avdića za portal Slobodna Bosna, koji donosi potpuno demontiranje laži o “Sarajevo safariju”, povlačeći direktnu paralelu između istoimenog dokumentarca i zaboravljenog manipulatora Duška Ercega.
Kroz analizu oba slučaja, Avdić razotkriva kako su se plasirale neproverene, senzacionalističke i logički neodržive ratne konstrukcije, a koje je domaća i međunarodna javnost prihvatila bez kritičke provere i logičnih pitanja!
Ključni detalj i glavni lik Avdićevog teksta je prevarant Duško (Dušan) Erceg, koji je u proleće 1998. stigao u Sarajevo tvrdeći da poseduje senzacionalne podatke o stotinama bošnjačkih logoraša u Sremskoj Mitrovici (uključujući i one iz Srebrenice).
Pod zaštitom Harisa Silajdžića(člana Predsedništva BiH, velikog protivnika Republike Srpske koji se zalagao za njeno ukidanje, prim. aut.) uživao je VIP tretman,svi su mu slepo poverovali jer je tajming bio idealan: Erceg je u proleće 1998. iskoristio masovnu posleratnu traumu i nadu porodica da su srebrenički muškarci živi u logorima u Srbiji!
Tekst Senada Avdića za portal Slobodna Bosna Foto: printscreen Slobodna Bosna
Njegove laži je ambasador Muhamed Šaćirbegović izneo je čak i pred Savetom bezbednosti UN-a.
“Muhamed Šaćirbegović, tadašnji ambasador BiH u Ujedinjenim narodima, obratio se Vijeću sigurnosti UN-a sa tvrdnjom da vlasti u Sarajevu posjeduju vjerodostojna svjedočenja o tome da se u zatvoru u Sremskoj Mitrovici nalazi 40-50 Bošnjaka zarobljenih nakon pada Srebrenice i zatražio od međunarodne zajednice da pokrene ozbiljnu istragu u vezi sa ovim informacijama”, piše Senad Avdić.
Čitava kula od karata srušila se kada je Erceg uhvaćen u krađi novčanika u studiju jedne strane televizije, nakon čega je usledio tajac jer niko iz vlasti i medija nije hteo da prizna da ih je običan prevarant namagarčio.
Kao što se raspala priča Duška Ercega, tako je Senad Avdić razmontirao sagu iz dokumentarca o Sarajevo safariju – ista konstrukcija se analizom ruši. Priča iz dokumentarnog filma se oslanja na anonimnog Slovenca, navodno bivšeg obaveštajca kojeg je 1991. vrbovala američka služba da glumi novinara, dok ga se istovremeno niko od pravih ratnih novinara iz Sarajeva uopšte ne seća.
Senad Avdić prenosi ocene doajena ratnog izveštavanja Zorana Kusovca, koji odbacuje i ismeva ideju da je takav lik delovao u ratnom Sarajevu, a da za njega niko iz novinarske zajednice nije znao.
Avdić demontira tvrdnju da su srpski obaveštajci s Pala i iz Beograda “velikodušno” strancu i tobožnjem novinaru otkrili najveću tajnu i vozili ga helikopterom na Grbavicu da gleda snajperiste, dok su u isto vreme brutalno cenzurisali i zaplenili snimke čak i “domaćim” režimskim izveštačima (poput Zorana Petrovića Piroćanca).
Čitava priča temelji se na kasnijim maštovitim nadogradnjama, dok se iza projekta pojavljuju sumnjive veze producenta Francija Zajca s ratnim političkim akterima poput Hasana Čengića.
Senad Avdić najavio je i nastavak ove sage…
Kurir Politika/Slobodna Bosna
