Jamal pokazao klasu: Lamin tešio Ronalda posle ispadanja sa Mundijala /VIDEO/

Obavezno je, jednom za svagda, zatvoriti ciklus kapitena, koji je trajao mnogo duže nego sto je trebalo. Sa Martinesom, Portugal je uvek bio precenjena… i plašljiva selekcija.

Neuvođenje Gonsala Ramoša u igru, u meču u kojem je Portugal u drugom poluvremenu bio sukcesivno guran unazad od strane Španije, bio je šlag na torti cirkusa užasa Roberta Martinesa, “diplomate” kojeg je Portugalski fudbalski savez izabrao da ne talasa i da se smeška dok kuća gori. Na utakmicama Svetskog prvenstva, novi napadač Milana ima “skromnu” prosečnu gol ili asistenciju na svakih 37 minuta na terenu, a u Arlingtonu, ko zna da li ne bi uradio ono sto je uradio protiv Hrvatske, onim udarcem glavom Bernarda Silve, pred sam kraj meca.

Hvalisanje i arogancija FPF-a ispunjavali su stranice i entuzijazam miliona Portugalaca tokom poslednjih godina: na ovom Svetskom prvenstvu je sve bilo naše, na ovom Svetskom prvenstvu je “Portugal trebalo da pobedi”, nikada se nije video vezni red ovog kalibra u istoriji reprezentacije, Kristijano Ronaldo je trebalo da ućutka sve one koji žele da ga “ubiju” već 23 godine, a Diogo Žota bi bio ponosan da vidi šta njegovi saigrači rade za njega. U pet utakmica na Svetskom prvenstvu, Portugal je imao dve apsolutno sramotne, protiv DR Konga i Kolumbije, i već tada je bilo jasno da, iako individualnog kvaliteta ima u izobilju, tim i dalje ne funkcioniše.

A krivac ima dva imena: Roberto Martines. Opsesija da se ne dira “status quo” CR7 i Bruna Fernandeša – svetlosnim godinama daleko od onoga sto je pre par meseci proglašen za najboljeg igrača sezone Premijer lige! Sada ostavlja Portugal u suzama. Ako je ovo najbolja generacija ikada, neka im oproste Migel, Rikardo Karvaljo, Peti, Tijago, Deko, Maniš, Koštinja, Luis Figo, Simao Sabrosa, Nuno Gomeš ili Fernando Meira, da pomenemo samo neke od onih koji su, zaista, poslednji put častili Portugal na svetskoj sceni (2006).

Argument da je Španija aktuelni evropski šampion i da, stoga, ispadanje sa Svetskog prvenstva od “nuestros hermanos” nije sramota, ali taj sukob se mogao izbeći da reprezentacija nije bila samo “prisutna” u mecu sa Kolumbijom, sto bi joj donelo prvo mesto u grupi i relativno lakše duele u osmini i četvrtfinalu: prvo Gana, zatim Švajcarska.

Vreme je da se, jednom za svagda, okrene nova stranica. Ciklus Roberta Martinesa ce se, srećom, završiti, bez sjaja i slave, ostavljajući za sobom bezukusnu Ligu nacija u poređenju sa razočaranjima na Evropskom prvenstvu i ovom Svetskom prvenstvu. Roberto Martines se pokazao kao plašljiv trener, bez sposobnosti da preuzme igru, i sa zaokruženim govorom. Pre Svetskog prvenstva, u intervjuu za RTP, rekao je da snažno veruje u numerologiju broja 6: pa, eliminisan je 6. dana, golom igrača sa brojem 6 iz Španije. Fudbal 2026. godine ne trpi ovakva verovanja i Portugal ne može biti prepušten tome kada ima tim pun igrača koji su, u svojim klubovima (i samo tamo), među najboljima na svetu.

Predstojeći dolazak Žorža Žesusa na mesto Španca mora biti okidač da se sa reci pređe na dela i da Portugal konačno postane sila koju svi želimo. Ako je na klupi obavezan “potres”, na terenu takođe, i vreme je da Kristijano Ronaldo napravi korak u stranu jer, već smo shvatili, ego mu ne dozvoljava da bude zamena igraču koji, danas, pruža neuporedivo bolji učinak. Zauvek đe ostati nepoznato šta bi bilo sa ovim Svetskim prvenstvom bez bolesne obaveze da imamo Kristijana Ronalda na terenu 90/90/90, a ovu eliminaciju ni Donald Tramp ne može preokrenuti.

Žorž Žesus će imati vruć krompir u rukama i nećemo morati dugo da čekamo da vidimo: krajem septembra počinje Liga nacija, protiv Velsa i Norveške.