Društvene mreže su nam dale moć da sudimo u sekundi. Dovoljna je jedna fotografija, jedan klik, pa da nečiji postupak razapnemo na stub srama. U toj brzini, u želji da budemo dežurni ispravljači nepravdi, često zaboravimo da budemo ljudi.
Slučaj koji je nedavno zapalio internet savršena je i prilično bolna ilustracija te pojave. Fotografija koja se munjevito proširila mrežama izgledala je kao klasičan, školski primer bahatosti: skupoceni Lamborgini Hurakan EVO, vredan oko četvrt miliona evra, parkiran tačno na mestu rezervisanom za osobe sa invaliditetom, u engleskom gradu Torki.
Lamborgini vredan 250 hiljada evra
Lamborgini parkiran na mestu za invalide foto Reddit
U našim glavama, scenario se tada sam piše. Vidimo arogantnog bogataša koji misli da za njega pravila ne važe, nekoga ko je kupio i ulicu i zakon, pa mu se prosto može da stane gde god mu padne na pamet. I tako je krenuo virtuelni linč. Komentari su se nizali kao na traci, gnev se prelivao iz sata u sat, pale su najteže uvrede. Ljudi su psovali, proklinjali, zahtevali drakonske kazne i oduzimanje vozila. U stotinama komentara, niko nije zastao ni na sekundu da se zapita – šta ako postoji opravdan razlog? Šta ako stvari nisu onakve kakvim se čine na prvi pogled?
A onda je usledio šamar realnosti. Vlasnik automobila se oglasio, ali ne da bi se svađao ili pravdao. Objavio je novu fotografiju. Na njoj se jasno videlo ono što je ugao prve slike “slučajno” sakrio – uredno istaknuta, potpuno važeća parking karta za osobe sa invaliditetom na šoferšajbni. Fotografisao se na tlu pokraj svog Lamborginija uz osmeh na licu: “Evo jedne fotografije za sve moje fanove”.
“Evo jedne fotografije za sve moje fanove”
Vlasnik Lamborginija sa parking kartom za osobe sa invaliditetom foto X
Ovaj incident sa parkinga zapravo uopšte nije priča o saobraćajnim propisima. Ovo je brutalno ogledalo našeg načina života. U trci za lajkovima, šerovima i “instant pravdom”, izgubili smo onu osnovnu ljudsku kočnicu – da zastanemo, razmislimo i ne sudimo pre nego što sagledamo širu sliku.