RAT MU BUKTI KOD KUĆE, A ON DELI RATNE LEKCIJE ZA BORBU SA IRANOM! Zelenski poslao novu ponudu partnerima, i to OZBILJNU: “Ako nas uključe…”

Ukrajina se nudi kao bezbednosni partner u naporima da se ponovo otvori Ormuski moreuz, nakon što je Iran praktično blokirao plovidbu kroz ključnu globalu energetsku rutu. Predsednik Volodimir Zelenski ponudio je pomoć partnerima u vidu oružja proverenog u borbi i operativnog iskustva, ističući uspeh Ukrajine u održavanju izvoza preko Crnog mora uprkos ruskoj blokadi.

– Učinićemo sve što možemo – rekao je Zelenski novinarima u četvrtak.

– Naše iskustvo u deblokadi crnomorskog koridora izuzetno je važno i to je tema razgovora. Ako nas uključe, saslušaćemo predloge i pomoći ćemo – naveo je.

Međunarodna tranzitna ruta

Njegovi komentari ukazuju na ambiciju Ukrajine da se iz primaoca bezbednosne pomoći transformiše u onog koji je pruža, a ovo je analiza kako bi to moglo biti ostvareno.

Ormuski moreuz povezuje Persijski zaliv sa Arapskim morem, a na najužem delu širok je samo 33 kilometra. Prostire se između Irana na severu i Omana i Ujedinjenih Arapskih Emirata na jugu. Iako se nalazi unutar njihovih teritorijalnih voda, smatra se međunarodnom tranzitnom rutom koja omogućava slobodan prolaz brodovima.

U normalnim okolnostima, kroz moreuz prolazi otprilike petina svetske nafte i tečnog prirodnog gasa, koji uglavnom proizvode zalivske zemlje poput Saudijske Arabije, Iraka, UAE, Irana i Katara, a namenjen je prvenstveno azijskim tržištima. Kroz moreuz obično prolazi oko 3000 plovila mesečno.

Saobraćaj tokom marta opao za najmanje 94 odsto

Međutim, otkako je iranska Revolucionarna garda zapretila da će “zapaliti” neovlašćena plovila i tu pretnju počela da sprovodi, saobraćaj je tokom marta opao za najmanje 94 odsto. Nekoliko komercijalnih brodova je oštećeno ili primorano na povratak od početka američko-izraelskog rata protiv Irana, dok drugi čekaju usidreni na sigurnije uslove. Teheran dozvoljava samo ograničen prolaz pod strogo kontrolisanim uslovima, često uslovljen političkim ustupcima ili plaćanjem.

Ovaj poremećaj izazvao je globalni rast cena nafte i gasa zbog straha od dugotrajnih nestašica.

Kriza je takođe otkrila nesigurnost unutar zapadnih saveza oko toga ko bi trebalo da preuzme vođstvo u ponovnom otvaranju moreuza. Iako je Vašington isprva signalizirao spremnost da obezbedi slobodu plovidbe, čini se da se taj stav promenio.

– Što se tiče pitanja vezanih za Ormuski moreuz, po mom mišljenju, time se bavi SAD – rekao je ukrajinski predsednik ranije ove nedelje.

Američki predsednik Donald Tramp kasnije je sugerisao da Vašington možda neće direktno intervenisati.

“Idite u moreuz i jednostavno ga preuzmite”

– Skupite malo te okasnele hrabrosti, idite u moreuz i jednostavno ga preuzmite. SAD vam više neće čuvati leđa, kao što ni vi niste nama – napisao je Tramp.

Više od 40 američkih saveznika održalo je u četvrtak virtuelni sastanak o ponovnom otvaranju pomorskih ruta, razmatrajući i planove koji se ne oslanjaju na američko učešće. U tom kontekstu Ukrajina se predstavila kao partner sposoban da ponudi operativna rešenja.

Juliia Osmolovska, šefica kijevskog ureda slovačkog think-tanka GLOBSEC, kaže da se Kijev sve više transformiše iz “bezbednosnog izazova” u “bezbednosno pojačanje” za svoje partnere.

– O ovoj transformaciji govorimo od početka sveobuhvatne invazije – rekla je, ističući da ukrajinske ratne inovacije pokazuju sposobnost pružanja praktičnih rešenja. Krizu na Bliskom istoku opisala je kao priliku za Ukrajinu da proširi odbrambenu saradnju i ojača svoju geopolitičku ulogu.

Kijevu su zanimljive i potencijalne ekonomske koristi. Peter Dikinson iz Atlantskog saveta smatra da bi saradnja sa zalivskim državama mogla doneti prihode ukrajinskim kompanijama za proizvodnju dronova i privući investicije.

Diplomatski napori za smirivanje krize su u zastoju

– Kratkoročno, to može stvoriti preko potrebne prihode za ukrajinske kompanije i finansijsku podršku državi – rekao je, dodajući da bi to moglo dovesti i do dubljih veza.

Diplomatski napori za smirivanje krize su u zastoju. Vašington tvrdi da je postignut napredak, a Tramp je u sredu izjavio da je novi iranski lider zatražio prekid vatre, što je Teheran odbacio kao “lažnu i neutemeljenu” tvrdnju. Pošto diplomatija ne daje rezultate, za ponovno otvaranje moreuza protiv volje Irana biće potreban koordinisan vojni napor na moru, u vazduhu i na kopnu.

Brajan Klark, viši saradnik na Hadson institutu, rekao je za Kyiv Independent da bi se vojna operacija otvaranja moreuza odvijala u tri faze.

Prva je čišćenje mina iz tranzitnih koridora. Prema američkim procenama, mine su možda već postavljene.

Treća i najzahtevnija faza je odbrana brodova u realnom vremenu

Druga faza je suzbijanje pretnji sa obale. Iranske snage mogle bi sa skrivenih položaja lansirati dronove, projektile i brze čamce, što zahteva stalni nadzor i brzo presretanje.

Treća i najzahtevnija faza je odbrana brodova u realnom vremenu. Jednom kada se dronovi ili projektili lansiraju, vreme za reakciju je izuzetno kratko. U nekim delovima moreuza, brodovi plove samo nekoliko kilometara od iranske obale, odakle napad može stići do cilja za manje od dva minuta. Upravo u ovoj trećoj fazi, odbrani od brzih i jeftinih dronova kratkog dometa, ukrajinsko iskustvo postaje posebno dragoceno.

Nakon što je Rusija 2022. godine uvela blokadu ukrajinskog izvoza Crnim morem, Kijev, koji nema značajnu mornaricu, okrenuo se asimetričnoj strategiji. Koristeći projektile, pomorske dronove i udare na rusku infrastrukturu na okupiranom Krimu, Ukrajina je oslabila ruske sposobnosti i potisnula njenu flotu dalje od obale. Uz vojne mere, Ukrajina je smanjila i rizike plovidbe partnerstvom sa velikim britanskim osiguravačima.

Većina zapadnih pomorskih sistema trenutno raspoređenih u Persijskom zalivu dizajnirana je za borbu protiv naprednih pretnji poput projektila i aviona, oslanjajući se na skupe presretače. Taj model je loše prilagođen za odbranu od rojeva jeftinih dronova ili brzih čamaca kakve poseduje Iran. Ukrajinski inovativni pristup, zasnovan na masovnoj upotrebi jeftinih sistema, daleko je prikladniji za takve napade.

Centralni element tog pristupa je brzi razvoj pomorskih dronova. Ukrajina danas koristi širok spektar bespilotnih površinskih sistema za samoubilačke napade, lansiranje FPV dronova ili nošenje sistema protivvazdušne odbrane. Modeli poput Magura V5, Sea Baby i Mamay već su se dokazali u uništavanju ruskih brodova.

Bespilotni sistemi mogli bi delovati uz konvoje

Prema Klarku, ti sistemi bi se mogli prilagoditi za odbranu komercijalnih brodova u Ormuskom moreuzu stvaranjem prednjeg odbrambenog sloja.

– Pomorski dronovi bi se u osnovi pozicionirali između plovnih puteva i obale i presretali bi sve nadolazeće napade – kaže Klark. Umesto da se oslanjaju isključivo na ratne brodove u pratnji, bespilotni sistemi mogli bi delovati uz konvoje, pružajući stalnu zaštitu i služeći kao potrošni štit.

Ipak, mogući doprinos Ukrajine ostaje ograničen. Njeno oružje i iskustvo primenljivi su samo na treću fazu operacije, odbranu plovila od napada dronovima i projektilima, i ne mogu pomoći u čišćenju mina ili uništavanju lansirnih mesta na iranskoj obali.

Ukrajinski odbrambeni model zavisi od količine

Geografija takođe ide u prilog Teheranu. Blizina iranske teritorije omogućava napade sa kratke udaljenosti, ostavljajući minimalno vreme za reakciju i otežavajući stvaranje zaštitne zone kakvu je Ukrajina uspela da uspostavi u delovima Crnog mora.

Ukrajinski odbrambeni model zavisi od količine. Njegova primena u jednom od najprometnijih pomorskih koridora na svetu zahtevala bi stalno snabdevanje dronovima koje Ukrajina, dok i sama vodi rat, ne može da garantuje.

Na kraju, Klark tvrdi da bi, čak i uz ukrajinsku pomoć, iranska sposobnost ometanja plovidbe verovatno bila smanjena, ali ne i eliminisana. Doprinos Ukrajine stoga bi delovao kao privremeno rešenje koje smanjuje neposredne rizike, ali ne uklanja širu pretnju.

(Kyivindependent)