“SVIMA ĆE BITI LAKŠE AKO MENE NEMA” Dr Vuković otkriva zašto je ova rečenica važan znak: “Oni jedva čekaju da ih neko nešto pita”

Važno je na vreme primetiti povlačenje, beznađe i rečenice kojima osoba poručuje da više ne želi da živi, ističe psihijatar dr Branko Vuković. Povodom Međunarodnog dana prevencije samoubistava on naglašava da razgovor, razumevanje i pravovremeno obraćanje stručnjaku mogu da spreče tragičan ishod.

Razlozi za samoubistvo

Govoreći o razlozima zbog kojih osoba može da pomisli na samoubistvo, dr Vuković je objasnio da je ono često povezano sa psihijatrijskim oboljenjima, pre svega depresijom, ali i sa drugim poremećajima.

“Samoubistvo je čin koji je najčešće vezan za neku psihijatrijsku bolest, pre svega za depresiju. Međutim, postoje i druge psihijatrijske bolesti koje su takođe povezane sa suicidom, kao što su šizofrenija, granični poremećaj ličnosti ili neki drugi neurotični poremećaji” – rekao je Vuković.

Pored depresije dr Vuković se dotakao i graničnog poremećaja ličnosti. Naveo je da je jedna od njegovih karakteristika impulsivnost.

“Upravo to govori da su oni rizični, jer mogu da izvrše suicid impulsivno. Ne planiraju ga, nego je to jednostavno impulsivan akt koji u nekom trenutku izvedu. Nije tako često, ali se dešava” – kazao je psihijatar dr Branko Vuković.

Vuković je naglasio da samoubistvo nije u svakom slučaju posledica mentalnog poremećaja.

Rizik mogu da povećaju i ozbiljne životne okolnosti, među kojima su finansijski, emotivni i drugi veliki gubici. Na mentalno stanje ljudi, kako je rekao, utiču i savremeni način života, velike obaveze, odgovornost i sve veća otuđenost.

“Suicid je vrlo često vezan za neke druge situacije i nije posledica mentalnog poremećaja, nego nekih životnih okolnosti, na primer ekonomskih, finansijskih, emotivnih, socijalnih ili bilo koje druge vrste gubitaka” – objasnio je psihijatar gostujući u emisiji “Uranak” na televiziji K1.

Istakao je i da je čoveku neophodna bliskost sa drugim ljudima.

“Čovek je socijalno biće. Njemu je potreban drugi čovek. Ako smo otuđeni, mi se udaljavamo od svoje prirode. Svako udaljavanje od svoje prirode i svoje ličnosti čini vas ranjivim” – rekao je.

Muškarci ređe traže pomoć

Zanimljivo je da muškarci kasnije traže pomoć u odnosu na žene jer depresiju doživljavaju kao znak slabosti.

“Žene su praktičnije, one vide problem i žele da ga reše. Muškarci malo odlažu to zbog sujete, ali i zbog osećanja da su slabi ako imaju depresiju. Ne žele da budu slabi, pa odlažu” – rekao je Vuković.

To je, prema njegovim rečima, jedan od razloga zbog kojih muškarci češće izvršavaju samoubistvo.

“Tu je taj muški osećaj slabosti ako je neko depresivan. Oni žele da to reše na taj način, brzo i efikasno, jer ne žele da se osećaju tako. Ima mnogo faktora zbog kojih su baš muškarci ugroženiji” – objasnio je psihijatar dr Branko Vuković.

Prema njegovim rečima, suicidalna namera često se prikriva.

Vuković je upozorio da pacijenti često ne govore otvoreno o nameri da povrede sebe, zbog čega lekar mora pažljivo da postavlja pitanja.

“Suicidalnu nameru prikrivaju. Doktor mora da bude vešt i da kroz pitanja koja postavlja pacijentu dođe do podatka da li on ima crne misli, da li namerava da povredi sebe ili da se ubije” – rekao je.

Rečenice na koje treba obratiti pažnju

Vuković je upozorio i na rečenice koje često mogu da ljudima budu signal da nešto nije u redu sa drugom osobom.

“Osobe koje imaju suicidalne misli ili namere pokazuju određeno ponašanje. Kada razgovaraju sa vama, govore da im je dosta svega, da ne žele više da žive, da je možda bolje da ih nema i da će biti bolje onima sa kojima žive. Pronalaze besmisao u životu. Te rečenice ne treba olako shvatiti” – upozorio je psihijatar.

Promena u svakodnevnom ponašanju i osamljivanje takođe može da bude važan znak:

“Kada osoba uglavnom bira samoću, kada se osamljuje, ćuti i drži pognutu glavu, a vi je pitate kako je i ona kaže da je dobro, taj površan odnos prema njoj može da bude pogodan da nastavi da razvija svoju ideju o suicidu.

Zbog toga je važno obratiti pažnju na osobu koja postaje izrazito negativna, mirna i povučena. U tim situacijama je razgovor najbitniji jer ljudi koji razmišljaju o samoubistvu često čekaju da ih neko iskreno pita kako se osećaju.

“Oni jedva čekaju da ih neko nešto pita. Reći će da im nije ni do čega, da je bolje da umru, da ih nema ili: “Kad bih mogao samo da nestanem, da zaspim i da se ne probudim. Svima će biti lakše ako mene nema.“ Njemu je toliko teško da misli da je drugima teško sa njim, a treba mu pokazati da vam nije teško sa njim” – naglasio je prsihijatar.

Preventivno delovanje sprečava samoubistvo

Dr Vuković je potvrdio da se preventivnim delovanjem može sprečiti samoubistvo. Najvažnije je primetiti promenu, započeti razgovor i, ukoliko je potrebno, uputiti osobu stručnjaku.

“Moguće je preventivno delovati upravo tako što ćemo obratiti pažnju. Ako vidite da se neko menja u svom ponašanju, da počinje negativno da govori, da negativno vidi sebe, svoju realnost, prošlost ili budućnost, pričajte sa njim. Ako vidite da je nešto ozbiljnije, uputite ga lekaru” – savetovao je on.

Za razgovor bi trebalo izabrati mirno mesto i dati osobi dovoljno vremena da govori bez prekidanja i požurivanja. Takođe je bitno pokazati empatiju i razumevanje za ono što sagovornik govori.

Nije potrebno razuveravanje, već razumevanje

Upozorio je da fraze, razuveravanje i insistiranje na tome da neko „mora da bude jak“ obično ne pomažu. Nije potrebno razuveravanje već razumevanje sagovornika.

Jedan pokušaj samoubistva ne znači doživotnu opasnost. Psihijatar je odbacio tvrdnju da će osoba koja je jednom pokušala da izvrši samoubistvo nužno ostati suicidalna do kraja života.

“Ne treba reći: „Ko je jednom suicidalan, biće celog života suicidalan.“ To nije tačno. Možda samo u nekom životnom periodu ima suicidalne misli ili nameru da to izvede, a da se to više nikada ne ponovi” – objasnio je on.

Promena se, kako je rekao, primećuje i kroz ponašanje osobe, ponovno pronalaženje ličnih oslonaca i vraćanje nade.

“Kroz razgovore koji izražavaju vašu empatiju, razumevanje i bliskost, on će polako sam doći do rešenja i pronaći nadu za svoj život” – zaključio je dr Branko Vuković.

Lečenje depresije

Psihijatar je govorio i o lečenju depresije i dotakao se lekova poput antidepresiva za koje kaže da u određenoj fazi uzimanja može povećati rizik od samoubistva.

Vuković kaže da dok je pacijent depresivan da ima ideju o samoubistvu, ali nema snage to da izvede.

Antidepresivi mu mogu povratiti snagu i može pokušati da to uradi. Vuković je naglasio da je takva situacija veoma retka i da ne treba stvarati strah od propisane terapije.

“To još nije do kraja izlečena situacija. On je i dalje depresivan, ali je dobio snagu. To je rizičan trenutak kod pacijenata koji primaju antidepresive. Ne bih to isticao kao veliki problem, pogotovo ne u javnom prostoru, zato što je to vrlo, vrlo retka situacija” – rekao je.

Kako je doktor dodao, o lekovima ne treba govoriti negativno, ali je važno upozoravati na njihovu zloupotrebu.

“Treba da budemo svesni da smo privilegovano društvo i civilizacija jer danas možemo skoro sve zdravstvene probleme da rešavamo lekovima ili hirurškim intervencijama. Tako treba da govorimo o medicini, ali treba govoriti i o tome kako se određeni lekovi zloupotrebljavaju. Medicina nije svemoćna, ali je jako moćna” – kazao je psihijatar dr Branko Vuković.