ŠOK NA EVROPSKOM TRŽIŠTU! Kriminolog otkriva šta se krije iza čudne pojave sa kokainom, a u središtu su klanovi iz Crne Gore: “To je pritisak”

Pad velikih pošiljki kokaina u međunarodnim policijskim akcijama, uključujući one koje se dovode u vezu sa kriminalnim mrežama povezanim sa kavačkim i škaljarskim klanom i balkanskim kartelom, predstavlja ozbiljan udarac za šverc narkotika.

Ipak, uprkos rekordnim zaplenama i pojačanom policijskom pritisku, kokain je i dalje veoma dostupan na evropskom tržištu, dok se cena kilograma kreće između 35.000 i 40.000 evra, kazao je za portal “Dan” profesor i kriminolog Velimir Rakočević.

On ističe da su povećani rizik i troškovi krijumčarenja važni faktori u formiranju cena, ali da kriminalne grupe na pritisak policije odgovaraju promenom ruta i metoda šverca.

Rakočević ukazuje da je važno pitanje koliko trgovine drogom crnogorske kriminalne mreže organizuju izvan Crne Gore.

Za kilogram kokaina do 40.000 evra

– Ne može se govoriti o jedinstvenom i velikom rastu cena svih narkotika. Najnoviji podaci za Evropu čak pokazuju da je kod kokaina dugoročno važnija promena porast čistoće, uz relativno stabilnu ili malo veću realnu maloprodajnu cenu. Prosečna čistoća kokaina u Evropi je za 2025. godinu iznosila od 48 do 92 odsto, a indeks čistoće bio je oko 44 odsto viši nego 2015. godine. Trenutna cena je oko 35.000 do 40.000 evra za kilogram kokaina, odnosno oko 70 do 100 evra po gramu u uličnoj prodaji, sa sezonskim rastom na 100 do 150 evra po gramu – precizirao je kriminolog Rakočević za portal “Dan”.

Rakočević je dodao da je kod heroina situacija drugačija, jer se evropsko tržište opioida menja, između ostalog zbog promena u proizvodnji i dostupnosti heroina, kao i sve većeg prisustva sintetičkih opioida.

– Zato cena heroina sama po sebi više nije dovoljan pokazatelj. Potrebno je posmatrati i čistoću, dostupnost i zamenu drugim opioidima. Kod marihuane, odnosno kanabisa, takođe nema dokaza za jednostavan zaključak da je u celoj Evropi ili Crnoj Gori poslednjih meseci došlo do velikog i ujednačenog skoka cena. Evropsko tržište karakteriše visoka dostupnost droga, uz veoma raznovrsnu ponudu kanabisa – naveo je Rakočević.

Ponuda otporna na policijske akcije

Kriminolog Rakočević navodi da, uprkos ogromnim zaplenama i policijskom pritisku, ponuda kokaina u Evropi ostaje velika.

– Posebno je interesantan kokain. Uprkos ogromnim zaplenama i policijskom pritisku, ponuda u Evropi ostaje velika. Samo članice Evropske unije tokom 2024. godine prijavile su oko 330 tona zaplenjenog kokaina, uz rekordne globalne nivoe potencijalne proizvodnje i zaplena. To pomaže da se objasni zašto velike zaplene ne moraju automatski da dovedu do velikog rasta cena – rekao je Rakočević.

Na pitanje portala “Dan” o faktorima koji utiču na cenu kokaina u Crnoj Gori i na evropskom tržištu, Rakočević je kazao da nije moguće izdvojiti samo jedan uzrok.

– Štaviše, najnoviji podaci za kokain ne potvrđuju opštu tezu da cene rastu zbog manjka droge. Treba istaći da je dostupnost narkotika u Evropi i dalje visoka, dok je ponuda kokaina posebno otporna na policijske intervencije – ukazao je on.

Rizik diktira cenu

Na cenu narkotika, kako je pojasnio Rakočević, najviše utiču otežano krijumčarenje i povećan rizik, koji predstavljaju najvažnije kratkoročne faktore.

– Kada policija i carina pojačaju kontrolu luka, zaplene velike pošiljke ili razbiju određenu krijumčarsku mrežu, rastu rizik i troškovi kriminalnih grupa. To može privremeno da smanji lokalnu ponudu i poveća veleprodajnu cenu. Upravo je jača kontrola velikih evropskih luka primorala krijumčare da koriste manje luke, pretovar na moru, polu-podmornice, dronove i složenije načine prikrivanja – dodao je Rakočević.

On je pojasnio da manja lokalna ponuda može da podigne cenu, ali ne znači da je ukupna ponuda u Evropi manja.

– Ako je presečena ruta koja snabdeva određeno područje, cena tamo može da poraste čak i kada na evropskom tržištu ukupno ima mnogo droge. Zato treba razlikovati globalnu i evropsku ponudu od lokalne dostupnosti u Crnoj Gori. Veća potražnja takođe je važna, naročito kod kokaina. Ako broj kupaca ili intenzitet potrošnje raste brže od lokalne ponude, postoji pritisak na povećanje cena. Međutim, trenutno velika ponuda kokaina ublažava taj efekat – istakao je kriminolog.

Krijumčarenje postalo nepredvidljivije

Krijumčarenje droge danas je u pojedinim segmentima otežano, naročito preko velikih evropskih luka i poznatih krijumčarskih pravaca, kazao je Rakočević.

– Najnoviji podaci za 2026. godinu pokazuju važan paradoks: policija i carina postižu veoma velike zaplene i primoravaju kriminalne grupe da menjaju rute, ali još nisu uspele da trajno smanje ukupnu dostupnost droge na evropskom tržištu – istakao je on.

Dodao je da su pojačane kontrole velikih luka, međunarodna policijska saradnja, razmena obaveštajnih podataka i mere u okviru Evropskog saveza luka otežale korišćenje pojedinih velikih logističkih čvorišta. Ipak, to ne znači da je odgovarajuća količina kokaina nestala sa tržišta.

– Zaplene su sve brojnije u različitim evropskim lukama. Dok su tradicionalna čvorišta poput Antverpena i Roterdama zabeležila snažan pad, zaplene su porasle u nizu manjih luka. Kriminalne grupe su se prilagodile. Ovo je verovatno najvažniji efekat policijskog pritiska. Umesto da jednostavno prestanu da krijumčare, mreže menjaju rute i metode – kazao je Rakočević.

On je podsetio da izveštaji iz 2026. godine beleže korišćenje manjih luka, pretovar droge na otvorenom moru, različite vrste plovila, polupodmornice, dronove, kao i složene fizičke i hemijske metode prikrivanja droge.

– Posledica je da je krijumčarenje postalo fragmentiranije i nepredvidljivije, a njegovo otkrivanje zahteva više policijskih i carinskih resursa. To znači da policijski pritisak deluje, ali je jedan deo njegovog efekta premeštanje krijumčarenja, a ne njegovo potpuno eliminisanje – pojasnio je Rakočević.

Klanovi u Crnoj Gori trpe ozbiljan policijski pritisak

Kada je reč o uticajima i okolnostima koje oblikuju tržište narkotika, Rakočević navodi da za sada dokazi mnogo više ukazuju na prilagođavanje klanova novonastalim uslovima.

– Ponoviću da dostupnost droga u Evropi ostaje visoka kod svih glavnih vrsta supstanci. Kokain je najbolji primer jer fragmentiranje pošiljki i promena ruta i metoda onemogućavaju smanjenje količine kokaina koja se šalje u Evropu. Pojačane kontrole velikih luka dovele su do korišćenja manjih luka, različitih pomorskih pravaca, pretovara na moru, različitih plovila i sofisticiranijih načina prikrivanja. To znači da veći broj zaplena ne mora da znači da tržište slabi. Može da znači i da policija radi efikasnije, ali istovremeno i da se krijumčari koriste većim brojem manjih i brojnijih kanala – objasnio je Rakočević.

Istakao je da je policijski pritisak u Crnoj Gori očigledno pojačan i da kriminalne strukture trpe ozbiljan udarac, ali da iz toga još ne proizlazi da evropsko tržište droge slabi.

– Zapadni Balkan nije izgubio značaj, već se njegova uloga internacionalizovala. Deo kriminalnih mreža iz regiona prešao je put od tranzitnih i distributivnih grupa do organizatora nabavke i međunarodnog transporta kokaina. Crnogorske kriminalne strukture predstavljaju deo tog procesa. Istovremeno, policijski pritisak je ozbiljniji. Velike zaplene, međunarodne istrage, razbijanje šifrovanih komunikacija, finansijske istrage i pritisak na velike evropske luke povećavaju rizik za kriminalne mreže. Međutim, njihov odgovor je diverzifikacija ruta, pošiljki i metoda krijumčarenja. Zato na osnovu sadašnjih podataka ne bih govorio o kolapsu ili stvarnom slabljenju evropskog tržišta narkotika. Mnogo je bolje dokumentovano njegovo prilagođavanje pod pritiskom organa otkrivanja i gonjenja – zaključio je Rakočević.

BONUS VIDEO

(Dan)