“TRAMP NIJE PATKA, ON JE OSTARELA GORILA” Svi bi da ga vide kako posrće, a on je OPASNIJI NEGO IKAD i ima dugačak spisak meta

U Americi postoji izraz za političara koji je i dalje na funkciji ali čija je politička moć u padu, bilo da se bliži kraju svog mandata ili je izgubio svoju sposobnost da nastavi efikasno da upravlja. Donald Tramp započeo je svoj drugi predsednički mandat sa namerom da reši krize u svetu – ili da ih izazove, teško je reći – samo da bi se našao uvučen u njih još dublje, dok mu je podrška u naciji sve manja i dostiže rekorde u tome. Da li je Donald Tramp “hroma patka”?

Kako piše “Ekonomist” u svojoj analizi, “zaboravite na hromu patku – američki predsednik će braniti svoju dominaciju poput ostarelog gorile” koji čuva svoj položaj predvodnika.

Kako se njegove nevolje umnožavaju i kod kuće i vani, sama mogućnost da će se suočavati sa oslabljenim američkim predsednikom dovoljna je da i njegovi protivnici i prijatelji sa olakšanjem odahnu, navodi list.

“Mnogi bi se obradovali da mu oslabi stisak”

Prema “Ekonomistu”, što se tiče američkih protivnika poput Kine i Irana, preživeti razne Trampove kampanje “maksimalnog pritiska” predstavljalo bi propagandni trijumf za sva vremena.

S druge strane, mnogi saveznici i partneri bi voleli da vide Trampa kako “šepa” do kraja svog predsedničkog mandata. To ne znači da lideri u Berlinu, Rijadu ili Tokiju priželjkuju da Tramp izgubi rat u Iranu ili da prizna poraz u svom trgovinskom sukobu sa Kinom. Slabljenje Amerike uplašilo bi saveznike u Evropi, Aziji i na Bliskom istoku, koji su, u najboljem slučaju, godinama udaljeni od mogućnosti da se sami brane bez svog dugogodišnjeg zaštitnika, navodi list.

Mnoge vlade bi se obradovale ukoliko bi potop republikanaca na međuizborima u novembru oslabio Trampov čelični stisak nad njegovom partijom u Kongresu i nametnuo neka ograničenja njegovoj “monarhističkoj vladavini”. Ali, svako ko se nada da će neuspeh urazumiti Trampa – pogrešno ga procenjuje, piše “Ekonomist”. Tramp, kako se navodi, možda uopšte neće mariti za to. Neka se mali ljudi brinu o Republikanskoj partiji, javnoj politici ili američkom budžetskom deficitu. Sve dok je Tramp i dalje vrhovni komandant, može sebi da osigura mesto u istoriji – tako što će preoblikovati ili slomiti svet, piše list.

“Pustite patke, proučavajte gorile”

“Ekonomist”, stoga, savetuje stranim vladama da prestanu da sanjaju o “hromim patkama”, već da počnu da proučavaju gorile i nasilje na koje je ostareli mužjak predvodnik sposoban kad oseti da mu se bliži kraj. Ovo bi naročito trebalo da zabrine saveznike, navodi list.

Ostarjeli mužjaci gorile, kako se navodi, posebno su surovi prema pripadnicima čopora koji predvode. Ne oklevaju da svojim očnjacima i snažnim udovima napadnu podređene životinje koje pređu određenu liniju. Međutim, kad se sretnu sa moćnim mužjacima iz suparničkih čopora – a “Ekonomist” ovde navodi primer Vladimira Putina bez majice – najčešće nastoje da izbegnu pravi okršaj i radije pribegavaju bučnom demonstriranju dominacije.

Pošto im razmetljive objave na Trampovoj mreži “Istina” nisu dostupne kao ventil, ostarjelim mužjacima preostaje da se zadovolje udaranjem pesnicama po grudima, lažnim jurišima i lomljenjem grana sa drveća, piše list.

Želja za osvetom

U prvom mandatu je gunđao kako su saveznici i trgovinski partneri decenijama potkradali Ameriku. U drugom mandatu je krenuo u “kvazi imperijalistički pohod”, od Panamskog kanala i Grenlanda do Venecuele. Pored osećaja nepravde i želej za dominacijom, sada se pojavio i treći vodeći princip njegove politike – osveta, navodi “Ekonomist”.

List navodi da želja za osvetom može da objasni Trampovu sudbonosnu odluku da se priključi Izraelu u napadu na Iran pre šest meseci.

Iranski režim ponizio je nekoliko uzastopnih američkih predsednika i pokušao da ubije Trampa. Sada mu se pružila prilika da im naplati za to, navodi list, ukazujući da se u knjizi dvoje dopisnika iz Bele kuće – Megi Heberman i Džonatana Svona – opisuju sastanci na kojima je Tramp uživao u mogućnosti da ubije najviše iranske lidere i uništi njihove oružane snage, bez obzira na to da li bi to dovelo do boljeg Irana.

Namera mu je, nesumnjivo, bila da kazni, piše “Ekonomist”.

Gnev usmeren na saveznike, spisak meta podugačak

Sada, dok Ormuski moreuz i dalje ostaje zatvoren, veliki deo Trampovog gneva usmeren je na saveznike i partnere u Evropi, Aziji i arapskom svetu, koje krivi što nisu uspeli da mu pomognu da otvori taj plovni put. Ako pobeda i dalje bude izostajala, očekujte da Tramp ostane u osvetničkom raspoloženju, piše “Ekonomist”. Spisak mogućih meta je podugačak. Kako se navodi, članice NATO – među kojima se posebno izdvajaju Kanada i Danska, kao i Ukrajina, Južna Koreja i Kuba – godinama su izazivale Trampov bes. Velike zverke poput Sija Đinpinga imaju manje razloga za strah, navodi list.

Teško da će se Tramp, koji sebe doživljava kao alfa mužjaka, povući sa funkcije tiho i bez otpora. Sad kad mu je dominacija ugrožena, svet će otkriti da je on opasniji nego ikad, zaključio je “Ekonomist”.