Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović u razgovoru za Kosovo onlajn kaže da Priština i dalje ne želi da proveri nijednu lokaciju za koju se sumnja da bi mogla da krije tela nestalih Srba, kao i da se montiranim optužnicama i tajnim spiskovima vrši pritisak na Srbe.
Dodaje da se i sam našao na meti ”apsurdnih” optužbi da je odgovoran za ubistvo Fehmija Aganija, za koga ističe da je, za razliku od OVK, bio čovek koji je dosledno podržavao dijalog.
Odalović ističe da Priština ignoriše sve zahteve srpske strane po pitanju nestalih jer bi, kako smatra, rešavanje njihovih sudbina bio još jedan dokaz u nizu zločina počinjenih nad Srbima.
– Od prištinske strane nismo dobili nijednu informaciju, apsolutno nijednu, osim zahteva da se u centralnoj Srbiji proveravaju određene lokacije sa potencijalnim izmeštenim grobnicama kosovskih Albanaca. To je nešto što mi, ponoviću još jednom, kao odgovorni ljudi radimo, ali Priština ignoriše sve naše zahteve. Nažalost, ne možemo ni da uđemo u mrtvačnicu u Prištini, gde se nalazi više od 300 tela, među kojima je, prema našim informacijama i procenama, najmanje stotinu tela Srba. Takođe, nisu otvorene ni lokacije koje smo pomenuli, poput Livadskog jezera, za koje smo tražili detaljnu pretragu nakon informacija da su upravo tamo bačena tela Srba. Očigledno je da Priština ne želi da se suoči sa proverom tih lokacija i mogućim pronalaskom tela, jer bi to bio još jedan dokaz u nizu zločina počinjenih nad Srbima – kaže Odalović.
Dodaje da postupci vlasti u Prištini podsećaju na ono što je već viđeno u Hrvatskoj.
– Priština se danas služi svim i svačim. Široka lepeza metoda kojima se vrši pritisak i stvara nesigurnost među Srbima podseća na modele koji su već viđeni u Hrvatskoj. To uključuje suđenja u odsustvu, tajne optužnice, hapšenja ljudi koji dolaze na administrativne prelaze da obiđu svoje kuće, ali i direktna hapšenja ljudi u njihovim domovima, gde neprekidno žive još od 1999. godine. Na taj način stvara se nesigurnost i među Srbima koji su ostali da žive na Kosovu i Metohiji, ali i među onima koji bi želeli da se vrate – navodi predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije.
Ističe da Priština takvim optužnicama vrši pritisak na Srbe, a da su se na društvenim mrežama pojavile optužbe i na njegov račun – da je navodno odgovoran za ubistvo Fehmija Aganija.
– Optužnice se podižu po principu takozvane komandne odgovornosti, bez ozbiljnih i kvalitetnih dokaza. Dovoljno je da je neko bio prisutan ili obavljao određenu funkciju da bi bio stavljen na spisak i da bi protiv njega bila podignuta optužnica, čak i da mu se sudi u odsustvu. Danas postoje praktično dve vrste optužnica – za terorizam i za ratne zločine – koje prištinske institucije koriste kao mehanizam pritiska. Pomenuli su čak i mene na društvenim mrežama, optužujući me da sam odgovoran za ubistvo Fehmija Aganija, što me je duboko pogodilo, jer sam čoveka lično poznavao i smatrao ga jednim od umerenijih političara i pacifista, zajedno sa Ibrahimom Rugovom. Nikada nije zagovarao ratnu opciju niti sukobe – kaže Odalović.
Navodi da tokom godina nije promenio ni stavove ni politiku i da nema problem bilo koga da pogleda u oči.
– Ako sam za bilo šta odgovoran, spreman sam da se pojavim pred svakim sudom i odgovorim na svako pitanje. Znam šta sam radio tokom čitavog života i nemam razloga da se osećam neprijatno ili da bilo kome ne mogu da pogledam u oči. Mojim prijateljima Albancima poručujem da sam ostao isti čovek kakvog su poznavali. Nisam promenio ni stavove ni politiku. Govorim isto ono što sam govorio i ranije – poručio je Odalović.
O samom Aganiju navodi da je reč o čoveku koji je iskreno verovao u dijalog.
– Učestvovao je u mnogim razgovorima sa Beogradom. Imao sam priliku da ga upoznam tokom rada na Sporazumu ”3+3” o obrazovanju. Tog dana, kada smo došli u Narodnu biblioteku da potpišemo sporazum, video sam da je reč o čoveku koji je iskreno verovao u dijalog i rešavanje problema mirnim putem. Međutim, nekome to nije odgovaralo i aktivirana je OVK. Kampanje koje se danas vode protiv mene apsurdne su i neprihvatljive. Ceo život i radni vek proveo sam na prostoru Kosova i Metohije, među svojim komšijama i ljudima koji me poznaju, i ne mogu da prihvatim da me predstavljaju kao nešto što nisam. Nikada nisam skrivao gde sam radio i šta sam radio. Proveo sam i 18 meseci u Kačaniku, među 40.000 Albanaca. Stekao sam mnogo prijatelja i, koliko znam, nijednog neprijatelja. Godinama sam bio i u Bokserskom klubu ”Priština”, gde su gotovo svi bokseri bili Albanci. To su ljudi sa kojima sam i danas u kontaktu i na to sam ponosan. U svim funkcijama koje sam obavljao nikada nisam imao problem sa Albancima, niti sam, koliko znam, ikada bilo kome učinio nešto loše. Zbog toga ne želim da nosim etiketu nečega sa čim nemam nikakve veze. Da sam bio blizu bilo kakvog zločina, sigurno bih pokušao da ga sprečim, bez obzira na rizik – kaže Odalović.
– Danas se, međutim, takve priče plasiraju kroz društvene mreže i služe za dodatno podizanje tenzija i stvaranje nesigurnosti među ljudima koji su obavljali određene funkcije. I dalje sam dostupan svima, pa i svojim komšijama koji danas po mrežama pokušavaju da me povežu sa ubistvom Fehmija Aganija. Poznavao sam i Pajazita Nušija, koji je vodio prištinsku Radnu grupu za nestala lica. To su bili ljudi koji su razmišljali o budućnosti. Kada su oni sklonjeni sa javne scene dobili smo rat, zločine i razaranja koje smo svi pretrpeli. Najveći problem je to što oni koji su počinili najveći broj zločina nikada nisu odgovarali. Previđa se činjenica da su se 1999. i 2004. godine dogodila dva pogroma nad Srbima u prisustvu međunarodne zajednice. Proterivani su ljudi koji su živeli na svojim ognjištima i koji nikome ništa nisu učinili. Politika koju danas sprovodi Aljbin Kurti ruši sve mostove i uništava svaku mogućnost budućnosti. Najveći gubitnici takve politike biće upravo Albanci, bez obzira da li su toga svesni ili ne. Rušenje odnosa prema Srbima, prema srpskoj zajednici i prema ljudima koji su proterani sa Kosova i Metohije vodi samo daljoj destabilizaciji – poručuje on.
Komentarišući rad zajedničke Radne grupe za nestala lica ukazuje da pomaka, nažalost, nema.
– Nažalost, rezultata nema. Možda ima određenih pomaka kada je reč o zajedničkoj komisiji u Briselu i pokušaju predsedavajućeg tim delom zajedničke komisije da se neke od tema o kojima bi se Priština i Beograd dogovorili delegiraju, uslovno rečeno, ka Zajedničkoj komisiji i da bi nam to pomoglo. Dogovorili smo se da prvi prioritet bude podrška u pretragama međunarodnih arhiva, jer cenimo da u njima postoji mnogo potencijalnih dokumenata koji bi mogli da rasvetle okolnosti, činjenice, ali i sudbinu jednog broja nestalih lica. To je nešto čemu smo, što se nas tiče, dali ogroman doprinos – kaže predsednik Komisije za nestala lica.
Dodaje da Priština ne pokazuje nikakvu spremnost i da je to jedan od razloga zašto nije došlo do sastanka Radne grupe koji je bio planiran još 11. marta u Prištini.
– Aktivno učestvujemo, imamo konkretne predloge i inicijative, za razliku od Prištine, koja, nažalost, ne pokazuje nikakvu spremnost, niti, osim formalnog prisustva poslednji put, bilo šta što bi moglo da ohrabri porodice Albanaca, Srba i svih drugih koji čekaju rezultate našeg rada. Kada je reč o Radnoj grupi, ona je, nažalost, blokirana. Sednica je trebalo da bude održana 11. marta u Prištini, po unapred dogovorenom i usaglašenom dnevnom redu. Međutim, meni ponovo nije dozvoljen ulazak na prostor Kosova i Metohije, kao rukovodiocu Radne grupe, a takav sastanak bez rukovodilaca je apsolutno besmislen. Nadam se da će Međunarodni komitet Crvenog krsta imati snage da zajedno sa Evropskom komisijom omogući nastavak rada ovog mehanizma, kako bismo na Radnoj grupi mogli da razmatramo sve teme koje su važne i za koje porodice pokazuju najveće interesovanje, da razmenjujemo informacije koje porodice dostavljaju i da imamo konkretne odgovore na zadatke koji se stavljaju pred nas – navodi Odalović.
Kurir Politika/Kosovoonline