PRIŠTINA je za kratko vreme prešla put od opasnih vojnih i političkih planova do terena u Gazi – a sve kako bi se bar za korak približila Ist Riveru. Naime, tim tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) poslat je u ratom razorenu oblast na Bliskom istoku kako bi pripremio uslove za dolazak prvog kontingenta njihove “vojske”, i to pod okriljem Međunarodnih stabilizacionih snaga, čije osnivanje su inicirale SAD.
Foto: Printskrin Facebook
Formiranje ove misije predviđeno je Rezolucijom 2803 Saveta bezbednosti UN, a čiji se konkretni mehanizmi implementacije i dalje razrađuju kroz Trampov “Odbor za mir”, kojem je Priština pristupila. Upravo u tom institucionalnom okviru režim Aljbina Kurtija prepoznao je prostor za politički iskorak – da “vojničkom čizmom” otvore vrata UN, gde su i dalje daleko od potrebne dvotrećinske većine za prijem u članstvo.
Sagovornici “Novosti” ukazuju da Kurti, kroz učešće u međunarodnim misijama, pokušava da ojača status lažne države i predstavi je kao kredibilnog bezbednosnog partnera. Prištinski kontingent, kako je najavio ministar odrbane Ejup Maćedonci, brojaće 22 vojnika, a slanje izviđačkog tima u Gazu, uz najavljene rotacije do 2027. godine, u tom kontekstu dobija značenje mnogo šire od same vojne uloge – kao pokušaj pozicioniranja u globalnoj bezbednosnoj arhitekturi.
Kurti je ovaj angažman već simbolički povezao sa 1999. i bombardovanjem NATO, poručujući da su “nekada bili korisnici međunarodnih snaga, a sada žele da doprinesu miru”. Iza takve retorike stoji nastojanje da se sopstvena uloga prikaže kao logičan nastavak “međunarodne solidarnosti”, dok Maćedonci ovaj potez naziva prekretnicom i dokazom poverenja zapadnih partnera u kapacitete tzv. KBS.
Deluju sa Izraelom i Egiptom
NA terenu proces već teče. Tako je delegacija tzv. KBS u Gazi održala sastanke sa lokalnim i međunarodnim strukturama, kako bi se utanačili operativni zadaci budućeg kontingenta. Iako konačna struktura misije još nije definisana, delovaće u koordinaciji sa Izraelom, Egiptom i novim palestinskim snagama.
Međutim, Srbi na KiM i zvanični Beogradu ovaj razvoj događaja tumače kao novu pretnju ne samo po naše sunarodnike u pokrajini, već i za stabilnost regiona. Bivši šef jugoslovenske diplomatije Živadin Jovanović ocenjuje da je reč o nastavku dugoročne strategije Zapada da, kako kaže, “svoje geopolitičko čedo” postepeno uvede u međunarodne tokove. Po njegovom tumačenju, nije reč o klasičnoj mirovnoj inicijativi, već o političkom instrumentu kojim se zaobilaze ograničenja sistema UN.
Jovanović ukazuje da se ključni manevarski prostor nalazi upravo u modelu “Odbora za mir”, koji omogućava da se, mimo uobičajenih procedura u SB, formiraju snage u koje mogu biti uključeni i akteri čiji status nije međunarodno verifikovan. Drugim rečima, Priština se ne uvodi u sistem kroz formalna vrata UN, već kroz paralelne mehanizme koji relativizuju postojeći pravni okvir. Istovremeno, on podseća da značajan deo međunarodne zajednice – uključujući velike sile poput Rusije, Kine, Indije i Brazila – ne priznaje kosovsku nezavisnost, što, po njegovoj oceni, ograničava domete ovakvih poteza.