Brzim, vojničkim hodom, ministar odbrane Bratislav Gašić ušao je u zgradu Ministarstva odbrane u Birčaninovoj 5, gledajući na sat, proveravajući da li stiže na vreme na prvu radnu obavezu tog ponedeljka 27. aprila. Ekipa Kurira već je bila “na zadatku” – pratili smo radni dan ministra Gašića koji je potrajao do kasno u noć.
A i prethodni se završio u sitnim satima, oko pola tri ujutru, kada su pripadnici Vojske Srbije, prethodnih osam meseci angažovani u Mirovnoj operaciji Ujedinjenih nacija u Libanu, sleteli na niški aerodrom gde ih je dočekao Gašić.
Kurir s ministrom: Radni dan Branislava Gašića
Izvor: kurir televizija
– Jedno četiri puta menjano je vreme njihovog leta iz Bejruta, tako da smo sve vreme pratili njihov put i noćas oko pola tri su sleteli na aerodrom u Nišu. Po tome možete da vidite da Vojska nema radno vreme, mislim da bi tako trebalo da bude u svim ministarstvima, ako ste se već prihvatili jednog takvog posla. Tako da, sve dok se obaveze ne završe, radni dan traje. A u tehničkom smislu oko pola 8 počinje moj radni dan, u šta ste se jutros i uverili – rekao nam je ministar pre nego što je počeo svoj prvi sastanak tog dana – radni brifing sa najvišim vojnim vrhom.
Naše vojnike koji su se vratili iz Libana upoznali smo kasnije – nakon sastanka ministara u Vladi Srbije Bratislav Gašić prisustvovao je njihovom svečanom prijemu kod predsednika Srbije i vrhovnog komandanta Aleksandra Vučića.
Njih 30 se vratilo iz mirovne misije u Libanu, gde su bili najbolji ambasadori Srbije.
Mart 2027.
Po povratku u Ministarstvo odbrane, s Bratislavom Gašićem pričamo upravo o vojnicima, obaveznom vojnom roku koji je najavljen…
Radni dan ministra odbrane Bratislava Gašića Foto: Marko Karović
Sećamo se vojničkih priča onih koji su vojsku nekada služili po godinu, pa godinu i po dana, i pitamo ministra ono što se mnogi i pitaju – kako će sada izgledati služenje vojske od 75 dana?
– Za 75 dana sve može da se stigne. Naravno da to neće biti u punom kapacitetu kao ranije, ali ste i tada imali prvih šest meseci obuke, a posle toga raspoređivanje po jedinicama i niste imali stalne aktivnosti. Onog trenutka kad budemo doneli Zakon, uvešćemo da svake godine imaju vežbe i aktivnosti kojima se vraćaju na određene poligone gde ćemo raditi po njihovoj specijalnosti, svakako će imati 15 dana dodatne obuke, ali za osnovnu vojničku obuku, sasvim je dovoljno 60 dana kasarna, obuka i 15 dana na Pasuljanskim livadama, ili negde gde ćemo imati poligone. Moramo se polako pripremati da od septembra u našim vojnim ambulantama može da krene proces regrutacije. Očekujemo da u jesenje zasedanje Skupštine uđemo sa tim novim zakonom, a Vojska i Ministarstvo odbrane su spremni. Uradili smo sva podzakonska i zakonska akta, tako da čekamo samo javnu raspravu o tome. Mart 2027. je neki period kada bi to trebalo da bude izglasano – kaže Gašić.
Opisujući svoj posao ministra odbrane kaže da je težak kao i svaki drugi, a odgovornost je velika.
Radni dan ministra odbrane Foto: Marko Karović
– Imam sreću da naš predsednik i vrhovni komandant jako voli vojsku i da je posvećen tome. Da budem iskren, mislim da je pored pomoćnika ministra za materijalne resurse, gospodina Miloradovića, jedan od najvećih znalaca za naoružanje i vojnu opremu. Drugi put sam ministar odbrane i još uvek ne mogu da pohvatam sva nova oružja. Često dođem u situaciju da ne znam odgovor na njegovo pitanje. Ovde se radi o jednom višem stepenu odgovornosti, jer odgovarate za bezbednost jedne zemlje – priča Gašić.
Uspomene
Ministra smo nakratko vratili u taj period kada je i sam bio vojnik.
– Juče sam sa svojim srednjim sinom baš o tome pričao. Ja sam prvobitno imao rod inženjerije, prilikom regrutacije otišao sam 16. septembra 1985. u Bačku Topolu. Bio 15 dana u jedinici i upućen na obuku za vozača u Belu Crkvu. Završili, položili i vratili se u matičnu jedinicu. Ponosan sam na to vreme jer sam jedan od dvojice u tadašnjem novosadskom korpusu, koji je zadužio, samo što je došao, novi kamion. Ostatak roka sam proveo u Bačkoj Topoli.
Ministar odbrane Foto: Marko Karović
Kako je naveo, više Kruševljana je sa njim služilo vojsku, a kontakt sa drugovima iz tih dana i danas održava.
– Čovek sa kojim sam i dan danas dobar je moj stari vodnik, Mića Batinić. On je već duže penzioner i ostao je da živi u Bačkoj Topoli. Čak sam i jedan svoj kolegijum u prvom mandatu 2014. organizovao u kasarni gde sam služio vojsku i on je bio moj gost zajedno sa svim ostalim generalima – seća se Gašić.
Kao neko iza koga su godine služenja Srbiji, dao je savet budućim regrutima.
Bratislav Gašić Foto: Marko Karović
– Vojska Srbije je jedna škola života i uvek će to biti. To što mladi ljudi mogu da nauče ovde, u modernim shvatanjima se ne bave dovoljno time. Za disciplinu, za red, za sve ono što se od vas traži, a to nisu neki zahtevi koje moderne generacije ne mogu da prihvate da je to od koristi za njih. Mladi ljudi sve to uče služeći vojni rok. Nažalost, svoje unuke vrlo retko da viđam, a kada sa najstarijim unukom provedem vikend, onda je njemu prvi zadatak ujutru da nauči da namesti krevet.
Radni dan ministra Bratislava Gašića: Sastanak u SNS-u
Izvor: Kurir televizija
Da sledeće godine Vojska Srbije bude u prvih 30 na svetu
Srpska vojska se po svemu razlikuje od vojski ostalih zemalja regiona, ponosno je istakao ministar.
– Ne mogu da budem dovoljno objektivan, tu sam uvek jako subjektivan. Srpska vojska je najbolja u ovom trenutku i najjača u regionu. Da nismo imali probleme sa obojenom revolucijom proteklih godinu i po dana, značajno bi povećali na{e potencijale i kapacitete. Sada smo na nekom 63. mestu od svih vojski sveta. Želja nam je da sledeće godine uđemo među prvih 30. Ako se nastavi ovakav progres i ovakav napredak kakav imamo u proteklih par godina, sigurno da ćemo to mesto i da zauzmemo. Mi to radimo zbog našeg naroda i zbog bezbednosti naše zemlje, ne poredimo se sa drugima zbog bilo kakvih matematika i bilo čega, već samo zbog bezbednosti naših građana.
Vojnički pasulj i dalje na meniju
Svi govore o modernizaciji i dronovima, ali vojska su i ljudi i tradicija. Da li je u današnjim kasarnama ostalo onog čuvenog vojničkog duha i legendarnog vojničkog pasulja, ili je to nestalo?
– Sve ono što je dobro, Vojska Srbije baštini i dan danas. Tradicija Vojske Srbije je velika, od 1815. godine i mi sve to ljubomorno čuvamo. Vojnički pasulj je naravno i dalje tu, veći broj zgrada i naših kasarni koje su pod zaštitom spomenika kulture, jer su građene u nekom periodu pre 1900. i posle toga, u njima su naše spomen-sobe, sećanja na sve pripadnike Vojske Srbije koji su učestvovali u ratnim dejstvima devedesetih godina, staro naoružanje itd.
Govoreći o napretku Vojske Srbije, ministar je spomenuo i naš Vojno-tehnički institut koji daje ogroman doprinos srpskoj namenskoj industriji i naš sektor za materijalne resurse.
– To je nešto za ponos, uspeli smo da sačuvamo. Od srušenih fabrika, ’99 uništenih potpuno, do danas modernih fabrika koje rade punim kapacitetom – rekao je.
Naoružanje
O naoružanju srpske vojske pisali su ne samo domaći, već i strani mediji sa divljenjem, pa se samim tim i nameće pitanje da li smo dali susedima domaći zadatak.
– Meni je bitna moja zemlja, nama je bitna naša Srbija. Niti se time takmičimo sa bilo kime, ni u našem okruženju. Srbija mora da ima dovoljno jaku vojsku da može da bude odvraćajući faktor svakome ko pomisli da može na bilo koji način da je ugrozi. Nabavka našeg naoružanja jeste isključivo u odbrambene svrhe. Srbija želi da bude zemlja mira, zemlja koja će da bude jedan stabilan faktor, pogotovo na Balkanu, koji nikome ne preti, ali jednako zna da sačuva svoje i da se više nikad ne dese traktori, nikakve NATO – Hrvatske ’’Oluje’’, niti neke druge, već da srpski narod ma gde živeo, bude zaštićen maksimalno. To je ono na čemu mi radimo ne da bi bilo kome pretili, već naprotiv, da bi bili sigurni u bezbednost naše zemlje.
Srpska vojska se po svemu razlikuje od vojski ostalih zemalja regiona, ponosno je istakao ministar.
– Po svemu se naša vojska izdvaja. Ne mogu da budem dovoljno objektivan, tu sam uvek jako subjektivan. Srpska vojska je najbolja u ovom trenutku i najjača u regionu. Da nismo imali probleme sa obojenom revolucijom proteklih godinu i po dana, značajno bi povećali naše potencijale i kapacitete. Sada smo na nekom 63. mestu od svih vojski sveta. Želja nam je da sledeće godine uđemo među prvih 30. Ako se nastavi ovakav progres i ovakav napredak kakav imamo u proteklih par godina, sigurno da ćemo to mesto i da zauzmemo. Mi to radimo zbog našeg naroda i zbog bezbednosti naše zemlje, ne poredimo se sa drugima zbog bilo kakvih matematika i bilo čega, već samo zbog bezbednosti naših građana.
KiM kao najveći bezbednosni izazov
Kako je naglasio ministar Gašić, najveći bezbednosni izazov za Srbiju u ovom trenutku jeste naša južna pokrajina Kosovo i Metohija.
– Sve ono što tzv. prištinske institucije čine i rade da zagorčaju život srpskom življu, ali ne samo srpskom, nego i svom nealbanskom življu na našoj južnoj pokrajini KiM. Naravno, pratimo situaciju i u celom svetu – naftnu krizu, rat koji traje u Ukrajini. Već peta godina da daju određene signale, tako da je svet sad jedno uzburkano more i to se neće tako lako završiti, da stane i da se vratimo u onu normalu od pre par godina. Ogromna je podeljenost i to su sve stvari o kojima mi vodimo računa – istakao je.
O parlamentarnim izborima u Srbiji
Komentarišući aktuelnu političku situaciju u zemlji i regionu, ministar je izneo svoj stav i procene povodom predstojećih parlamentarnih izbora u Srbiji.
– Već godinu i po dana imamo na delu u Srbiji pokušaja pojedinih i stranih službi i stranih zemalja koje se zdušno upliću u život Srbije, praveći jedan razdor između naroda Srbije sa jasnim ciljem. Do 2012. godine su ambasadori stranih zemalja formirali Vladu u Srbiji. Svi oni koji su im potpisali sve one sporazume, kad je naše KiM u pitanju i o administrativnim prelazima i o tablicama, sve se to dešavalo u vreme 2011. godine i tadašnje vlasti. Smanjenje vojske po NATO, kako su to NATO generali mislili, je sprovodio Ponoš. Ne mogu da ga nazovem generalom, jer je po mom mišljenju, naneo mnogo zla ovoj vojsci. Kome odgovara napredna Srbija, Srbija koja radi, koja se gradi? Koja izgrađuje ovoliko kilometara autoputeva? Koja gradi toliko škola, obnavlja bolnice u periodu od 12 godina? Kome odgovaraju plate preko 1.000 evra? Pa, nama. Setite se vremena 2012. godine, tad je minimalna plata bila 15.700 dinara, a pogledajte danas. Kome to odgovara? Pa, nama. E, zato se stranim moćnicima ne sviđa napredak Srbije i zato čine sve što čine da zaustave to. Mi gledamo da Srbija radi, da se ponosimo našim rezultatima i imamo i čime. Sve ovo što je izgrađeno u proteklih 12 godina je nešto što građanima Srbije uliva sigurnost. Pogledajte taj period Vojske Srbije od 12 godina, kakav je to kvalitativan i kvantitativan napredak. Ja kao veliki lokal patriota kad vidim moj Kruševac 2012. godine i danas, to su dijametralno dva različita grada. Jedan prelepi grad danas i grad koji je pretio da postane palanka, čaršija, jer su mu deca odlazila. Sad se deca vraćaju u Kruševac, on ima fakultete i fantastičnu izgrađenost. Narod će izabrati da li je zadovoljan ovim što je urađeno u prethodnom periodu, svojim standardom života, ili želi da se vrati u period 2012. godine i onako kako je bilo u to vreme – zaključuje ministar odbrane Bratislav Gašić.
Kurir Politika/ Ana Gajičić
