PREMA poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda, u Srbiji se i dalje oko polovine stanova, od ukupnog broja prodatih nekretnina, kupuju za keš, odnosno direktnim prenosom novca sa računa na račun.
Foto: South West Images Scotland / Alamy / Profimedia
U takvim slučajevima nema bankarskog kredita zbog čega se već nekoliko godina deo javnosti u Srbiji pita ko su ljudi koji kupuju stanove za keš, a odgovor glasi da su u pitanju tri grupe ljudi prema pisanju “Blica”.
– Ko su ljudi i odakle im toliki keš za kvadrate koji u Beogradu retko gde koštaju ispod 2.500, a idu i preko 5.000 evra? – glasi pitanje svakog drugog građanina Srbije kada se u društvu potegne tema o kupovini stanova za keš.
Ko su ljudi koji kupuju stanove za keš?
Prema rečima stručnjaka za nekretnine, prva pomisao većine je da je u pitanju sumnjiv kapital koji bi trebalo ispitati. Navode da je u pitanju drugačiji profil ljudi u odnosu na prosečnog keš kupca koji živi i radi u Srbiji.
Većina keš kupaca su ljudi iz dijaspore – Nemačka, Austrija, Švajcarska i Sjedinjene Države “dominiraju” po broju državljana Srbije koji tamo žive i rade. Oni ne drže novac u stranim bankama iako su niske kamate, već ga investiraju u nekretnine u Srbiji.
Postoji i model “lančane ili vezane kupovine”. Neko proda nasleđenu kuću ili plac na periferiji koji je dobio na vrednosti zbog širenja infrastrukture i taj novac se odmah ulaže u dve manje nekretnine, uglavnom za decu.
Jedna od te dve nove nekretnine se izdaje, a druga odmah ustupa detetu ili se i taj stan izdaje dok se dete ne odseli. Na kraju su tu i zaposleni u IT sektoru ili oni koji se bave menadžmentom u velikim kompanijama – oni akumuliraju dovoljno novca da stan kupe odjednom kako bi izbegli bankarske procedure i troškove obrade kredita.
Gde se najviše kupuju stanovi za keš?
Stanovi za keš se najviše kupuju u najvećim gradovima – Beogradu i Novom Sadu. Što se tiče konkretnih lokacija, “dominiraju” Beograd na vodi, Novi Beograd i Vračar, ali od nedavno i stanovi na Zlatiboru i Kopaoniku.
(Espreso)