AFRIČKA kuga svinja ne prestaje da hara oborima srpskih stočara. Povodom poslednjeg velikog uginuća životinja i eutanazije na velikoj farmi u Hrtkovcima, u opštini Ruma, gde je proglašena i vanredna situacija, juče je u prostorijama Uprave za veterinu održan sastanak Nacionalnog kriznog centra za suzbijanje ove pošasti.
Foto: MP ŠV
Zaključno sa 9. julom, afrička kuga svinja potvrđena je kod domaćih svinja na 496 gazdinstava u 18 opština i osam upravnih okruga, pri čemu je u zaraženim gazdinstvima uginulo 1.015 svinja, dok je eutanazirano 10.515 životinja. Za odštetu je država isplatila 24,9 miliona dinara. Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić zakazao je za ponedeljak hitan sastanak na najvišem državnom nivou.
Akcenat sastanka Uprave za veterinu bio je na ulasku virusa na velike farme i na složenu epizootiološku situaciju u Mačvanskom i Sremskom okrugu, kao i na području Grada Beograda. Razmotreni su efekti do sada preduzetih mera i dogovoreni naredni koraci, pre svega intenzivnija saradnja i hitno, odlučno i potpuno koordinisano postupanje i sprovođenje mera svih nadležnih organa i službi.
– Ukazano je na neophodnost dosledne primene svih donetih rešenja i naređenih mera, svakodnevne prisutnosti i operativnosti regionalnih kriznih centara, intenzivnijeg rada veterinarske inspekcije i maksimalnog angažovanja i konkretne logističke i operativne podrške lokalnih samouprava – stoji u saopštenju Ministarstva poljoprivrede.
Iako su poslednjih nekoliko nedelja u pograničnom delu Srema, posebno u Klenku, Grabovcima, Vitojevcima i susednim selima pećinačke opštine, sprovođene preventivne mere, proglašenje vanredne situacije u Rumi usledilo je nakon potvrde zaraze na farmi u Hrtkovcima. Prema rečima načelnice Odeljenja republičke veterinarske inspekcije u Upravi za veterinu Ljiljane Ivanjac, afrička kuga svinja u našoj zemlji prisutna je skoro pet godina i predstavlja ozbiljan udarac domaćem stočarstvu. Vakcina još ne postoji, a ljudi nisu podložni obolevanju.
Neškodljivo uklanjanje
NAKON eutanazije, sledi neškodljivo uklanjanje životinja, u kafileriji ili zakopavanjem na posebno odabranoj lokaciji koja ne sme biti u kontaktu sa podzemnim vodama. Životinje se polažu u iskopanu jamu, nakon čega se naizmenično nanose slojevi zemlje, kreča i dezinfekcionog sredstva, sve do potpunog zatvaranja jame, u skladu sa zakonom propisanim procedurama.
– Morate razmišljati korak ispred bolesti – kazala je Ivanjčeva. – Zbog njenog karaktera neophodno je ukloniti i životinje koje su bile u kontaktu sa zaraženim farmama kako bi se sprečilo dalje širenje virusa. Njega mogu preneti ljudi na obući, odeći, vozilima za dostavu hrane za životinje, ali i kontaktom domaćih i divljih svinja.
Ljiljana Ivanjac je pozvala potrošače da meso kupuju isključivo u registrovanim objektima koji su pod stalnim veterinarskim i inspekcijskim nadzorom.
Agroekonomski analitičar Goran Đaković ocenjuje da posledice afričke kuge svinja daleko prevazilaze veterinarski aspekt.
– Svaka pojava afričke kuge svinja proizvodi ogromne ekonomske gubitke – naglašava Đaković. – Ne stradaju samo proizvođači koji ostaju bez stočnog fonda, već i čitav lanac proizvodnje, od proizvođača stočne hrane, preko klanica i prerađivača, do prevoznika i trgovaca. Iako država nadoknađuje vrednost eutanaziranih životinja, niko ne može da nadoknadi izgubljenu proizvodnju, prekinuti proizvodni ciklus i vreme potrebno da se farma ponovo stavi u funkciju.
Kako navodi, kod velikih farmi taj proces može da traje i do godinu dana, što predstavlja ogroman finansijski udar i za proizvođača i za domaće svinjarstvo u celini. Osim ekonomske, kaže on, postoji i snažna ljudska dimenzija ovog problema.
– Veterinari su svoj život posvetili lečenju i očuvanju zdravlja životinja, a ne njihovom uništavanju. Zato je eutanazija hiljada grla jedan od najtežih poslova koji veterinarska struka može da obavlja. To je veliki psihološki teret i za veterinare i za vlasnike farmi – opominje Đaković.
Naš sagovornik ističe da svako ko blagovremeno prijavi sumnju na bolest i dosledno primenjuje mere biosigurnosti, ne štiti samo svoje gazdinstvo, već i ceo sektor svinjarstva u Srbiji. Afrička kuga svinja nije problem jedne farme, već pitanje očuvanja nacionalnog stočnog fonda i prehrambene bezbednosti države. Sa ovim navodima saglasan je i agroekonomski analitičar Milan Prostran.
Situacija zahteva disciplinu
NADLEŽNI ističu da je situacija ozbiljna i da zahteva maksimalnu disciplinu svih učesnika. Oni su pozvali vlasnike i držaoce svinja da svako uginuće ili pojavu simptoma bolesti bez odlaganja prijave nadležnom veterinaru ili veterinarskoj inspekciji, da ne premeštaju životinje suprotno propisanim merama, ne nabavljaju svinje nepoznatog zdravstvenog statusa i da leševe uginulih životinja ni u kom slučaju ne uklanjaju na nepropisan način.
– Svinjarstvo u Srbiji tek što je počelo da se oporavlja, i zato je ovo veliki udarac. Mislili smo da će se uvoz smanjiti. Više od sto miliona evra daje se na kupovinu svinjskog mesa. Najviše štete trpi vlasnik, pogotovo što svinje ne mogu da se gaje godinu dana, tokom kojih je dezinfekcija obavezna, što je dodatni trošak – podseća Prostran.
Epidemija afričke kuge svinja i dalje zadaje velike probleme stočarima u opštini Vladimirci i na području grada Šapca. Najteže je u selu Provo, gde je bolest potvrđena u 73 domaćinstva, a eutanazirano je više od 1.800 svinja. Ukupno je u opštini virus potvrđen na 107 gazdinstava u devet naselja, dok je uklonjeno oko 2.700 grla. Za mesec i po dana na području Šapca i opštine Vladimirci eutanazirano je oko 3.200 svinja.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
