- Stefan Anđelković
Najvažnija pitanja za birače su obrazovanje, privreda, migracije i nezaposlenost, dok građani najviše veruju SPD-u i AfD-u za rešavanje tih problema.
Ishod izbora je neizvestan, mnogi birači su neodlučni, a izlaznost bi mogla biti visoka zbog mobilizacije i AfD-a i demokratskih birača.
Uoči pokrajinskih izbora u nedelju, 20. septembra, u nemačkoj pokrajini Meklenburg-Prednja Pomeranija vodi se jedna od najpolarizovanijih političkih kampanja u njenoj istoriji. Prema istraživanjima javnog mnjenja, gotovo trećina birača priželjkuje pokrajinsku vladu predvođenu desničarskom Alternativom za Nemačku (AfD), zbog čega predstojeće glasanje privlači veliku pažnju u celoj zemlji i otvara pitanje mogućeg političkog zaokreta udesno.
Po prvi put su se zajedničkim apelom oglasili i predstavnici različitih verskih zajednica, što se može shvatiti kao distanciranje od AfD-a. U zajedničkoj izjavi pozvali su birače da prilikom glasanja vode računa i o „zaštiti manjina“.
Prema anketama, AfD je trenutno najjača stranka. Istraživanja pokazuju da je podržava 38 odsto ispitanika, što je pet procentnih poena više od SPD-a premijerke Manuele Švezig.
AfD i socijaldemokrate već nedeljama vode tesnu borbu za prvo mesto, dok ostale stranke značajno zaostaju.
Ko će uopšte ući u pokrajinski parlament?
CDU uživa podršku svega sedam odsto birača i preti joj novi izborni debakl. Predsednik pokrajinskog CDU-a Danijel Peters ocenjuje da se njegova stranka nalazi u “borbi za politički opstanak“.
Istovremeno, nije izvesno da li će Zeleni i Savez Sare Vagenkneht (BSW) uspeti da pređu cenzus i uđu u parlament. FDP je u toj pokrajini politički gotovo beznačajan.
Broj stranaka koje će ući u parlament mogao bi da bude presudan za formiranje buduće vlade. Početkom septembra birači su kao najvažnije zadatke buduće vlade naveli obrazovanje i školstvo. Slede privreda i migracije. Odmah iza njih nalazi se zabrinutost zbog nezaposlenosti, koja iznosi oko osam procenata. Građani žele poboljšanja i u zdravstvu, penzionom sistemu i borbi protiv socijalne nepravde.
Najviše poverenja da mogu da reše te probleme uživaju upravo SPD i AfD.
Promene ili “sve po starom“?
Mnogi birači AfD doživljavaju kao politički „neukaljanu“ stranku zato što nikada nije učestvovala u vlasti. Tokom kampanje ona nastoji da se predstavi kao jedina snaga istinske političke promene.
Njeni zahtevi znatno su radikalniji od zahteva drugih partija. AfD, na primer, traži mogućnost da pokrajina kao „krajnju meru“ obustavi prihvatanje tražilaca azila, da se zaustavi izgradnja vetroparkova, raskine državni ugovor o radu javnog servisa NDR i ponovo puste u rad gasovodi Severni tok. Problem je, međutim, što deo tih pitanja uopšte nije u nadležnosti pokrajinske vlade.
Nasuprot tome, SPD biračima nudi stabilnost i kontinuitet. Kao “žena protiv plavih“, kako se predstavlja u kampanji, Manuela Švezig pokušava da se pozicionira kao zaštitnica postojećeg političkog poretka. Naglasak stavlja na očuvanje radnih mesta, besplatne vrtiće i otvoreno društvo.
Ipak, aktuelna vlada koju čine SPD i Levica mora da prizna da je između 2020. i 2025. izgubljeno oko 7,5 odsto industrijskih radnih mesta. Dodatni problem predstavlja i činjenica da mnoge finansijski slabe opštine imaju teškoće da finansiraju projekat besplatnih vrtića.
Protiv Berlina, a ne uz Berlin
Još jedan problem za SPD i CDU jeste činjenica da ne mogu mnogo da profitiraju od podrške savezne nemačke vlade. Kao i u Saksoniji-Anhaltu, savezna vlada izložena je kritikama zbog visokih životnih troškova i planirane reforme penzionog sistema.
Kancelar Fridrih Merc takođe nije posebno popularan na severoistoku zemlje i tokom kampanje održao je samo jedan javni skup, u Kilungsbornu.
Zbog toga i SPD i CDU nastoje da se što više distanciraju od vlade u Berlinu.
Švezig je još u maju izjavila da je savezna vlada „u velikoj meri izgubila poverenje građana“.
Zalaganjima za ograničavanje cena goriva i očuvanje prava na punu penziju nakon 45 godina staža jasno se suprotstavila pojedinim planovima savezne vlade.
Neizvesna završnica
Iako su glavne teme kampanje odavno poznate, mnogi birači i dalje nisu odlučili kako će glasati, podseća politikolog Volfgang Muno sa Univerziteta u Rostoku.
Posle uspeha AfD-a u Saksoniji-Anhaltu on očekuje veliku izlaznost. Ta pobeda je, smatra on, istovremeno „podsticaj“ pristalicama AfD-a u Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji, ali i “poziv na uzbunu demokratskim biračima“.
Jedino što je sigurno jeste da će tek na izborno veče početi da se nazire kakva politička budućnost očekuje nemačku pokrajinu Meklenburg-Prednju Pomeraniju.
(DW)
Alis Vajdel, Urlih Zigmund AfD, Alternativa za Nemačku (Foto: MICHAEL KAPPELER / AFP / Profimedia / Profimedia)