UPRKOS trenutno izuzetno niskim cenama krompira na domaćim pijacama, koje se kreću između 30 i 40 dinara po kilogramu, proizvođači ne bi trebalo da žure sa prodajom po svaku cenu.
Foto V. Ilić
Podbačaj roda širom Evrope, zbog čega se industrija čipsa na Starom kontinentu našla u problemu, jer im je u nabavci tona sa 30 poskupela na 250 evra, ali i drastično smanjene zasađene površine u Srbiji i skupe uvozne alternative ukazuju na to da nas u narednom periodu očekuje siguran skok ceni. Tako da oni koji budu strpljivi i uspeju da sačuvaju rod dobro će proći.
Poznati stručnjak za krompir i proizvođač iz Guče Ratko Vukićević analizirao je trenutno stanje na tržištu i poručio poljoprivrednicima da se strpe sa prodajom dok ne prođu tropske vrućine i ne stvore se uslovi za skladištenje. Jedan od onih koji ovih dana neprekidno rade na njivi jeste Mirko Savić, poljoprivrednik iz Ivanjice. Iako ostvaruje dobar rod na svojim parcelama, finansijska računica na samom početku sezone daleko je od sjajne.
I kvalitet “usitnio”
EVROPSKA proizvodnja mogla bi sa prošlogodišnjih rekordnih 27,3 miliona tona da padne na svega 19,5 do 20,5 miliona. Povrtari su smanjili površine pod krompirom, a suša je dodatno zakomplikovala situaciju. Najveći problem imaju Francuska, Belgija, Holandija i Nemačka. Poznati belgijski prizvođač čipsa morao je da ugasi jednu fabriku. Za industriju pomfrita i čipsa, međutim, važni su veličina i kvalitet. Sitniji krompir ne zadovoljava standarde prerađivača, pa deo roda neće završiti u fabrikama.
Mirko je već počeo vađenje krompira i trenutno ga preprodavcima daje za svega 40 dinara po kilogramu. Ovom cenom je, kako veli, nezadovoljan, jer ona ne pokriva ni osnovna ulaganja i rad uložan tokom godine. Zbog toga je doneo odluku da ne žuri sa prodajom celokupne letine – veću količinu izvađenog krompira već je odložio u trapove, gde će sačekati povoljniji trenutak na tržištu i znatno bolju cenu.
I Vukićević naglašava da domaće tržište zavisi od globalnih kretanja i da će oni koji poput Savića sačuvaju krompir u trapovima i skladištima sigurno imati računicu.
– Proizvođači treba da se strpe, jer nama cenu određuje Evropa. Ko bude strpljiv i sačuva krompir, imaće dobru cenu – možda 50 dinara i više na veliko. Tamo je rod podbacio oko 30 odsto zbog suše i ne očekuje se da će biti prevelikog uvoza pošto ga jednostavno nema dovoljno ni u inostranstvu. Trenutni problem kod nas je što mnogi moraju sada da vade krompir, a ne mogu da ga čuvaju po ovim vrućinama. Međutim, čim stignu hladniji dani i stvore se uslovi za skladištenje, cena će sigurno skočiti – objašnjava Vukićević.
On dodaje da ove godine nema opasnosti od jeftinog uvoza koji je ranije obarao domaću cenu. Situacija u Belorusiji, recimo, jeste takva da se krtola prodaje za 22 evrocenta, što sa transportom i carinama u Srbiji prelazi 40 centi, a to je preskupo za domaće tržište.
RAĐA PODNO MEDVEDNIKA
Foto B. Puzovic
U valjevskim selima podno planine Medvednik domaćini sve više gaje krompir. Geografski uslovi i nadmorska visina na tom području, pokazalo se, prijaju ovom povrću. Među najvećim proizvođačima, Đorđe Ćirić (29) iz Suvodanja krompir gaji na dva i po hektara, na parcelama na oko 700 metara nadmorske visine. Vađenje krompira iz zemlje je odmaklo, vremenski uslovi su pogodovali, pa su rod i kvalitet dobri.
– Opredelio sam se za sorte bela rosa, rikardo i agija, jer su se najbolje pokazale u uslovima ovog područja i ne zahtevaju mnogo brige, ni agrotehničke mere – kaže Đorđe. – Očekujem da bude od 25 do 30 tona krompira po hektaru, što je zadovoljavajuće, pogotovo što nema mnogo vode na ovom području. S obzirom na to da imam veliku količinu, krompir najvećim delom prodajem na veliko, od 40 do 60 dinara za kilogram. Najveći deo posla obavljamo porodično, a pomoć sa strane angažujemo za vađenje i pakovanje krompira. Planiramo da sledeće godine zasadimo najmanje još jedan hektar krompira, a za dalje, sve zavisi od finansijskih mogućnosti, cene i tržišta.
Kaže da krompir zahteva značajna ulaganja, sertifikovano seme košta do 2.600 evra po hektaru .
– Sa đubrivom, zaštitnim sredstvima, mašinskom obradom, radom i ambalažom, dostiže i 5.000 evra po hektaru. (B. P.)
Prema sadašnjim prognozama, sigurno je da neće biti dovoljno krompira iz sopstvene, domaće proizvodnje, pa će biti ozbiljnih problema sa snabdevanjem, a uvoz će biti po izuzetno visokim cenama.
Ova godina je za uzgajivače krompira počela idealno, ali su ekstremne suše tokom leta potpuno promenile sliku na terenu.
– Sezona je počela kao nikad pre, bilo je čak i viška vlage i slutilo je na rekord. Međutim, odjednom je stala kiša i nastupile su grozne suše. U planinskim krajevima, gde je semenska proizvodnja, na najboljim parcelama prinos je od 25 do 30 tona po hektaru. S druge strane, ko je dobro pripremio zemljište i imao mogućnost zalivanja, ostvario je prinos i do 35 tona po hektaru, što je sasvim solidan rod za ovakvu godinu – navodi Vukićević.
Ipak, u Vojvodini i drugim krajevima gde su parcele obilno zalivane, troškovi nafte i energije za pumpanje vode bili su ogromni, a proizvođači su se uz to borili sa bolestima i povremenim zabranama navodnjavanja.
Vukićević upozorava na to da ranijih godina nekontrolisani uvoz i niske cene sada dolaze na naplatu, jer su mnogi paori u potpunosti digli ruke od ove kulture.
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
