KROMPIR, jedna od najobičnijih namirnica na evropskom tržištu, ove godine postaje ozbiljan poljoprivredni i industrijski problem.
Foto: Gary K. Smith / Nature Picture Library / Profimedia
Posle rekordnog roda i veoma niskih cena prošle godine, proizvođači su smanjili sadnju, a onda su Evropu pogodili toplotni talasi i suša. Rezultat je nagli pad proizvodnje, sitniji krompir i snažan rast cena za industriju.
Evropsko tržište krompira ušlo je u neobičan preokret. Samo godinu dana nakon rekordne proizvodnje i viškova koji su obarali cene, proizvođači se sada suočavaju sa manjkom robe.
Prema podacima koje prenosi Fajnenšl tajms (Financial Times), proizvodnja krompira u Evropi ove godine mogla bi da padne sa rekordnih 27,3 miliona tona iz 2025. na između 19,5 i 20,5 miliona tona. To bi bio pad od približno četvrtine proizvodnje, odnosno nekoliko miliona tona krompira manje na tržištu.
Problem se posebno oseća u velikim proizvođačkim zemljama kao što su Francuska, Belgija, Holandija i Nemačka.
Prošle godine krompira bilo previše, sada ga nema dovoljno
Paradoks ovogodišnje krize jeste u tome što je upravo prošlogodišnji rekordan rod delimično pripremio teren za sadašnji problem.
Tokom 2025. proizvedeno je rekordnih 27,3 miliona tona krompira. Velika ponuda oborila je cene i mnogim proizvođačima smanjila zaradu.
Kada su farmeri pravili planove za novu sezonu, imali su jednostavnu računicu: ako je krompira previše i cena je niska, nema mnogo razloga da se ponovo sade velike površine.
Zato je deo proizvođača smanjio proizvodnju.
A onda je usledio potpuno drugačiji problem – ekstremno vreme.
Pet velikih toplotnih talasa promenilo je računicu
Evropske proizvođačke regione ovog leta pogodilo je čak pet ozbiljnih toplotnih talasa, uz nedostatak padavina.
Krompiru je za razvoj potrebna voda, a visoke temperature i suvo zemljište posebno pogađaju period kada gomolji treba da rastu.
U severnoj Francuskoj, jednom od važnih evropskih područja za proizvodnju krompira, poljoprivrednici sada vade usev koji je često mnogo sitniji nego što su očekivali.
Jedan od farmera koje je intervjuisao Le Monde kaže da je zemljište bilo toliko tvrdo da je pre vađenja morao da navodnjava njivu kako bi mašine uopšte mogle da rade. Rezultat je, prema njegovim rečima, jasan: krompira ima manje, a gomolji su sitniji.
Nije problem samo koliko krompira ima, već i kakav je
Za kupca na pijaci ili u prodavnici veličina krompira možda nije presudna. Za industriju jeste.
Krompir koji se koristi za pomfrit, čips i druge proizvode mora da ispunjava veoma precizne standarde. Proizvođači kontrolišu veličinu gomolja, sadržaj suve materije, ali i količinu šećera.
Ako je krompir premali ili ima previše šećera, može biti odbijen za industrijsku preradu.
To znači da ovogodišnji problem nije samo manji prinos po hektaru, već i mogućnost da deo proizvedenog krompira ne može da završi tamo gde je prvobitno planirano.
Cena skočila sa 30 na čak 250 evra po toni
Promena na tržištu najbolje se vidi kroz cenu. Pre samo godinu dana industrijski krompir prodavao se za oko 30 evra po toni.
Sada se, prema podacima koje prenosi Financial Times, za krompir namenjen preradi u pojedinim slučajevima plaća čak 250 evra po toni.
To je više od osam puta veća cena nego godinu ranije. Takav skok pokazuje koliko poljoprivredno tržište može da se promeni za samo jednu sezonu.
Kada je robe previše, cena pada i proizvođači smanjuju proizvodnju. Kada se proizvodnja zatim naglo smanji, a vremenski uslovi dodatno pogoršaju situaciju, cena može da krene u suprotnom smeru.
Problem stiže i do fabrika pomfrita
Kriza se ne završava na njivama.
U Belgiji je fabrika Clarebout u Mouscronu početkom septembra najavila smanjenje, a potom i obustavu proizvodnje. Fabrika zapošljava 392 radnika, a kompanija je kao deo problema navela višak proizvodnih kapaciteta, veću konkurenciju i rast troškova na tržištu smrznutih proizvoda od krompira.
Istovremeno, veliki proizvođač McCain najavio je ulaganje od 300 miliona evra u svoja postrojenja u Francuskoj.
To pokazuje da se u isto vreme događaju dve različite stvari: deo industrije smanjuje kapacitete, dok drugi proizvođači ulažu u modernizaciju i pokušavaju da se prilagode novim uslovima na tržištu.
Šta će biti sa pomfritom i čipsom?
Za sada nema razloga da se govori o tome da će Evropa ostati bez krompira.
Postojeće zalihe mogu određeno vreme da ublaže manjak. Međutim, Financial Times navodi da bi posledice smanjene proizvodnje mogle postati izraženije kako sezona bude odmicala, posebno prema proleću. Veći problem može biti cena sirovine za industriju.
Ako proizvođač pomfrita ili čipsa mora mnogo skuplje da kupuje krompir, povećavaju se mu troškovi proizvodnje. Deo tog povećanja može ostati na teret industrije, ali deo se kroz lanac snabdevanja može preneti i na krajnje proizvode.
Zato se priča o krompiru vrlo brzo pretvara u priču o cenama hrane.
Poljoprivrednicima se sada vraća ono što su prošle godine izgubili?
Situacija je posebno zanimljiva iz ugla proizvođača. Prošle godine su se borili sa niskim cenama zbog viška robe. Ove godine imaju mnogo skuplji proizvod, ali istovremeno imaju i manje robe za prodaju.
To znači da visoka cena ne mora automatski da znači i mnogo veću zaradu po hektaru.
Ako je prinos znatno manji, prihod od prodaje skupljeg krompira može delimično ili potpuno da pojede gubitak nastao zbog manjeg prinosa.
Uz to, evropski proizvođači imaju još jedan problem: mnogi su unapred ugovarali isporuke sa prerađivačima po cenama koje su bile formirane u drugačijim tržišnim uslovima.
Suša menja i računicu za druge useve
Krompir nije jedina kultura koja je ove godine pogođena ekstremnim vremenom.
Le Monde navodi da su u Francuskoj veliki problemi zabeleženi i kod šećerne repe i drugih povrtarskih kultura. Kompanija Tereos procenjuje da bi prinos šećerne repe mogao biti više od 20 odsto manji nego 2025. godine, dok bi evropska proizvodnja šećera mogla pasti na najniži nivo u poslednjih 38 godina.
U pojedinim francuskim regionima već se govori o ozbiljnim gubicima kod povrća, jer su visoke temperature, nedostatak vode i suvo zemljište pogodili više proizvodnih područja istovremeno.
To je možda i najvažnija poruka ovogodišnje evropske poljoprivredne sezone.
Nije problem kada jedan region ima loš rod, a drugi dobar pa može da nadoknadi manjak. Problem nastaje kada više velikih proizvodnih područja istovremeno dobije loše vremenske uslove.
Šta ova priča znači za Srbiju?
Evropska kriza sa krompirom ne znači automatski da će ista situacija nastati i u Srbiji. Međutim, pokazuje koliko brzo tržište može da promeni računicu za poljoprivrednike.
Proizvođač koji danas vidi visoku cenu određene kulture ne može jednostavno da zaključi da će ista cena važiti i sledeće godine.
Krompir je odličan primer. Jedne godine višak obori cenu, proizvođači smanje sadnju, a već naredne godine vremenske nepogode dodatno smanje prinos i tržište se nađe u potpuno suprotnoj situaciji.
Za poljoprivredu to znači da će sve važniji postajati navodnjavanje, izbor sorti, kvalitet zemljišta, način skladištenja i ugovaranje proizvodnje sa prerađivačima.
A za potrošače, priča o evropskom krompiru pokazuje nešto jednostavno: cena hrane ne zavisi samo od toga koliko je nešto koštalo prošle godine. Dovoljna je jedna loša sezona da se čitava računica promeni.
Krompir se i dalje može naći bez problema na srpskom tržištu, ali podaci pokazuju da se površine na kojima se proizvodi godinama smanjuju. Istovremeno, razlike u cenama između kvantaških i zelenih pijaca prilično su velike.
Krompira trenutno ima na tržištu Srbije i nema pokazatelja da vlada nestašica. Ipak, cene se značajno razlikuju od grada do grada i između kvantaških i zelenih pijaca.
Prema najnovijim podacima STIPS-a za septembar 2026. godine, na kvantaškim pijacama kilogram krompira košta između 40 i 60 dinara, dok su na zelenim pijacama cene išle od 50 do čak 200 dinara po kilogramu.
Najviša cena zabeležena je u Beogradu, dok je u pojedinim gradovima Vojvodine krompir bio oko 50 dinara.
Iako trenutna ponuda nije ugrožena, domaća proizvodnja se poslednjih godina suočava sa smanjenjem površina pod krompirom, pa tržište deo potreba nadoknađuje uvozom.
Za sada, dakle, krompira ima, ali razlika između cena na pijaci i kvantašu pokazuje da tržište nije ujednačeno.
(BizPortal)