KRIZA NA KiM NIJE SLUČAJNOST, VEĆ DEO DUGOTRAJNIH PRITISAKA NA SRBE: Čović o situaciji u južnoj pokrajini u emisiji Puls Srbije vikend na Kurir televiziji

U trenutku pojačanih političkih i bezbednosnih tenzija u regionu, pažnja javnosti usmerena je na više paralelnih procesa koji oblikuju odnose između Beograda, Prištine i međunarodnih aktera.Od optužbi za izborni inženjering na Kosovu i Metohiji i novih institucionalnih kriza, preko političkih poruka iz Beograda i najava predsednika Aleksandra Vučića o jačanju narativa kontinuiteta i stabilnosti, do visokog diplomatsko-bezbednosnog sastanka sa vrhovnim komandantom NATO snaga u Evropi – regionalna slika ponovo postaje složena, neizvesna i sve napetija.

Proces pritisaka na Srbe na Kosovu i Metohiji traje decenijama

Nebojša Čović za početak je govorio o tome kako iz današnje perspektive posmatra procese koji se odvijaju na Kosovu i Metohiji i da li ih vidi kao političku ili duboku institucionalnu krizu koja menja odnose u regionu:

– Moramo nakratko da se vratimo i napravimo genezu onoga što se dešavalo krajem prošlog veka na prostoru naše južne srpske pokrajine, Kosova i Metohije. Prvo su bile ubačene terorističke grupe koje su maltretirale, zastrašivale, ubijale i napadale predstavnike, prvenstveno srpske nacionalne zajednice. Nakon toga je taj teroristički pristup sve više jačao, dok nismo došli do onoga što se dogodilo 1999. godine, u martu mesecu. To je “Milosrdni anđeo”, NATO agresija na našu zemlju, koja se završila posle 78 dana potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu i donošenjem Rezolucije 1244. Ali, pritom je oko 50.000 vojnika iz 20 različitih zemalja, u funkciji NATO snaga, ušlo na prostor Kosova i Metohije, predvođeno generalom Džeksonom, sa ciljem zaštite srpske nacionalne zajednice i ostalih manjinskih zajednica. Videli smo u periodu koji je usledio ne samo da nije bilo zaštite, već je u kontinuitetu nastavljen pritisak na srpsku nacionalnu zajednicu, kroz etničko čišćenje i dodatni progon, sve do današnjih dana.

Institucionalna kriza na Kosovu nije slučajnost, već deo dugotrajnog pritiska na srpsku zajednicu

Čović smatra da je institucionalna kriza na Kosovu i Metohiji prisutna, ali da nije nastala slučajno, već da je stavljena u funkciju pritiska na srpsku zajednicu.

– Kosovo je 17. februara 2008. godine proglasilo nekakvu nezavisnost, tu nezavisnost je priznao određeni broj zemalja. Mi se još uvek držimo te Rezolucije 1244, pri čemu u toj institucionalnoj krizi učestvuje i dvadesetak ambasada i konzulata koje međunarodna zajednica ima na prostoru Kosova i Metohije. U svakom slučaju, srpskoj nacionalnoj zajednici je vrlo teško i situacija je vrlo kompleksna. Važno je i to što je predsednik Vučić imao sastanke sa glavnokomandujućim NATO-a za Evropu i direktna objašnjenja koji su naši ciljevi, koje su naše postavke, a to je mir na prostoru Zapadnog Balkana i, naravno, razgovori o onoj funkciji koju KFOR treba da obavlja.

Uloga KFOR-a između bezbednosne misije i političkog delovanja

Govoreći o ulozi KFOR-a danas i tome da li predstavlja političkog arbitra ili balans između različitih strana, Čović smatra:

– Što se tiče KFOR-a, on je vojno-bezbednosna struktura i po Rezoluciji UN 1244 to bi trebalo da bude jedina vojna i bezbednosna struktura na prostoru Kosova i Metohije. Međutim, u međuvremenu je napravljeno mnogo tih varijanti: počelo se od Kosovske policijske službe, pa onda do Kosovskih bezbednosnih snaga, pa sve do sada, ovog najnovijeg što planiraju, a to je formiranje žandarmerije i smanjenje broja pripadnika KFOR-a. Takođe, to je opet poruka manjinim zajednicama na prostoru Kosova i Metohije. KFOR dosta sarađuje sa određenim institucijama Kosova i međunarodnim faktorima, a delimično sarađuje i sa nama.

Balkan između odluka velikih sila i unutrašnjih posledica

Na pitanje da li postoji svetlo na kraju balkanskog tunela i kada će ovaj region prestati da bude prostor u kojem se odluke vezane za njega donose van njegovih granica, a posledice ostaju unutar njega, Čović kaže:

– Ja nisam optimista kada je u pitanju dugoročna stabilnost na relaciji Beograd-Priština, iz više razloga. Jedan od razloga je i ovaj trojni vojni sporazum. Drugi razlog za to je sve ovo što se dešava u svetu – Rusija, Ukrajina, Bliski istok – to su sve faktori poremećaja. Što se tiče Balkana, uži primer je ono što se dogodilo u Republici Srpskoj, te odluke koje se donose van Balkana, a primenjuju se ovde. Došlo je do velikog sukoba, rezultat je bio smena Dodika, ali šta je narod dobio? Njima su puna usta Balkana, njima je bitan Balkan. Zapadni Balkan i Balkan su region bez kojeg Evropska unija nikada neće biti kompletna.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs