Кристијан Шмит је изјавио за Франкфуртер алгемајне цајтунг (ФАЗ) да подноси оставку на место високог представника.
Након скоро пет година, “Кристијан Шмит је лично одлучио да оконча своју службу у спровођењу мировног процеса у Босни и Херцеговини”, наводи се у саопштењу Канцеларије високог представника у БиХ (ОХР), пише немачки лист.
Шмит је напоменуо да ће наставити да обавља функцију до избора наследника.
ФАЗ: Трампови пословни интереси и притисци САД утицали на одлазак Шмита
ФАЗ пише да је оставка повезана са политичким притисцима Сједињених Америчких Држава, али и могућим пословним интересима везаним за породицу америчког председника Доналда Трампа и енергетске пројекте у региону и самој земљи.
“Сједињене Америчке Државе већ месецима захтевају, све оштријим тоном, а последњих недеља очигледно чак и уз ултиматум, да Шмит одмах поднесе оставку. Вашингтон наводно жели да постави наследника којим је лакше управљати”, наводи ФАЗ.
У тексту се помиње и америчка компанија ААФС, за коју се тврди да је повезана са пословним круговима блиским породици Трамп, а која планира изградњу гасовода од терминала за течни природни гас на хрватској обали ка Босни и Херцеговини.
Како се наводи, кроз тај гасовод би се транспортовао амерички гас, уз планове за изградњу електрана на гас у БиХ, чија се економска оправданост доводи у питање.
У појединим политичким интерпретацијама, ове иницијативе се, пише ФАЗ, доводе у везу са ширим политичким аранжманима у региону, укључујући и односе између Вашингтона и политичких актера у БиХ, пре свега у Републици Српској.
Како се наводи, власти Републике Српске, на челу са председником Савеза независних социјалдемократа (СНСД) Милорадом Додиком, подржале су одређене енергетске пројекте који долазе из Сједињених Америчких Држава, упркос ранијим политичким неслагањима око других стратешких питања.
Истовремено, у дипломатским круговима се спекулише да су поједини политички и пословни договори могли имати утицај на промене америчке политике према санкцијама и појединим актерима у БиХ.
У том контексту се, помиње и посета Доналда Трампа млађег Бањалуци, као и најаве одређених пословних скупова и инвестиционих конференција у Републици Српској уз учешће америчких и политички блиских пословних кругова.
Немачки медиј повезује притиске на Шмита и са лобирањем из Републике Српске, уз подсећање да су САД у октобру 2025. године укинуле санкције Милораду Додику и његовим сарадницима без јавног образложења.
“Додик, који као савезник (руског председника Владимира) Путина иначе блокира све америчке планове у Босни, у потпуности је подржао овај пројекат преко своје странке. Тврдња да му је Вашингтон обећао заузврат да ће се решити његовог ‘заклетог непријатеља’ Шмита, кога Додик и његови ‘московски покровитељи омаловажавају’, не може се доказати, али ‘под преовлађујућим околностима’, то је све само не пука спекулација”, пише ФАЗ.
Кликс о разлозима одласка Шмита: Неслагање са САД, државна имовина, притисак РС
Истовремено, према сазнањима сарајевског портала Кликс, САД, поред тога што траже да Шмит оде одмах, траже и да његове послове до избора новог високог представика обавља његов заменик Луис Кришок, супервизор за Брчко дистрикт.
Шмит, пише Кликс, сматра да Босна и Херцеговина још није спремна да функционише без институције високог представника, па ће, како се наводи, објаснити разлоге због којих затварање ОХР-а још није могуће, уз оцену да није испуњен такозвани програм “5+2” који представља услов за његово укидање.
Реч је о програму који, како појашњава сарајевски портал, подразумева решавање питања државне и војне имовине, спровођење коначне арбитражне одлуке за Брчко дистрикт, фискалну одрживост, јачање владавине права, као и додатне услове који се односе на потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању с Европском унијом и позитивну процену ПИЦ-а (Савет за имплементацију мира) о политичкој ситуацији у БиХ.
Према истим наводима, питање државне имовине представља један од највећих изазова у Шмитовом мандату и наводно је један од разлога због којих одлази с функције ОХР-а, посебно због неслагања у вези са решењем тог питања, које је, како се наводи, високо на листи приоритета Сједињених Америчких Држава.
Одлазак Кристијана Шмита, према незваничним информацијама сарајевског портала, повезује се и са вишегодишњим политичким притисцима из Републике Српске, где га власти тог ентитета сматрају нелегитимним представником, као и са захтевима за његово разрешење.
Према незваничним информацијама Кликса, у периоду када је Савез независних социјалдемократа РС (СНСД) постигао договор са администрацијом америчког председника Доналда Трампа о укидању санкција и повлачењу појединих законских решења из Народне скупштине Републике Српске, питање одласка Кристијана Шмита наводно је било део тог пакета.
У претходном периоду, представници СНСД-а боравили су у Русији, где су, након разговора са руским председником Владимиром Путином, навели да је и питање Шмита било једна од тема, уз позиве Москви да се укључи у решавање тог питања.