Европска централна банка подигла је своју референтну каматну стопу с два на 2,25 одсто. Намера јој је да тако обори инфлацију, која се у ЕУ готово удвостручила од јануара до априла. Да ли ће порасти и рате кредита у Србији?
Професор економије Драган Ђуричин оценио је да је реч о очекиваном потезу централне банке, чији је основни задатак контрола инфлације.
Главни разлог инфлационог притиска су, према његовим речима, раст цена енергената, нафте, гаса и вештачког ђубрива, као и поремећаји у снабдевању због геополитичких криза, попут оне у Ирану.
“Ја мислим да је ово први корак у даљем прилагођавању, због тога што је монетарна логика да када постоји инфлациони притисак, а инфлација је иначе монетарни феномен, ви морате да смањите рестриктивним мерама количину новца“, рекао је Ђуричин, гостујући у Јутарњем програму РТС-а,
Раст камата у еврозони утицаће и на кредите у Србији
Према његовим речима, повећање каматних стопа у еврозони утицаће и на Еурибор, који је један од елемената за обрачун каматних стопа на кредите у Србији.
“За нас је битна ова стопа од 2,25 одсто због тога што она индикативно утиче на један од два дела камате које наше пословне банке обрачунавају на све врсте позајмица, од кеш кредита до стамбених кредита”, навео је Ђуричин.
До сада је, каже, та стопа била 2 одсто, сада ће бити 2,25 и на то банке додају такозвани кредитни распон.
Колико ће раст рата кредита бити осетан зависи од рока отплате и периода усклађивања каматне стопе.
“Што дужи период отплате, то је веће повећање дуга. Што краћи период усклађивања, оно три или шест месеци, то веће повећање дуга”, објаснио је.
Ипак, сматра да тренутно повећање није драматично, али упозорава да даљи развој ситуације зависи од кретања на глобалном тржишту енергената и геополитичких ризика.
Народна банка има простор за реакцију
Говорећи о Србији, Ђуричин је оценио да Народна банка Србије има довољно простора да својим мерама подржи банкарски сектор и очува кредитну активност.
Подсетио је да је инфлациони циљ у Србији три одсто, уз одступање од плус или минус 1,5 процената, као и да је домаћа централна банка претходних година успешно одржавала монетарну стабилност.
“Треба имати поверење у Народну банку Србије, не само из разлога што имамо још увек инвестициони кредит рејтинг, него и због тога што је прошле године од стране Међународног монетарног фонда и Светске банке наша Народна банка ушла у три најбоље оцењене банке са кредит рејтингом 3А минус”, рекао је професор.
Каже да ће НБС својим мерама олакшати могућност да банке наставе са кредитирањем, с обзиром да је прошле године ниво депозита био мањи од нивоа кредита.
“Тако да ће Народна банка, свесна те ситуације, олакшати пословним банкама да наставе своју функцију, али ће клијенти банака плаћати нешто веће рате за своје дугорочне кредите. Не говоримо о кеш кредитима са фиксном каматом, то је у динарима и ту нема промене. Али, стамбени кредити са девизном клаузулом ће бити скупљи у отплати и у добијању новог кредита”, рекао је професор.
Европа већ улази у стагфлацију
Коментаришући привредне изгледе Европе, Ђуричин је оценио да се европске економије већ налазе у стању стагфлације.
“Стагфлација је око нас и она се може решити само новом индустријализацијом која је заснована на технологијама које су климатски неутралне”, нагласио је Ђуричин.
Према оцени професора економије, будући инвестициони циклуси у Европи биће усмерени ка зеленим технологијама и енергетској транзицији.
Због тога, каже, Србија треба више да се ослони на сопствене природне ресурсе, пре свега биомасу и геотермалне изворе енергије.
“Било би много значајније због балансирања система да се користе извори које Србија има, а то су зелена енергија из биомасе и геотермална зелена енергија”, закључио је Ђуричин.
