KOVAČ PORUČIO DA VLAST NEĆE OTIĆI BEZ KRVI: U gostovanju izneo mračno predviđanje o smeni režima

KOLUMNISTA lista „Danas“ izjavio da se plaši scenarija u kojem će promena vlasti biti „krvava, mučna i tragična“, dok su njegove reči izazvale oštre reakcije u javnosti.

Kolumnista lista „Danas“ Hanibal Kovač izazvao je burne reakcije nakon gostovanja u emisiji autora Nenada Kulačina i Marka Vidojkovića, gde je izjavio da smatra da aktuelna vlast neće biti smenjena bez krvoprolića.

Govoreći o političkoj situaciji u Srbiji, Kovač je rekao da je još pre nekoliko godina izneo stav da „ova vlast neće otići na đubrište istorije, a da ne bude krvi“, dodajući da ga razvoj događaja sve više navodi na zaključak da zemlja ide upravo ka takvom scenariju.

– Ova vlast neće otići na đubrište istorije, a da ne bude krvi. To sam rekao pre nekoliko godina i, nažalost, sve više idemo ka tom scenariju. Plašim se da u režimima kao što je ovaj naš nijedna vlast nije otišla, a da nije bilo krvavo, mučno i tragično – rekao je Kovač.

On je potom ocenio da očekivanja dela opozicione javnosti o mirnoj smeni vlasti nisu realna.

– Moramo da budemo svesni da oni nisu naivni. Ili smo mi naivni ako verujemo da će se okupiti 200.000 ljudi na ulici, ostati nekoliko sati i da će predsednik reći: „Dajem ostavku.“ Od te priče nema ništa – naveo je.

Kovač je u nastavku izneo i oštre kritike na račun predsednika Srbije Aleksandra Vučića, tvrdeći da je politika koju vodi suprotna demokratskim principima.

Kovač nije obrazložio na kojim činjenicama zasniva svoju procenu, ali istorija poznaje primere u kojima su autoritarni režimi završavali nasilnim raspletom. Najpoznatiji je slučaj Rumunije 1989. godine, kada je posle višednevnih sukoba svrgnut režim Nikolajea Čaušeskua, koji je zajedno sa suprugom uhapšen, prekim vojnim sudom osuđen i potom streljan. Sličan epilog dogodio se i u Libiji, gde je nakon višemesečnog građanskog rata 2011. godine s vlasti zbačen Moamer Gadafi, koji je ubrzo i ubijen. U Iraku je, posle američke vojne intervencije 2003. godine, svrgnut Sadam Husein, kome je kasnije suđeno i koji je pogubljen.

Istorija, međutim, beleži i potpuno drugačije primere. U Čehoslovačkoj je Baršunastom revolucijom 1989. godine komunistička vlast smenjena bez krvoprolića, dok je u Srbiji, posle promena 5. oktobra 2000. godine, došlo do promene vlasti uz incidente i pojedinačne sukobe, ali bez građanskog rata i masovnog nasilja. Upravo zato Kovačeva izjava predstavlja njegovu političku procenu mogućeg razvoja događaja, a ne istorijsko pravilo da se svaka smena vlasti završava krvavo.