Предизборна кампања за изборе заказане за 7. јун на Косову и Метохији улази у другу недељу, док се истовремено настављају свакодневни мирни протести запослених у српским просветним и здравственим установама које функционишу у систему Владе Србије.
Повод за окупљања је хапшење седморо директора ових установа, које Специјално тужилаштво у Приштини сумњичи за наводни утицај на бираче.
Избори су трећи у нешто више од годину дана, након што ни после фебруарских ни после децембарских избора 2025. године није формирана власт у Приштини, а од укупно 120 посланичких места представницима Срба припада десет загарантованих мандата.
Потпредседник Српске листе Далибор Јевтић каже да је 7. јун референдум на ком се бира између политике прогона Срба са Косова и Метохије – коју заступа Аљбин Курти – и политике опстанка под вођством Српске листе, уз подршку званичног Београда.
“И унутар српске заједнице имамо две опције. Једна је Српска листа, а друга је страна Ненада Рашића, који заступа Куртијеву политику. Верујем да ће 7. јуна бити послата јасна и снажна порука да неће проћи терор који се врши над српским народом”, истиче Јевтић.
Професор Факултета политичких наука у Београду Стефан Сурлић сматра да карактер избора није судбински.
“Али, Куртијева политика притиска на Србе у покрајини јесте континуирана. Дакле, она се спроводи годинама, невезано за изборне циклусе”, тврди Сурлић.
Политиколог Огњен Гогић је сагласан да је атмосфера референдумска, али да се формулација више односи на ситуацију између проалбанских странака, односно албанске власти и опозиције.
“Дакле, овде је реч о ‘за’ и ‘против’ Куртија. Он наступа са својом странком, на другој страни је комплетна опозиција и између два пола нема простора за дијалог. Курти уноси поларизацију где год да се појави”, указује Гогић.
Континуирани притисци и трајна привременост
Јевтић подсећа да је хапшење седморо директора српских институција управо доказ онога што је претходно говорио – да се бира између такве и политике о(п)станка.
“За нас је важно шта се дешава унутар наше (српске) заједнице. Избори ће у политичком смислу одредити живот Срба на простору КиМ. Срамно је притварање седморо часних и поштених људи, а Курти то ради да би помогао Рашићу. Међутим, оно што Курти не зна јесте да када год на такав начин покуша да заплаши Србе, реакција је таква да народ јасно каже кога не жели”, наводи потпредседник Српске листе.
Сурлић хапшење директора види као застрашивање, поготово у светлу плана Приштине да “интегрише здравство и образовање”.
“Нико не зна шта значи та интеграција, али све што је до сада радила Куртијева влада, она је интегрисала тако што је гасила институције и стављала катанац. Ово није начин, поготово не пред изборе, јер оно што су показали ранији избори је да се српска заједница хомогенизовала управо кроз ове ексцесе. Личи на трајну привременост”, наглашава професор Факултета политичких наука.
Гогић напомиње да је политика притиска на српске институције континуирана, али да је посебно изражена у време предизборне кампање.
“На пример, идеја да се уђе у празне станичне зграде и замене се српска застава и ћирилична табла. То су ритуали и перформанси сачувани за почетак кампање. Међутим, жалосно је да је сукоб међу Србима омогућио Приштини да се умеша и инструментализује ситуацију. Такође, оно што посебно брине јесте будућност и судбина здравствених и образовних институција на које су и ослоњени и упућени сви Срби”, упозорава политиколог.
Трећи изборни круг
Јевтић оцењује да је борба Српске листе стална и да се води на терену дипломатије, као и да неће одустати од права Срба на простору КиМ да се образују и лече у српским институцијама у покрајини.
“Политичка борба у таквим околностима није лака, али то не значи да морамо да одустанемо. Нећемо прихватити наратив Приштине да је Београд крив за тренутна дешавања”, подвлачи Јевтић.
Сурлић објашњава да је неколико индикатора који говоре о томе да власт неће моћи да се формира ни после ових избора.
“Курти је навео да му је потребно 80 места у парламенту, а уверен сам да му је тај број у овом тренутку недостижан. Та већина је практично двотрећинска. Очекујем вето позицију у којој ниједна опозициона странка неће имати снагу да самостално формира власт, али исто тако ниједна од њих неће хтети договор са Куртијем, осим ако не дође до међународне реакције, што такође није искључено”, процењује Сурлић.
Гогић не види могућност лаког формирања владе за Куртија јер дијаспора, која је у децембру била на територији КиМ због празника, и подржала га у великом броју, сада неће гласати у том обиму.
“Такође, дошло је до раскола између Куртија и бивше председнице Вјосе Османи. Она се вратила у матичну странку, Демократски савез Косова. Очекујем прерасподелу гласова од Самоопредељења ка Демократском савезу Косова”, закључује Гогић.
Емисију “Таковска 10” у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.
