Мисија Европске уније, као и амбасада Немачке, затражиле су од Приштине да хитно обустави рушење српских кућа на језеру Газиводе.
Због потеза приштинских власти негодовала је и амбасада САД. У саопштењу издатом поводом разрешења српских тужилаца, позвали су да се Србима обезбеди заступљеност у институцијама, као и подједнаке могућности учешћа у политичком и грађанском животу.
Политиколог Иван Томић, који се у Јутрањи програм РТС-а укључио из Грачанице, каже да су реакције у Приштини након позива Европске уније да се обустави рушење објеката на Газиводама биле углавном уздржане и да су изостала званична саопштења представника власти.
Према његовим речима, у албанској јавности преовладава подршка потезима Приштине, док су критике међународне заједнице дочекане резервисано.
Истиче да се истовремено не покреће питање великог броја нелегално изграђених објеката у Приштини, док су српске куће на Газиводама предмет рушења.
Томић сматра да је Европска унија указала да институције нису поштовале сопствене законске процедуре, јер је рушење извршено пре окончања судског поступка иако су власници уложили жалбе.
Очекује да ће се у наредним данима видети да ли ће Приштина променити приступ након реакција међународних представника.
Гогић: Реакција тек кад су последице рушења постале видљиве
Огњен Гогић сматра да је реакција Европске уније уследила тек пошто су последице рушења постале видљиве, али да је ипак значајна јер указује на проблем владавине права.
“Ова ситуација показује да Срби не могу да рачунају на то да ће косовске институције макар да поштују своје законодавство, ако ништа друго. И због тога су морали да реагују. Реакција је озбиљна. Дакле, Европска унија је позвала да се обустави даљи поступак, даље активности, јер предстоје и други објекти који могу доћи на удар”, рекао је Гогић.
Како је навео, рушење објеката без судског епилога показује да грађани немају правну сигурност, што се не односи само на српску заједницу, већ утиче и на укупну слику о КиМ као простору у којем би неко инвестирао или пословао.
“Овде се ради о томе да је ово рушење спроведено ванправно, дакле без коначне правне или судске одлуке, и то забрињава заправо све”, рекао је Гогић.
Гогић је указао да посебну тежину имају реакције Немачке и Велике Британије, земаља које имају добре односе са властима у Приштини, оценивши да ће се прави ефекти дипломатског притиска видети кроз разговоре који се воде иза затворених врата.
Осврћући се на разрешење српских тужилаца, Гогић је подсетио да је Европска унија претходних месеци посредовала у процесу њихове реинтеграције у правосуђе у Приштини и да је то требало да буде један од важнијих резултата дијалога Београда и Приштине.
Навео је да ће наредни кораци зависити од даљих правних процедура, укључујући и могућност да се одлуке о разрешењу оспоре пред Врховним судом.
Томић: Важан повратак српских тужилаца и судија
Томић је оценио да је повратак српских тужилаца и судија важан пре свега због враћања поверења српске заједнице у институције.
Како је навео, њихово одсуство оставило је простор за различито поступање у осетљивим предметима, посебно када је реч о међуетничким инцидентима.
“Од тренутка када су тужиоци и судије напустили косовски систем, овде се живи по принципу – кадија те тужи, кадија ти суди“, рекао је Томић.
Говорећи о положају Српске православне цркве на Косову и Метохији, Томић је рекао да је она вековима један од кључних стубова опстанка српског народа на том простору и да је због тога често изложена различитим притисцима.
Он сматра да је данас Црква пре свега изложена политичким притисцима и покушајима присвајања српског културног наслеђа, због чега је, како каже, важно да се институционалним путем спрече покушаји прекрајања историје и угрожавања културне баштине.