Говорећи о свакодневној угрожености Срба на Косову и Метохији, Данијела Николић и Јован Јањић указали су на најновије догађаје у Зубином Потоку и на језеру Газиводе, где је без судске одлуке порушено 11 викендица.
Данијела Николић подсећа да проблем угрожености српског народа траје деценијама, а посебно под влашћу Аљбина Куртија.
“Ево, видели смо шта се дешава у Зубином Потоку и на језеру Газиводе – 11 викендица је порушено без икакве судске одлуке, што је доказ колико Аљбин Курти држи под контролом и полицију и судство, а своју политику темељи на одузимању права једном народу. Овог пута је одузето право на имовину, а да не говоримо о другим људским правима која српски народ на Косову и Метохији нема, и то наочиглед међународне заједнице која све то игнорише”, рекла је Николићева.
Она је додала да је 20 одсто Срба напустило простор Косова и Метохије у последње две и по године, назвавши тај процес “пузајућим етничким чишћењем”.
“Од 1999. године 250.000 људи је напустило простор Космета, а међу њима сам и ја. Јесам се вратила у Косовску Митровицу, али то је свега два одсто Срба који су од 1999. године успели да се врате”, навела је Николићева.
Сличну оцену ситуације изнео је и Јован Јањић, истакавши да приштинске привремене власти настоје да доврше процес етничког чишћења.
“Он се појачава јер косовске привремене власти настоје да докрајче онај посао који су започели, а то је етничко чишћење Косова и Метохије, односно да тотално одстране Србе са ове њихове вековне територије. То показује и рушење 11 кућа на обалама Газивода”, истакао је Јањић.
Јањић је додао да се против српског народа и његове баштине води геноцидна политика.
“Ако ви један народ покушавате да истребите, па насиље, па онда уништавате његову имовину и његово наслеђе, шта је то него геноцидна политика? Бришу се сви трагови постојања једног народа који је вековима стварао свој идентитет на том простору. Наша држава мора бити врло активна у упознавању међународне јавности са оним што се дешава доле”, нагласио је Јањић.
Дипломатски напори, Бриселски споразум и међународни положај
Коментаришући актуелна дипломатска дешавања, саговорници су анализирали успостављање стратешког дијалога између Србије и САД, као и суспензију стратешког дијалога Вашингтона са Приштином.
Николићева у томе види знак да се међународне околности мењају.
“То заправо говори да је свет почео да се буди, да они који су први признали то такозвано независно Косово сагледавају реалност и виде да једностране одлуке Приштине нису добре за регион и нормализацију односа. Ово је сигнал Приштини да подршка коју САД дају такозваном независном Косову није апсолутна”, истакла је посланица СНС-а.
Када је реч о Бриселском споразуму и формирању Заједнице српских општина (ЗСО), Јањић је оценио да је Београд направио превише уступака у прошлости и да више нема простора за попуштање.
“Ми смо многе уступке учинили и одрекли се државних надлежности, односно онога што чини наш државни суверенитет на делу наше територије. Више нема места да се чини било какав компромис. Ако они нису испоштовали оно што је било основно у Бриселском споразуму – Заједницу српских општина – о чему ми више уопште да разговарамо? Ја бих покушао да вратим неке надлежности државе Србије док они не учине оно што је предвиђено споразумом”, сматра Јањић.
Он је нагласио да Србија увек мора полазити од сопственог Устава и Резолуције 1244 СБ УН.
“У преамбули нашег Устава стоји да је Косово неодвојиви део Србије, а Резолуција 1244 на четири места наводи да коначно решење треба да буде суштинска аутономија у оквиру Србије. То је темељ и основа и од тога увек треба полазити”, додао је Јањић.
Одговарајући на те наводе, Данијела Николић је нагласила да српски преговарачи ни у једном тренутку не наступају са позиција признавања косовске независности.
“Наши преговарачи се ни једног тренутка не понашају као да је Косово и Метохија независна држава. Овде је реч о дијалогу између Београда и Приштине, а то што би Курти желео да то буде дијалог две државе, то је његова страна медаље. Ми ништа нисмо никоме уступили, него смо поштовали договорено, док Приштина није”, истакла је Николићева, додајући да је основни проблем у томе што међународна заједница не притиска Приштину да испуни своје обавезе.
Блокада институција у Приштини и геополитичке промене
Говорећи о политичкој кризи у Приштини и немогућности формирања тамошњих институција, Николићева објашњава да Курти користи тај “неинституционални комфор” за спровођење једностраних акција.
“Приштини 7. августа истиче рок за конституисање парламента, а 7. октобар је крајњи рок за избор председника и владе. Мислим да се до 7. октобра ништа неће десити и да ће се ићи на нове изборе, јер ДПК чека одлуку из Хага за Хашима Тачија, док ДСК има унутрашње изборе. Куртију овај неинституционални комфор савршено одговара јер нема шта друго да понуди – од јануара 2024. године и визне либерализације 400.000 Албанаца је напустило Косово и Метохију, просечна плата је 300 евра, а незапосленост око 25 одсто”, казала је Николићева.
Јањић је навео да је такво деловање Приштине на дуже стазе контрапродуктивно по њих саме.
“Тим насиљем Курти себе изолује и изолује оне у чије име наступа. Зато кажем – хоће ли они формирати институције, баш ме брига за њих, то што он ради је контрапродуктивно. Геополитичка слика у свету се мења и то иде нама у прилог. Наше је да стварамо амбијент, да чувамо народ и светиње доле и да Косово и Метохију и даље суштински третирамо као саставни део Србије”, објаснио је Јањић.
Данијела Николић, позвала је на унутрашње јединство када је реч о Покрајини.
“Питање Косова и Метохије је питање првог реда и то је национално питање. Нама је потребан консензус и јединство. Не можемо имати опозицију српском народу на Косову и Метохији, нашој територији и нашем Уставу у једној званичној и јасној националној политици”, поручила је Николићева.
Наоружавање Приштине, регионални савези и улога међународних актера
Говорећи о трансформацији Косовских безбедносних снага и њиховом наоружавању, саговорници су упозорили на кршење Резолуције 1244 и опасности по безбедност региона.
Данијела Николић упозорава на процес прерастања безбедносних снага у војску, као и на наоружавање које спроводи Турска.
“По Резолуцији 1244 једине легалне безбедносне снаге на КиМ јесу КФОР, а све остало су илегалне структуре. Турска их наоружава ‘барјактарима’ и дроновима, а влада у Приштини је донела одлуку о куповини наоружања у вредности од четири милиона евра. Нонсенс је да генерал Улуташ, који долази из Турске, води КФОР по Резолуцији 1244, док његова земља истовремено наоружава ту такозвану војску. Такође, војни савез Тирана-Загреб-Приштина директно је уперен против Републике Србије. Наша војска је данас економски и војнички јака, не желимо ратове, али имамо будност и пратимо шта се дешава”, нагласила је Николићева.
Јован Јањић је подржао јачање одбрамбених капацитета Србије, указавши и на шири геополитички утицај Турске.
“Удружују се и Србију таргетирају као заједничког непријатеља. Свакако је потребно да се наоружавамо и одобравам то што наша држава ради на очувању суверенитета. Турска данас покушава да своје границе утицаја прошири далеко изван некадашњег Османског царства – то је пантуркизам који превазилази границе османизма и гради позицију уз подршку англосаксонског света. Србија мора пратити збивања на дневном нивоу и реаговати”, наводи Јањић.
Јањић се осврнуо и на примену правног насиља над Србима на КиМ, дајући пример хапшења младића на Газиместану због српских мајица, док се истовремено у Бујановцу и Прешеву слободно истичу албанске заставе, затраживши већу предострожност и реакцију на дневном нивоу.
Заштита националних интереса и геополитичке околности: Косово и Метохија као кључно државно питање
Председник парламентарног Одбора за Косово и Метохију Данијела Николић истакла је да је питање Косова и Метохије питање од највишег државног и националног значаја, нагласивши да је важно променити свест и наратив који се пласира у јавности.
“Увек сам говорила и сматрам да је јако важно, и поновићу: једну ствар нисмо научили од Албанаца. Знате, када је у питању национални интерес, када је у питању национални код, идентитетски код, питање првог реда јесте питање Косова и Метохије. Сматрам да ми можемо да имамо различита мишљења, али о томе како бисмо решавали питање. А не да имамо опречне ставове о томе и да се бавимо једни другима шта је било, како је било, на уштрб, једино на уштрб нашем народу”, поручила је Николићева.
Она је додала да Косово и Метохија не смеју бити предмет политичких трговина нити дефетизма.
“Мене јако боли кад чујем, и по друштвеним мрежама, па дајте, па признајте то Косово, па шта је то Косово, па тамо нема више никог, па ми смо га дали. Не, не, нисмо га дали, нити ћемо га икада дати. Све док не променимо свест код одређених људи и наратив, и не говоримо као неки из неких центара моћи где јесте питање Косова и Метохије за њих завршена прича. Морамо да научимо да чувамо оно што је наше, без обзира на ставове, и да се не бавимо тиме, знате, ‘они су нешто урадили'”, навела је председница Одбора.
Николићева је упутила и критику представницима појединих опозиционих странака због непојављивања на седницама скупштинског тела којим председава.
“Знате колико је из опозиционих странака дошло икада на мој одбор? Ови највећи гласноговорници, политички, који кажу: ‘Александар Вучић је дао Косово’, ‘ми смо дали Косово’, ‘Бриселски споразум је издаја’, ‘где смо ми дали Косово’. Нико се не појављује на седнице одбора за Косово и Метохију. Знате, када ви говорите о једној таквој теми, а интересовање вам је само овако, када сте у студију, упаљене камере, онда то није искрен приступ једном тако важном питању”, нагласила је Николићева.
Заједнички циљ је очување суверенитета
Потпредседник Народне скупштине Јован Јањић указао је на потребу да се опозиционе политичке опције не посматрају једнообразно, истичући да је примарни циљ очување државних интереса.
“Ово неће замерити колегиница , што се уопштавају ствари, и кад каже да се ставља у исти кош сва опозиција. То није, видите по мени да није. Моја политичка групација је патриотска и суверенистичка, и нама је интерес нашег народа и наше земље на првом плану. И ми жртвујемо, условно речено, све друго зарад тога. Ја гледам оно што је интерес моје земље, мога народа, у овом питању Косова и Метохије, за које сам изузетно везан, не никаквим личним везама, него као човек који је свој идентитет градио на ономе што је стварано на Косову и Метохији”, рекао је Јањић.
Јањић је подвукао да у питањима од националног значаја нема места страначким надметањима.
“Политички овде нема места, заиста, да се разговара око тога. Видели сте, ја имам критички однос и према свима који су учествовали, и што сматрам да су у неким одлукама да није требало донети, како је донешено, невезано ко је то донео, и нећу да их именујем. Ми смо сви различити, сви имамо различите погледе на свет, али нека нам циљ буде свима заједнички, да тежимо томе да сачувамо територијални интегритет и суверенитет Србије на целој њеној територији, а то значи да Косово буде и остане у саставу Србије”, казао је Јањић.
Осврћући се на ставове појединих представника бивше власти, Николићева је нагласила политичку одговорност за претходне периоде.
“Ја итекако желим, као Српкиња са Косова и Метохије, да знам и означим оне који су политичким неделовањем за српски народ на Косову и Метохији сада највећи противници ове власти, нама причају о томе како ми нисмо сачували Косово и Метохију, а знамо шта се дешавало пре 2012. године. И сада, када ми генерал, бивши српске армије Здравко Понош, прича да смо ми издајници а они ништа нису урадили ни 17. марта 2004. године, нити су било шта урадили да заштите српски народ. Као што ни бивши председник Борис Тадић, као што ни Борко Стефановић, ни било ко од њих. Е сада, место да ћуте и кажу: ‘Ајде да видимо шта сад можемо да урадимо за наш народ’“, изјавила је Николићева.
Положај српског народа и правно насиље
Говорећи о свакодневним притисцима са којима се суочава српско становништво, Јањић се позвао на недавно саопштење Епархије рашко-призренске.
“Сада је Епархија рашко-призренска издала саопштење, ово врло садржајно… Указали су у том саопштењу да како се право користи за прогон Срба са Косова и Метохије, својеврсно правно насиље. И не само то, али посебан један сегмент, видели сте ово што се дешавало за Видовдан, на Газиместану, хапсе нашу децу, те младиће зато што носе српске мајице”, указао је Јањић, напомињући да је неопходно прати ситуацију на дневном нивоу и реаговати уз дипломатску предострожност и реципроцитет.
После указивања на деловање Епархије рашко-призренске, Николићева је истакла улогу Цркве и изнела закључни став о државној политици.
“Епархија рашко-призренска је дала заиста једно саопштење, свеобухватно… Српска православна црква, наши манастири и цркве су увек били место сабирања нашег народа на Косову и Метохији. Оно што је нама чинити, оно што ћемо ми увек да радимо и да инсистирамо на томе јесте да чувамо свој народ на најбољи могући начин, а то је управо дијалогом и јаком дипломатијом”, рекла је Николићева.
Она је додала да се у сред Европе спроводи гетоизација једног народа.
“У једном делу Европе, такве слободарске, имате гето једног народа, односно који сте ви направили вашим протекторатима. Али, чињеница је да ћемо у времену које долази будно гледати све што се дешава. На дневном нивоу се ради на томе, али није ни све сад да одмах идемо у јавност и одмах одговоримо шта ћемо и како ћемо“, указала је Николићева у емисији Првог програма Радио Београда “У средишту пажње”.