Momak rođen na Bahamima stigao je letos direktno iz NBA lige u redove Efesa, a njegov potpis izazvao je mnogo pompe i oduševljenje među navijačima istanbulskog giganta, ali i ljubitelja Evrolige uopšte. Malo ko je očekivao da će “leteći” centar jednog dana zaigrati na Starom kontinentu, jer je sve ukazivalo na dugačku i bogatu karijeru u Sjedinjenim Američkim Državama.
Biran je kao 19. pik prve runde od strane Šarlot Hornetsa i od prvog dana je viđen kao jedan od igrača koji će pomoći da “stršljeni” ponovo obezbede učešće u plej-ofu. Nažalost, zbog situacija van terena i problema sa mentalnim zdravljem, Kai je brzo ispao iz rotacije, a i ostao bez posla, pošto ni Klipersi, a ni Dalas nisu uspeli da iz njega izvuku ono što je nagoveštavao na prestižnom univerzitetu Teksas.
Na svu sreću, košarkaš iz Nasaua se vrlo dobro adaptirao na igru i život u Evropi, pa sa osmehom pristaje da sedne i za Sportinjo analizira debitantsku sezonu u Evroligi.
Kai Džons EPAimages
*Kako ste zadovoljni prvom sezonom u Evropi?
– Lično sam zadovoljan. Timski nismo napravili sve što smo zamišljali i tu nas čeka mnogo posla. Znamo da smo sposobni za mnogo više i to dugujemo upravi i navijačima. Bilo je kul iskustvo oprobati se u najjačem rangu evropske košarke i mogu reći da sam ponosan kako sam se izborio sa tim izazovom. Ljudi su me dočekali raširenih ruku, stalno su mi pomagali u gradu, vodili me i pokazivali mi mesta koja moram da obiđem, a Istanbul je prelep. Tako da sam veoma zahvalan Efesu na prilici i poverenju.
*Koja je najveća promena u odnosu na NBA?
– Napad je prilično sličan. Doduše, mi smo malo menjali ofanzivni plan kada je Pablo Laso stigao, ali je to i dalje stil koji meni odgovara pa sam se vrlo lako i brzo adaptirao. Mislim da jako dobro trener koristi moje kvalitete u napadu. I zato uspevam da igram na visokom nivou. Veoma sam zadovoljan u Efesu i sjajno se provodim.
Džons u dresu Šarlota EPAimages
*Šta Vas više motiviše, blokade ili zakucavanja?
– To je dobro pitanje. Volim da zakucavam, baš volim da zakucavam (smeh). Ali i blokade izazivaju sjajan osećaj. Kada stignete nekoga i zalepite njegov šut za tablu, vrhunski je osećaj. Sve u svemu, rekao bih ipak zakucavanja – dva poena su dva poena.
*Bavili ste se atletikom pre košarke, koji igrači su Vam služili kao inspiracija zbog koje ste se opredelili za ovaj sport?
– Gledao sam mnogo utakmica i igrača tokom mog odrastanja, ali možda najviše Medžika Džonsona. Naravno Lebron Džejms i Majkl Džordan su mi bili veliki uzori, tako da je to trojka zbog koje sam se zaljubio u košarku.
*Na kom segmentu Vaše igre najviše radite kako biste napravili dodatni iskorak u karijeri?
– Verovali ili ne, trudim se da najviše unapredim moju košarkašku inteligenciju. Želim još bolje da čitam situacije i vidim kretanja po terenu, razumem na koji način i kog igrača da branim. Kako da se ponašam u određenim 2 na 2 situacijama, koliko da izlazim na bekove, na kojima da ostajem blizu, a kojima smem da dopustim prostora. Trudim se i da čitam stranu pomoći i uhvatim pravi tajming kako bih bio podrška mojim saigračima ako ih rival savlada. U svemu tome, ključ je i čuvati se faulova. Niste od pomoći ako niste na terenu. Što se napada tiče mislim da mi dobro ide, ali neke sitne stvari. Postavljanje blokova i znanje gde i u kom trenutku da stojim na terenu. Verujem da imam veštinu i fizikalije, samo je potrebno da ih upotrebim na najbolji mogući način. Da znam kako da pomognem saigračima i ponudim se za lako dodavanje i poene. Bolje kretnje u oba pravca, sumirajmo tako.
*Kakav je bio osećaj igrati protiv Crvene zvezde i Partizana?
– Prvi put smo gostovali Partizanu i bila je prelepa glasna atmosfera. Bilo je bučno, ali nekako lepo za igranje, zaista spektakularno. Isto to važi i za Crvenu zvezd, ništa slično nisam doživeo. TOliku buku, energiju i strast pod krovom dvorane, zaista je nestvarno. Navijači vole košarku i razumeju je, tako da je veoma zabavno dolaziti u Beograd, barem što se mene tiče.
Kaijeva blokada Bolomboju EPAimages
*Vidite li se možda jednog dana pred tim navijačima?
– Ko zna šta nosi budućnost, ali moj stil igre i takvi navijači – to bi bilo ludo! Mislim da bismo srušili dvoranu nekim sekvencama. Specifično je što nikada nisu tihi. Sećam se utakmice u Barseloni, imao sam brutalno zakucavanje i čitava dvorana je zaćutala. Ali kada smo igrali protiv Crvene zvezde i kada bih zakucao ili lupio blokadu, postajali bi još glasniji! Potpuno ludo! Izblokirao sam Bolomboja čini mi se na obruču i krenuo sam da se ohrabrujem i motivišem, misleći da sam utišao salu, ali su zato navijači postali još glasniji, skakali su i pevali. Imao sam osećaj da sam u ratu. Pomislio sam “ovi su potpuno ludi”, stvarno spektakularno.
*Koji centar Vam je zadavao najviše problema u ovoj debitanskoj sezoni u Evroligi?
– Pa ne bih mogao da izdvojim samo jednog, bilo je situacija (smeh). Rekao bih da sam se dobro snalazio, ali dešavalo se da rano upadnem u problem sa ličnim greškama. Mnogo je kvalitetnih igrača na poziciji centra, ne bih želeo da izdvojim jednog ili dvojicu, sigurno bih nekoga zaboravio. U suštini, trudim se da ojačam i bolje se nosim sa fizički jakim centrima. Atlestki sam verovatno najbolji, ali kada neko ima snagu i ume da koristi telo kako bi napravio prostor, tada obično uđem u problem i namučim se.
*Kako biste se opisali izvan terena?
– Kao druželjubivu osobu koja voli košarku. Naporan radnik u svemu što radim. Porodičan sam čovek i vrlo blizak sa mojom majkom i verenicom. U suštini, porodičan čovek pun ljubavi.