Пошто му није успео обрачун са Исламском републиком, Трамп је изгледа решио да контрареволуцију пренесе на домаћи терен. Невоља је што у Америци нема револуције, али Вашингтону то ни раније није сметало у борби против ње.
Налети параноје, “црвене” или неке друге панике који прерасту у лов на вештице, с времена на време окупирају америчко друштво и политику.
“Или Маркс, или Америка”
Овог пута, поводом 250 година Декларације независности, Трамп је посегао за речником из доба макартизма, названог по републиканском сенатору Џозефу Макартију из педесетих година, када су наводни комунисти прогањани и стављани на црне листе, од Вашингтона до Холивуда.
“Поново се суочавамо са порастом комунистичке претње у земљи, укључујући и оне новопридошле који прихватају идеје потпуно супротне нашем начину живота и нашем великом успеху. То нису само неслагања, попут разлика око пореза или прописа. Комунизам је смртоносна претња америчкој слободи”, поручио је Трамп испред националног споменика Маунт Рашмор.
Комунизам у САД никада није скинут са листе дежурних непријатеља, али га Трамп враћа у фокус и ставља у центар предизборне стратегије.
Позвао је републиканце да на изборима за Конгрес у новембру задрже већину, поручивши да ће грађани “победити комунизам”, који је назвао највећом претњом за САД, “укључујући Први светски рат, Други светски рат, Перл Харбор, па чак и 11. септембар”.
“Можете бити лојални Карлу Марксу или можете бити лојални Америци. Можете бити комуниста или можете бити патриота. Не можете бити обоје”, јасан је лидер слободног света.
Истовремено, председавајући Представничког дома Мајк Џонсон (републиканац из Луизијане) изјавио је да је комунизам већ на америчким обалама.
Други гласови с крајње деснице предложили су оживљавање Закона о контроли комунизма из 1954. године – којим је Комунистичка партија била забрањена – као начин да се обрачунају с демократским социјалистима.
“Јесте, ми смо претња”
Антикомунистичка реторика није без повода. Претходних недеља кандидати блиски Демократским социјалистима Америке (DSA) низали су победе на предизборима у Демократској странци, пошто је Зохран Мамдани прошле године победио у трци за градоначелничка Њујорка.
“Ако је ‘највећа претња нацији’ то што се боримо за здравствено осигурање за све, бесплатан факултет, добро финансиране школе, путеве и јавни превоз, за одмак од фосилних горива који чува и умножава добра синдикална радна места, за квалитетно бесплатно чување деце и, укратко, за бољи живот свих, а не само милијардера који профитирају од рада радних људи – онда јесте, ми смо претња”, изјавила је за Хил копредседница ДСА Меган Ромер.
Мамдани је прошле недеље на сличан начин узвратио на Трампове коментаре, рекавши да је “највећа претња земљи то што радни људи не могу да приуште живот у месту које градили”.
Талас убедљивих победа демократских социјалиста натерао је Републиканску странку да из нафталина извуче реторику која је последњи пут упалила у време када већина кандидата, из покрета ДСА, још није ни била рођена.
“Уобичајена је изборна стратегија конзервативаца да нападају либерале, прогресивце и демократске социјалисте као комунисте, и тако имплицирају да су они много екстремнији него што заиста јесу”, изјавила је за Аксиос Кетрин Олмстед, професорка историје на Универзитету Калифорнија.
За многе младе комунизам није делотворно страшило
Прерано је да се зна да ли нова реторика делује – али Трамп и републикански стратези виде прилику код бирача довољно старих да памте нуклеарне вежбе и шпијунске драме из совјетског доба.
Црвена паника “далеко мање одјекује код млађе генерације, која није одрастала у сенци Совјетског Савеза”, каже Итан Портер, кодиректор Института за податке, демократију и политику при Универзитету Џорџ Вашингтон.
Амерички студенти имају ведрију слику о социјализму него о капитализму, показује октобарска анкета Аксиоса и “Џенерејшен лаба” (Generation Lab).
Слично томе, позитивно мишљење Американаца о капитализму прошле године је, према “Галуповом” истраживању, пало на нови минимум – али је и даље било боље од мишљења о социјализму.
Према анкети Института “Кејто” и “Ју Гов” (YouGov) из 2025. године, Американци и даље имају изразито негативан став о комунизму – али с испитаницима млађим од 30 година прича је другачија: око трећине о њему има позитивно мишљење.
Од Блиског истока до блиског иностранства
Док “црвена паника” код куће циља демократске социјалисте, у спољној политици такав речник већ месецима прати сасвим конкретан притисак на једину комунистичку државу западне хемисфере – Кубу.
Трамп је, што је кључно, у више наврата доводио у везу крај рата у Ирану са скретањем погледа према Хавани.
“Оно што се дешава са Кубом је невероватно. И мислимо да, желимо прво да завршимо ово (Иран)”, рекао је Трамп и поручио да је промена режима у Хавани “питање времена”.
Његов савезник, крајње десни републикански сенатор Линдзи Грејем изјавио је, свега неколико дана након првих удара на Иран, да је “Куба следећа” и да су јој “дани одбројани”. Куби је, после напада на Венецуелу и киднаповања Николаса Мадура, претио и државни секретар Марко Рубио, син кубанских емиграната и дугогодишњи заговорник тврде линије према Хавани, поручивши да би, да живи на Куби и да је у власти, “бринуо – макар мало”.
Стари непријатељ употребљив на оба фронта
Ипак, код аналитичара на Западу преовладава оцена да је војна интервенција мало вероватна, и да је агресивна реторика из Вашингтона пре свега ствар психолошког и политичког притиска на Кубу.
Другим речима, антикомунистички речник са Маунт Рашмора не најављује нужно оружану акцију, али код куће легитимише обрачун с левицом, док споља оправдава стезање обруча око Хаване.
Пред новембарске изборе за Конгрес, стари непријатељ, макар и измишљен, показао се употребљивим на оба фронта.