Sve je jasnije da prepreka na evropskom putu Srbije nije Evropska unija kao zajednica, već politički interesi malog broja njenih članica koje proces proširenja koriste za ostvarivanje sopstvenih ciljeva.
Jedan od poslednjih sastanaka ambasadora zemalja članica na kojem nije došlo do konsenzusa potvrdio je da ogromna većina država, među kojima su i najuticajnije članice poput Nemačke i Francuske, podržava nastavak pristupnih pregovora, a da se protiv otvaranja klastera 3 trenutno izjašnjavaju svega dve do tri članice, uz još pet onih koje i imaju određene rezerve.
Test kredibiliteta
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvoreno je rekao da se suština zastoja svodi na politički uslov koji nema veze sa ispunjenošću reformi, već sa činjenicom da Srbija nije uvela sankcije Rusiji. Kako je naglasio, sve baltičke i zemlje Beneluksa su tražile upravo to.
Aleksandar Vučić: Pokazali smo da imamo kapacitet da sprovedemo reforme brzo Foto: Printskrin RTS 1
– Ne možemo baš tako da kažemo da su bili protiv. Iznosili su neke zamerke, ali dve ili tri zemlje su bile snažno protiv, očekivano. Znali smo i koje… Primedba je: uvedite sankcije Rusiji i tad postajete demokratska zemlja, a kad ukinete ruske medije onda ste još demokratskiji, ali mi to nismo uradili i nećemo na osnovu ucena da menjamo svoju politiku. Najviše me pogađa što su naši ljudi radili vredno i uradili su sve što Evropska komisija traži. Pokazali smo da imamo kapacitet da sprovedemo reforme brzo. Ali, ne možemo da promenimo političku volju. Govorio sam da će biti problema i da nije sve zasnovano na zaslugama, ali ostaje nam da se nadamo – izjavio je Vučić u sredu za RTS.
Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je za Kurir da je Evropska komisija pre nekoliko dana izdala novu, šestu uzastopnu preporuku za otvaranje Klastera 3, čime je nedvosmisleno potvrdila ispunjenost za to utvrđenih kriterijuma.
– Važno je razumeti to da Evropska komisija jedina poseduje adekvatan aparat koji može na meritoran način da oceni rezultate reformi koje su u Srbiji sprovedene. Trenutno je unutar Evropskog saveta u toku postupak usaglašavanja među državama članicama, koje moraju postići konsenzus kako bi preporuka Komisije bila sprovedena, odnosno Klaster broj 3 konačno otvoren. Krug podrške Srbiji se širi, budući da su neke važne države članice, koje su ranije gajile određenu skepsu, sada sklone da prihvate preporuku za otvaranje tog pregovaračkog klastera. Međutim, konačna odluka koja se čeka u narednim danima će predstavljati test kredibiliteta procesa proširenja EU, koji mora biti zasnovan na zaslugama kandidata. Srbija je suočena sa ubedljivo najrigoroznijim kriterijuma u procesu pristupanja EU i najvećim očekivanjima država članica, te bi situacija u kojoj naša država ostaje zaustavljena u pristupnom procesu čak i kada dostigne sva nužna merila, zapravo urušila kredibilnost procesa proširenja ne samo u očima naše javnosti, već i mnogo šire od toga – upozorava Starović.
Opstrukcije
Direktor Centra za odgovorne medije Marko Matić ukazuje za Kurir i na druge okolnosti koje dodatno otežavaju napore države da napreduje na evropskom putu.
Ovo se pre svega odnosi na proevropski orijentisane opozicione krugove i nevladine organizacije, odakle se uporno plasira teza da bi otvaranje Klastera 3 predstavljalo poklon ili političku korist za Vučića, iako bi deblokada evropskih integracija donela konkretnu korist svim građanima. Slična stvar je i sa pozivima koje opozicija šalje evropskim zvaničnicima da se pojača finansijski pritisak na Srbiju i uslovi isplata sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan.
Marko Matić: Šta svako od nas može da uradi kako bi se put u EU ubrzao Foto: Kurir Televizija
– Iako je nesporna činjenica da Srbija ne ispunjava političke kriterijume koje EU od nje očekuje, potpuno je pogrešno svaljivati odgovornost za takvo stanje isključivo na aktuelnu vlast. Itekako je poznato da u velikom broju slučajeva opozicija nije želela da podrži proevropske zakone u parlamentu, da deo nevladinih organizacija koje učestvuju u pregovaračkom mehanizmu aktivno opstruiše reformske procese, čime izostaje širi društveni konzenzus za ubrzanje evropskog puta Srbije. Javnosti je poznato šta se sve događalo sa procesom izbora članova REM-a i čija je odgovornost zašto to telo još uvek nije formirano. Ovo je trenutak kada moramo da prestanemo da u drugima tražimo krivce za zastoj evropskog puta našeg društva i da sebi postavimo pitanje šta svako od nas može da uradi kako bi se taj put ubrzao. Jer vlasti, partije i funkcioneri jesu prolazni, ali je članstvo u EU trajni strateški cilj i najveći nacionalni interes Srbije čije ostvarenje obezbeđuje sigurnu budućnost našoj zemlji – naglašava Matić.
Navijanje protiv Srbije
* Bivši lider DS Bojan Pajtić:
– Korist od otvaranja klastera 3 niko imati neće sem Aleksandra Vučića i njegove stranke. I ako to Evropskoj komisiji nije jasno, onda se postavlja pitanje ko to u Evropskoj komisiji promišlja spoljnu politiku ili unutrašnju politiku, budući da smo mi član kandidat za članstvo, ne samo neki eksterni entitet.
* Poslanik NPS-a Borislav Novaković:
– Plašim se da otvaranje klastera 3, ako mu daju tu mogućnost sad u ovim okolnostima, ako Vučića time pod znacima navoda nagrade, da će mu uputiti pogrešnu poruku.
* Potpredsednik SSP-a Borko Stefanović:
– Kad Marta Kos izjavi da postoje pomaci, moram da kažem da su to uglavnom pomaci u pravcu privođenja i hapšenja opozicionara i građana. To su pomaci pendreka po glavama studenata i građana.
* Deo proevropske opozicije, predvođen Zeleno-levim frontom, tražio je pojačan finansijski pritisak na Srbiju i preusmeravanje i strože uslovljavanje sredstava iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan
Kurir je u više navrata upozoravao na štetne posledice koje takozvani proevropski civilni sektor u Srbiji proizvodi u ovom aspektu. Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković jedna je od najagilnijih koja zagovara narativ da Srbija od EU ne zaslužuje nikakav pozitivan signal sve dok je na vlasti Aleksandar Vučić.
Bojana Selaković Foto: ATAIMAGES
– Kada govorimo o polarizaciji, situacija je veoma komplikovana i nisam sigurna da možemo da se nosimo s još nekim procesom ili aspektom pre nego što obezbedimo i ponovo uspostavimo poverenje među različitim akterima u društvu. U tom smislu pomoć i podrška EU je dobrodošla, ali trenutno je jako teško obezbediti adekvatan nivo pažnje građana na regularnu evropsku agendu. Moramo da pričamo ne samo o reformskim procesima već i o ponovnom uspostavljanju poverenja ili bazične komunikacije između aktera u našem društvu pre nego što počnemo da razgovaramo o sledećem koraku – izjavila je ona na briselskom forumu o proširenju EU, koji je održan u decembru.
Kurir Politika