PRERADA grožđa ne završava punjenjem vina u burad i boce. Nakon presovanja ostaju koštice i komina, a tokom proizvodnje vina nastaje i talog. Šta sa njima učiniti odluka je koju svaka vinarija mora doneti, pogotovo kada se radi o većim količinama.
Foto: Viacheslav Iakobchuk / Alamy / Profimedia
Kod vinogradara i vinara Ivana Gerštmajera Zelembera za sada je najjednostavnije rešenje vraćanje dela ostataka u zemljište. Komina i koštice razbacuju se u tankom sloju, uglavnom na parcelama koje se vode kao ugar, nakon čega se zaoravaju.
– Na parcelama koje inače malčiramo ili tanjiramo te ostatke razbacamo po tlu i poravnamo pa onda uglavnom zaoremo – pojašnjava.
Kako kaže, to nije nužno i najiskoristivija opcija. Komina i koštice mogu biti vredna sirovina za dalju preradu, a upravo nedostatak potražnje trenutno je jedan od razloga zbog kojih završavaju u tlu.
Nekada rakija, danas nove mogućnosti
U prošlosti se komina u većoj meri koristila za proizvodnju rakije. Kako se tržište za takve proizvode smanjivalo, tako je nestajao i ekonomski interes za preradu ovog nusproizvoda.
Danas se, međutim, pojavljuju drugačije mogućnosti. Koštice grožđa mogu se hladno presovati za dobijanje ulja, a njihovim mlevenjem dobija se brašno.
– Postoje tehnologije koje, evo, nadam se da ćemo i mi uskoro primenjivati. A to je hladno ceđeno ulje od koštica. Isto tako, mlevenjem tih koštica kroz mlin dobija se brašno – navodi ovaj mladi vinar.
Takva prerada bi omogućila da ono što je do sada predstavljalo ostatak proizvodnje postane novi proizvod i potencijalni izvor prihoda.
– Brašno i ulje su u stvari neki novi nusproizvodi koji su, evo, i nama u planu, tako da ćemo moći na taj način apsolutno iskoristiti celokupan rod. Može se taj ceo ciklus zatvoriti – kaže.
Taloga je danas manje
Ostatak koji nastaje u proizvodnji vina je i talog. Njegova količina danas je, prema iskustvu ovog vinara, manja nego ranije, što povezuje sa primenom savremenih tehnologija prerade.
– Moguće je to još jednom eventualno ispresovati, ali novim tehnologijama kako se to danas radi nema toliko puno taloga. Sva ta nečistoća koja je na kraju u tom soku u stvari završi na istoj toj komini – objašnjava.
Talog se takođe može koristiti, ali u ovoj se vinariji trenutno uglavnom zbrinjava, dok manje količine ponekad završe i u kompostištu.
Količina ostataka zavisi od načina prerade, a posebno od intenziteta presovanja grožđa. U vinariji Gerštmajer nastoje postići optimalno presovanje, dovoljno da se iz grožđa dobije što više, ali bez preteranog iscrpljivanja.
– Od tone grožđa bude možda negde malo manje od pola, znači 400, maksimalno 500 kilograma, možda nekada čak ni toliko – kaže.
Vraćanje u zemljište nije bez ograničenja
Komina se može vratiti u zemlju, ali to ne znači da je treba nekontrolisano razbacivati po poljoprivrednim površinama. Količina primenjenog materijala i svojstva tla važni su faktori koje treba uzeti u obzir.
– Ne sme se u velikoj količini niti rasipati po zemlji zato što je na neki način štetno, zakiseljava tlo – upozorava naš sagovornik.
Na njegovim parcelama takav problem za sada ne predstavlja ograničenje jer, kako kaže, njihova zemlja nema problem s kiselošću, ali napominje da uvek treba biti oprezan.
(Agroklub)
